Председник Народне скупштине Републике Србије Славица Ђукић Дејановић вечерас се у Скопљу сусрела са представницима српских странака и асоцијација на почетку званичне посете Републици Македонији. На састанку у Амбасади Србије амбасадор Томислав Ђурин се у уводом обраћању захвалио Славици Ђукић Дејановић што је посету Скопљу почела разговорима са представницима Срба, у настојању да изворно и реално сагледа њихове битне проблеме са којима се суочавају.

У разговорима су, поред министра саветника у амбасади Душанке Дивјак Томић, конзула Драгице Јањић, учествовали и председник Демократске партије Срба (ДПСМ) и посланик у македонском Собрању (скупштини) Иван Стоилковић, заменик председника те странке и заменик министра културе Македоније Драган Недељковић, председник Националног савета Срба у Македонији Дејан Кошутић, председник Српске напредне странке (СНС) Драгиша Милетић, председник Демократског савеза Срба (ДСС) Бора Ристић, почасни конзул Србије у Битољу Сиљан Мицевски, представници Кола српских сестара из Куманова, Удружења жена Српкиња, Српске заједнице, Удружења Срба за јединство, Уједињене српске заједнице из Куманова, Српског културног центра, Удружења Срба из Скопља, Српске заједнице „Свети Сава", Културно-информативног центра Срба „Спона", Културно-информативног и просветног центра „Вук Караџић" из Кучевишта.

Славица Ђукић Дејановић је на почетку истакла да није случајно што се одмах по доласку у Македонију, одлучила за сусрет са представницима Срба, јер су они спона између двеју држава и њихових народа.

- У Македонији, која је географски јако блиска, врло је важно да направимо заједничке приоритете, ради добре сарадње са Србијом, ради бољег статуса вас у Македонији и јачања ауторитета наше државе. Што је Србија јача, њен потенцијал да помогне сваком појединцу у дијаспори је неупоредиво већи. Подсетивши да је према попису становништва из 2002. у Македонији регистровано више од 36.000 Срба, она је рекла да је „ваша снага неупоредиво већа не само у погледу реалног броја, него потенцијала који можемо имати. Без обзира што се ради о дијаспори која није финансијски моћна и што је подела, коју је амбасадор изнео - реална, мени се чини да заједничким договором са матицом, саветом за националне мањине ми заиста можемо направити неке крупне кораке користећи и дипломатске и професионалне и све друге могућности", рекла је Ђукић Дејановић.

Закон о дијаспори је дао могућност да се формирају национални савети мањина у региону са тенденцијом да они буду кровне организације које ће окупљати све организације и политичке партије различитих опредељења и различитих образовних нивоа и да се на једном месту, како је рекла, направи та прва карика која значи комуникацију са Србијом.

- Организационе шеме које закон доноси укључујући и Скупштину дијаспоре која је изузетно значајна и која може бити подстицај у развоју односа и саме матице. Историја је хтела да се баш на просторима Македоније од 13.-20. века живот Србије одвија више на територији данашње Македоније него на било ком другом парчету земље на Балкану и ако узмемо у обзир културну баштину, историјско наслеђе везано за ове просторе можда нам је одговорност и емотивна потреба и потреба да се договоримо појачано наглашена. Ја сам неко ко се бави здравом и болесном душом јер сам по основној професији психијатар и мислим да је душа коју ви имате у Македонији, толико близу Србије и толико близу нашим изворима и нашим коренима и да можда и ми из матице треба нешто од вас да учимо, рекла је Славица Ђукић Дејановић..

Упркос тежњи да се кроз разговор и размену мишљења истакну приоритети битни за даље деловање у циљу остваривања што већег степена једиства српског корпуса у Македонији, дебата је поново потврдила разједињеност и несугласје страначких првака и дела представника невладиних организација.

Из различитих, на неким примерима, чак и дијаметрално супротних углова, говорило се о разлозима неједиства, позадини лоших резултата на последњем попису становништва, истицане заслуге и могући домети „моћнијих", уз навођење и рејтинга популарности, рангирања „релевантне странке" и „водеће заједнице"...

Указано је на значај формирања Скупштине дијаспоре и Срба у региону, уз истацање наде да ће се у наредном периоду ипак консолидовати српски корпус и постићи његово толико жељено јединство у Македонији. Преко конкретних показатеља, посебно у области запуштеног образовања на матерњем језику, изнета је сурова слика реалности Срба на Скопској црној гори, на пример, које представници српских странака обилазе само уочи избора....