На другој сесији под називом Обезбедите средства за рад ваших медија, Наташа Вучковић Лесендрић, помоћник министра културе Републике Србије задужена за медије и члан новоформираног Координационог одбора за односе са Србима у региону, приказала је могућности финансирања српских медија у региону и дијаспори.

Она је подсетила да Министарство културе Србије последњих година помаже медијима у региону и дијаспори преко објављивања конкурса за суфинансирање пројеката у области информисања српског народа у региону и дијаспори.

Српски медији у региону и дијаспори имају двоструку улогу, улогу линка између Срба у матици и ван ње као и улогу подршке у остваривању политичких, социјалних, економских и културних права и интереса. У том смислу Амбасаде Републике Србије су прва врата на која треба покуцати, а одмах затим успоставити и сарадњу са министарствима Србије, јавним предузећима и установама из области информисања.

„Подршка у остваривању политичких, социјалних, економских и културних права и интереса остварује се преко учешћа на конкурсима које расписује Министарство културе квалитетним и економски одрживим пројектима. Удружења треба да приложе и веродостојну финансијску документацију чиме би се доказало да ће средства бити наменски и оправдано утрошена", истакла је Вучковић Лесендрић и додала да се сви детаљи, обрасци и критеријуми везани за конкурисање могу наћи на сајту Министарства културе Србије њњњ.култура.гов.рс. 

Упутан пример „Споне"

Како је посебно нагласила Вучковић Лесандрић, српски медији у региону и дијаспори, забележила је Милена Митић, не смеју у потпуности зависити од средстава које додељује Министарство културе који само делимично задовољава потребе већ да морају реализовати економски одрживе пројекте са смосталним развијањем и унапређењем кроз додатне активности. У том контексту она је истакла да је Културно-информативни центар Срба у Македонији „Спона" са седиштем у Скопљу, упутан пример једне такве одрживости.

Председник овог Центра Милутин Станчић је објаснио да је економска одрживост пројекта „Споне" и њених примарних активности, (интернет портала на српском језику њњњ.срби.орг.мк и издавање културно-просветног гласника на српском језику „Слово") постигнуто успостављањем обострано прихватљивим релацијама и са другим субјектима, попут Привредне коморе Србије и интензивирањем сарадње са српским фирмама у Македонији које су опремиле простор „Споне" и донирале опрему. Поред тога, „Спона" је проширила свој концепт деловања новим активностима као што су радионице за децу и факултативна бесплатна настава на српском језику који имају за циљ учење, употребу и очување српског језика, српске културне и духовне баштине, као и неговање српског културног, језичког и националног идентитета.

Станчић је подсетио да се „Спона" у реализацији својих активности ослања искључиво на матицу Србију која преко министарства културе и дијаспоре суфинансира текуће пројекте и да на жалост никакву финансијску помоћ и средства није добила од државе Македоније.

У раду на сесији, Вучковић Лесендрић је сугерисала да српски медији у дијаспори и региону не треба да извештавају и информацијама да покривају само активности и догађања у матици већ се морају више усмерити и фокусирати на догађаје и дешавања у држави у којој живе јер је њихова примана улога да помогну својој етничкој заједници да боље сагледа и оствари своја права.

Она је оценила да интернет сервис „Споне" на српском језику представља тачку окупљања свих Срба у Републици Македонији који информише пре свега о дешавањима из свакодневног живота Срба у Макдонији, а затим и о важнијим догађајима из матице. Као други позитиван пример деловања у Македонији, Вучковић Лесендрић је навела и новотворени Културно-просветни и информативни центар „Вук Караџић" у Кучевишту у општини Чучер Сандево, на Скопској црној гори, који је опремљен такође захваљујући донацијама. Очекује се да ће поспешити неопходне културне, информативне и едукативне активности у циљу побољшања, неговања и очувања српског језика, ћириличног писма и укупног културног идентитета Срба на том простору. 

