28. јул 2010.

Конституисањем Скупштине дијаспоре и Срба у региону, отварају се нове могућности, али и значајне обавезе на плану обезбезбеђења услова за јединственије деловање асоцијација координационим „равнањем" Националног Савета Срба на чијем челу је Дејан Кошутић, који у разговору за портал Споне, износи кључне приоритете будућих активности кровне асоцијације дела нашег народа у Македонији, у условима новостворених (не)планираних подела унутар српског корпуса.

- Законом за дијаспору и Србе у региону, на основу којег је конституисана Скупштина дијаспоре и Срба у региону, коначно је дефинирана и институционализована политика државе Србије са Србима у расејању. Скупштина дијаспоре и Срба у региону, представља историјски моменат за Србе и српске организације у Македонији и потврду активности свих организација у протеклих 18 година, од првог Удружења Срба и Црногораца у Македонији, Демократске Партије Срба у Македонији до свих садашњих српских невладиних организација, каже Кошутић који у Скупштини дијаспоре и Срба у региону заступа интересе дела нашег народа који живи у Македонији.
- Овим системским приступом решавања и јачања веза између Србије и Срба у расејању, отвара се могућност пре свега за решавање многих нереализованих питања и односа, а при том се створила основа за један организован приступ решавања питања у областима економских односа, статусних питања, културног и историјског идентитета, просвете, указује Кошутић и додаје да „приоритет активности, не само Националног Савета Срба као кровне организације већ и свих осталих невладиних организација Срба у Македонији, биће усредсређена на спровођење националне стратегије очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре , као и матичне државе и Срба у региону".

- Најавили сте да ће управо национална стратегија Србије бити уствари дефиниција којом ће се рукводити и Национални савет Срба, као кровна организација у којој треба да учествују све асоцијације у Македонији. Но, у међувремену, део незадовољних структура у невладином сектору, под директним страначким утицајем настоји да формира алтернативну кровну организацију". Како превазићи те додатне поделе?

- Срби у Македонији нису имуни на несугласице и различита мишљења. Не можемо бити идеалисти да ће одмах доћи до јединства у приступу реализације програмских активности које су битне за Србе у Македонији. Оно што даје оптимизам у наредном периоду је да на основу системски дефинисане стратегије Србије у односу на дијаспору и Србе у региону, неће бити дозвољен политички утицај и појединачни наступ заснован на интересу неколико организација без обзира дали се ради о асоцијацијацијама које имају већи број чланова или пар чланова. Мора се узети у обзир интерес целог српског корпуса у Македонији, очување и заштита његовог идентитета, економског, статусног, културно-историјског, језика и просвете. Политичке партије су менљива категорија, а национални интереси су ти који одржавају једну нацију. Зато верујем, да ће Срби и српске организације у Македонији препознати национални интерес и консолидирати своје редове, рекао је председник Националног савета Срба у Македонији.

- Иако би деловање сваке невладине организације морало бити заштићено од политичког утицаја, независно од страначких „боја", сведоци смо да се намеће управо такво делимично прекомпоновано удруживања Срба, на старим, већ виђеним основама. Како помирити те „одметнуте" структуре српског корпуса?

- Као што сам већ рекао, не постоји једна личност, удружење или партија која може „помирити ту структуру". Национална Стратегија Србије за односе са Србима у региону, Скупштина дијаспоре и Срба у региону, национални интереси за очување српског идентитета у Македонији, наметнуће потребу и правила консолидације српског корпуса у Македонији. Свако другачије мишљење, или активности мимо националних интереса, искључиће се, само себе ће поставити у незавидан положај, да се оцени као опструкција, па и разбијање српског корпуса. Верујем да нема тог Србина у Македонији који би себи дозволио такав положај.
Морамо веровати више једни другима из разлога што смо се сви одлучили да на добровољној основи дамо свој допринос у једној тешкој, мукотрпној, дугорочној и истрајној борби као што је одбрана националног идентитета, језика, културно-историјских споменика, културе.

- Објективно сагледавање кључних показатеља стања српског корпуса у Македоније указује на обиље хроничних проблема управо у тим областима, попут образовања, културе, заштите културно-историјских објеката, духовних вредности, обезбеђења слободе вероисповести, правих домета у сфери јавног информисања...Верујете ли да су могући заједнички координисани захвати са матицом на том плану који би дали и конкретне позитивне резултате?

- Националном Стратегијом и институционално постављеном Скупштином дијаспоре и Срба у региону, трасира се пут за превазилажење проблема са којима се суочавала српска заједница у Македонији. Највећи број српских организација је кренуо тим путем и верујем да ће се и остале прикључити решавању проблема који угрожавају српски опстанак у Македонији.

- Унапређење укупних добросуседских односа између Македоније и Србије, у оквиру опште регионалне сарадње, један је од циљева и невладиних организација Срба, посебно када су у питању културне везе. Али и не само оне, јер, могућности су знатно шире и лепеза области је велика. Колико реално може невладин сектор, поред осталог, да помогне и „логистички" да допринесе додатном унапређењу економске сарадње између Македоније и Србије?

- Наравно да српски невладини или грађански сектор, у данашње време има огроман значај у очувању и јачању добросуседских односа Србије и Македоније, у свим сферама живота. Коначно, у Амабасади Републике Србије, добили смо оперативан тим на челу са амбасадором господином Томиславом Ђурином. Створени су сви услови да једним оргнизираним и систематичним приступом омогућимо спровођење Националне Стратегије и тиме дамо свој допринос у очувању и јачању добросуседских односа Србије и Македоније.
М.С.