ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ
    У школске клупе први пут ове године  у Македонији село је око 23 000 ђака од којих је само 30-так првака који ће образовање стицати на српском језику и то у основним школама Кирил и Методиј у Кучевишту, Браћа Рибар у Табановцима и Светозар Марковић у Старом Нагоричану. Уместо у предшколска одељења, малени шестогодишњаци су кренули у велику школу, која ће од овог септембра трајати девет година.
     Већ годинама уназад настава на српском језику у Македонији одвија се у прилично лошим условима, због чега је и број ђака који похађају  наставу све мањи. Није редак случај да се српски језик учи из књига написаних на македонском језику које  током године преводе сами наставници, али и то да овај предмет предаје наставник који се никада није школовао на српском језику.
      У Куманову, на пример, у основној школи која носи име творца српске азбуке  Вука Караџића , од овог септембра наставу на српском  пратиће само два ученика 8. разреда, што значи да ће ова настава  већ наредне године бити угашена. Управо Вук Караџић је  давно поручио ПИШИ КАО ШТО  ГОВОРИШ - ЧИТАЈ КАО  ШТО ЈЕ НАПИСАНО! Како да читамо, кад није написано?
Тешко је замислити  наставу без књига. Управо је недостатак књига главни проблем образовања Срба у Македонији. Издавачке куће већ годинама не штампају  уџбенике  на српском језику, јер им се како истичу, због малог тиража штампање не исплати. У Бироу за развој образовања кажу да су радови и приручници за наставнике, за први разред по новом програму,  спремни и на српском језику, али да је за уџбенике задужено Министарство за образовање и науку РМ. Из ресорног Министарства  као и предходних година тврде да је расписан тендер и за  уџбенике на српском језику, али ни 1. септембра нису могли да потврде да ће исти бити штампани.         
      Ова ситуација се констатује сваког септембра, али се готово ништа не предузима. По свему судећи чека се да Срби одустану од образовања на свом матерњем језику?!
      Помоћ државе Србије стизала је у облику књига у више наврата,  али се те књиге не могу користити јер се не уклапају у овдашњи план и програм Министарства образовања.
      Да нема уџбеника на српском језику потврдиће вам и у књижарама у Скопљу, а потребно је обезбедити тек око 300 комплета уџбеника од 1-8. разреда за исто толико ученика колико тренутно учи на српском језику на целој територији Македоније.
      Овај изузетно значајан проблем  за припаднике српске етничке заједнице изгледа нико у Македонији, чак ни српске асоцијације, не желe да решe, а  потребно је само  мало финансија и добре воље, док ова прича још има смисла, и док настава на српском језику каква- таква,  још постоји.
       Прича о образовању  би  наравно   била   мање болна  када би деца осим у школама,  неговала матерњи језик и у својим породицама. За резлику од других етничких заједница, породице српског порекла у међусобној комуникацији углавном не користе језик својих предака, те се тако, на известан начин, добровољно одричу свог идентитета, а деца у том случају немају избора.
      Сви ови дугогодишњи проблеми ће по свему судећи, бити актуелни и у школској години која је почела. За светлију слику, очекујемо реакцију надлежних, а ученицима желимо срећан почетак и пуно петица.

ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ
     Ова акедемска година на Скопском универзитету биће запамћена, између осталог, по новој студијској групи за српски језик и књижевност,основаној на Филолошком факултету “Блаже Конески”.
      После много година створени су услови да се у Македонији оспособи високо образовни стручни кадар, пре свега за потреба наставе на српском језику.Уписани студенти,њих 24,су углавном без претходног познавања српског језика,али ће током четворогодишњег школовања када буду стекли диплому професора српског језика бити оспособљени за наставу, лекторски и преводилачки рад - истиче Чеда Стоjменовић,професор српског језика на Филолошком факултету у Скопљу.Обраћајући се својим младим колегама,професор Стоjменовић је казао да постоје велики планови за развој ових студија, све у циљу очувања српског језика на овом простору. Скопски  Филолошки факултет официјализирао је  сарадњу са Филолошким факултетима у Београду,Новом Саду и Нишу, а од пре неколико месеци и са Катедром за српски језик у Косовској Митровици.
      Договор о сарадњи подразумева и размену професора и студената, па се убудуће може очекивати да овдашњи студенти један део студија проведу и у Србији.
За старт ове студијске групе основна литература обезбеђена је преко Амбасаде Србије у Р.Македонији, од Института за српски језик и Завода за уџбенике и наставна средства из Београда, а одређен број књига очекује се ускоро и од Матице српске из Новог Сада. За генерације које долазе добро би било оформити и одељак за књиге на српском језику,у оквиру постојеће библиотеке  на факултету, предложио је професор Стоjменовић, који се нада да ће се фонд књига увећавати сваке наредне године, пре свега кроз донације из Србије.
      Студенти овог новоформираног смера стидљиво истичу да им се српски језик допада, али да га не познају довољно. Они, српског порекла желе да очувају језик својих прадедова, али већина других, каже да су контакт са српским језиком остварили углавном преко електронских и штампаних медија из Србије.
       Многи од њих су већ боравили у Србији и тамо развили искрена пријатељства, па је можда и то разлог што су на опште изненађење својих родитеља пожелели да студирају управо тај “српски језик са меким Л”.
       Било како било, у овом тренутку, оснивање ове студиске групе је од огромног значења за очување матерног језика у Македонији, због тога бисмо сви морали бити задовољни и захвални студентима и професорима Филолошког факултета у Скопљу.