Искуства дијаспоре

Заједнички закључак учесника скупа је усмеравање не само на јачање сарадње у размени информација, већ и изналажење наћина и путева за финансијску и техничку помоћ медија у иностранству. О медијима и информисању држављана Србије, који живе у иностранству, за Међународни радио Србија говорили су бројни учесници скупа.

Тако је Мајкл Милићевић, делегат Скупштине дијаспоре и Срба у региону из Торонта говорио о начину информисања о матици Срба из тог дела света.
„Имамо две емисије на нашем радију 100,7 ФМ - Звуци родног краја, која траје више од 38 година и Носталгија, која је почела пре две године.

Добијамо и помоћне вести радио Београда, али добијамо информације и са друге стране. Пратимо и програм Међународног радија Србија, али и АТС, тако да смо у току свих збивања. Имамо и дневни лист Франкфуртске вести. Имамо доста информација, али фали нам оно што се десило у току недеље, јер ми програме емитујемо недељом, али дневно ако не укључимо некога директно, а тога нема сувише. Најважније су нам информације шта се десило у свим областима у Србији, шта се дешава дневно – спорт, култура, политика и све остало, рекао је Милићевић.

Миодраг Мецановић, уредник интернет странице Српске православне цркве из Аустрије рекао је да Срби у тој земљи користе све начине да би добили информације о матици – штампане медије, радио и телевизију, али највише интернет.

„У Аустрији се на киосцима може наћи дневна штампа, највише Франкфуртске вести, а накнадно је ту дошао Курир који је стекао одређени број читалаца, док на жалост Вечерње новости које су по квалитету одличне, изгубиле су интересованје публике и сада таворе са безначајним тиражом. Најинтересантније су теме о матици, шта се дешава у отадџбини, пре свега културне, спортске, политичке теме, али мислим да би јача и чвршћа веза морала да постоји. Од тема које би евентуално биле интересантне, наше привреднике занима шта се дешава на том пољу, али то су ипак неке стручније теме и неки други канали како би се могли информисати. Што се тиче шире читалачке публике она има један нови вид могућности – интернет и колико примећјем, све више новина одваја простор на својим интернет страницама за оне теме које интересују Србе у свету", сматра Мецановић.

Уредник и новинар месечника „Извор", који финансира Национални савет Срба из Хрватске и тв продукције Заједничког већа општина Славко Бубало из Вуковара, такође је за Међународни радио Србија, изнео своја искуства у информисању Срба у тој републици. Он је рекао да је почетак био тежак, због недостатка технике и финансија, али да је сада ствар мало боља јер поред савета, помоћ добијају и од Извршног већа Војводине и РТВ Војводине.

„Знајући да је информисање веома важно, жртвовали смо и своју егзистенцију да разбијемо медијску тишину која нас је окруживала. Углавном радимо прилоге везане за живот Срба из источне Славоније, Барање и Западног Срема, али често се деси да одемо и до Загреба, Книна, где је живот још тежи, што чак ни нама у овом делу ближем Србији није било познато. Трудимо се да у нашој емисији буде што мање политике, али је она неизбежна. Извештавамо са свих важнијих догађаја, пратимо културне манифестације, које Срби у региону одржавају и причамо приче о обичним људима о којима се најмање зна, јер хоћемо да прикажемо да смо ми Срби као сав остали свет, имамо своје радости, весеља, туге и животне потребе, као и сви други. О дешавањима у матици смо јако добро информисани, јер имамо добар радијски и телевизијски сигнал из Србије", казао је Бубало.

Боривоје Крекуловић из Швајцарске каже да Срби у тој земљи користе све медије како би се информисали о матици. У тој земљи постоји чак и интернет портал (www.dijaspora-info.ch) на коме се могу наћи све прикупљене информације.

„Људи су информисани о свим догађајима у свету и Србији, а и њихова штампа је постала доста коректнија у извештавању о Србији. Имамо по целе странице текста о нашим успешним привредницима, нашим догађајима у свету итд. Сматрам да није потребно само информисати нашу дијаспору, већ и да пишемо о њој, односно интересантно би било да се пише о успешним људима у дијаспори и у Србији. Многи су се тамо родили, школовали и постали успешни људи а то није у матици довољно пропраћено. Министарство за дијаспору то покушава, али ни то није довољно. Треба цела држава са ресорним министарствима да се за то заложи. Нама не требају кредити о којима сви причају, јер имамо веома богате људе, нама треба да и други пишу о нама, јер како ви нама шаљете информације из Србије, тако су потребне и информације о нама", истакао је Крекуловић.

Славица Ристић из Аустралије је рекла да од српских медија на том континенту, поред кратког таласа могу да се користе и пре свега Новости и Српски глас, који тренутно излази само једном недељно. Поред тога Срби се информишу и путем бројних радио станица, али и преко огласа, у српским црквеним општинама, српским клубовима...

„Све теме су интересантне – политика, економија и култура, просвета, наука, спорт. Верујте да је велики плус сателит и у овом тренутку информисаност је задовољавајућа. Тема која је основни проблем наших људи који живе 20, 30, 40 година у Аустралији је њихов повратак у матицу. Ми још немамо потписан споразум за пренос пензија, а председница Скупштине Славице Ђукић Дејановић је показала заинтересованост да се тај споразум потпише, као што је већ у Хрватској и Словенији. Људи су спремни да одмах уђу у авионе и дају свој допринос матици, да инвестирају у својој земљи. Када се то деси, многи ће се вратити из Аустралије. Једно моје запажанје. У контакту сам са нашим емигрантом, Милорадом Аџићем из околине Ивањице који каже да он није у дијаспори, није расејан, да припада Србима у свету. Тако и да и ми морамо да водимо рачуна о тој првој емиграцији и да их слушамо и учимо на њиховом искуству", рекла је Ристићева.

Наташа Вучковић Лесандрић за Међународни радио Србија

Србија настоји да медије из дијаспоре приближи матици, изјавила је за Међународни радио Србија, помоћник министра културе Србије задужена за медије Наташа Вучковић Лесандрић. Скуп је јединствена прилика да се размене искуства и успоставе контакти битни за унапређење рада како домаћих медија, тако и медија Срба у дијаспори. Имајући у виду да је Међународни радио Србија медиј намењен информисању Срба у расејању о догађајима у матици, Лесендић Вучковић је најавила да ће до краја године бити усвојена медијска стратегија, која је тренутно у процесу јавне расправе, пре скупштинског усвајања, којом ће се регулисати рад ове значајне медијске установе. 

Формирање слике о Србији

У оквиру треће конференције медија дијаспоре и Срба у региону 2. јула 2010. у прес клубу удружења новинара Србије у Београду одржала се трећа сесија под називом Улога медија у дијаспори и Срба у региону на формирање слике о Србији. Присутним представницима српских медија у дијаспори и региону обратили су се Мирослав Лазански, Љубодраг Стојадиновић новинари, аналитичари и колумнисти „Политике", као и публициста и новинар „Вечерњих новости" Марко Лопушина.

С обзиром на стереотипе са којима су суочени Срби у дијаспори и региону Мирослав Лазански је навео два модалитета којима се може направити, или поправити имиџ Срба у свету; путем симпатија и личних контаката и путем изнајмљивања услуга агенција за односе са јавношћу. Лазански сматра да имиџ Србије треба градити ван Србије.

Имајући у виду чињеницу да је на Западу слика Србије јасно дефинисана и тешко променљива, улога српских медија у дијаспори и региону је од изузетне важности. Због тога Министарство за дијаспору треба да улаже у српске медије финансирајући информативне активности и да не дозволи да се оне спроводе на волонтерској бази као што је тренутна ситуација. Осим тога организовањем спортских и других активности намењених младима попут Универзијаде, људи ће бити у могућности да посете Србију и виде како живи српски народ.

У реалним приликама и негативним околностима у којима се тренутно налази Србија, а ту се пре свега мисли на сиромаштво и организовани криминал, Љубомир Стојадиновић сматра да се српски медији у дијаспори и региону морају потрудити да извуку најбоље о Србији те да заједничким залагањем оформе позитивну слику о матици.
„Сматрам да не треба делити српско новнарство у отаџбини и дијаспори, јер се ради о истом сегменту. Мислим да је то важно, с обзиром на асимилацију српског народа, очување сопственог идентитета кроз употребу и неговање српског језика као највреднијег система идентификације", додао је Стојадиновић.

Марко Лопушина има супротно мишљење и сматра да Срби у дијаспори нису ти који требају да граде имиџ Србије већ да се то ради у Србији. Срби у дијаспори треба да буду поносни што су Срби и треба да истрају чак и када их држава Србија довољно не подржава у томе. Лопушина је на крају представио књигу Срби у Америци 1815-2010, издату под покровитељством Министарства за дијаспору.

Било да се имиџ Србије гради у Србији или ван ње, Лазански сматра да се треба борити за срце и ум наших комшија у зависности од њиховог менталитета.

„Ви можете србовати у земљи и којој живите али не на иритирајући начин већ на достојанствен и културан начин близак менталном склопу ваших суграђана", појаснио је Лазански.

Присутни су у току дискусије закључили да је имиџ Србије и у матици и у дијаспори и региону од изузетне важности и да сваки Србин појединац треба бити амбасадор Србије у свом окружењу, на послу, приватно, а пријатељима, кроз хоби и рекреативне активности. 

Везе са институцијама матице

На четвртој сесији Конференције, под називом Сарадња у области информисања са институцијама у Србији учесницима су се обратили Маша Мишић, млађи саветник у Министарству дијаспоре у сектору за односе са јавношћу, Милорад Вујовић, директор Међународног радија Србије, Иван Иванчић уредник информативне агенције Бета, као и Миодраг Јакшић, државни секретар у Министарству за дијаспору.

Маша Мишић је детаљно представила организацијску постављеност, главне програме, пројекте и активности Министарства за дијаспору првенствено у области информисања као и нови лого и слоган под називом „Србија је ваша кућа".

Имајући у виду да је основни циљ Министарства за дијаспору да унапреди односе Срба из региона и дијаспоре са матицом Србијом, Вујовић је истакао да је неопходна помоћ и подршка државних органа Србије како би српски медији у региону и дијаспори постали јача полуга информисања.
Иванчић је указао на значај међусебне размене информација и позвао на сарадњу све присутне представнике српских медија.

„Најважније је почети. Треба кренути корак по корак, дефинисати стандарде и размењивати мале информације, а онда прогресивно остварити и динамичнију размене", рекао је Иванчић.

Јакшић је у обраћању присутнима објаснио да је основна идеја оснивања Прве Скупштине дијаспоре и Срба у региону да се Министарство за дијаспору растерети и да делегати међусебно сарађују и унапређују односе између матице, дијаспоре и региона. У том контексту он је истакао да активности и залагања Срба и српских медија из дијаспоре и региона не представљају само мост који их повезује са матицом већ и мост који повезује матицу са државама у којима они живе и гради добре односе са тим државама.

„Министарство за дјаспору не жели бити регулатор односа у дијаспори нити фаворизовати одређене групе. Ми ћемо помагати и давати подршку у вашем даљем раду али је неопходно да сарађујете и са осталим министарствима Србије", додао је Јакшић.

Имајући у виду да су средства за реализацију пројеката којима располаже Министарство за дијаспору скромна и недовољна, Јакшић је апеловао да учесници морају сами међусобно комуницирати, размењивати информације и сарађивати како би створили један стабилан систем који ће моћи да се надограђује и унапређује.
Он је позвао присутне да формирају неутрални информативни портал по угледу на интернет сервис www.srbi.org.mk Културно-информативног центра Срба у Македонији „Спона" као и информативни портал www.in4.net.