ИНТЕРВЈУ:
У разговору са Данилом Ристићем
„ХРОНИКА“ ИСТРАЖИВАЊА И НЕМИРОВАЊА
   Данило Ристић је продекан за науку на Институту за земљотресно инжењерство и инжењерску сеизмологију на Универзитету Св. Кирил и Методиј у Скопљу. Иноватор је у секцији за цивилну структуру и системски инжењеринг.
     Рођен је 8. фебруара 1950. године у селу Штрбац, поред Књажевца, Србија.
     У разговору за „Слово“, говори о спецификама области у којој ради и истражује. .
    Господин Ристић је активан и у области међународних докторских студија, чији је центар управо у Скопљу. У Јапану је сарађивао са врхунским именима сеизмологије.
     СЛОВО:Која је основна делатност Института за земљотресно инжењерство?
    – Године 1963. започиње ново поглавље на овим просторима. Тада се појављује потреба за првим научницима, стручњацима из иностранства, који тада пристижу из Јапана, Америке и Русије, како би помогли, и дали корисне савете из области земљотреса, који је доста уништио Скопље те године. То су били најбољи професори који су и оформили Институт. Он не би ни био формиран да се није десила несрећа. У тадашњој Југославији, али и у Југоисточној Европи, нису постојали планови сеизмичких сигурносних објеката. Али тако је свуда у свету. Несрећа натера човека да се укључи ангажованије у решавање проблема. Поменути професори су заправо предложили УН да се формира Институт. Тако, после две године, 1965. формира се научна институција – Институт за земљотресно инжењерство и инжењерску сеизмологију. Прва предавања су била на енглеском језику, тако је и данас. Ту су и магистарске студије, као и образовање за доктора техничких наука, а у новије време постдокторске студије, – потенцира, продекан Ристић.
     Можда мали број људи зна да је формирана Европска асоцијација за земљотресно инжењерство, а прва европска конференција одржана је у Дубровнику.
    СЛОВО:Упознајте нас нешто ближе са детаљним уочавањима, и откривањима појаве као што је земљотрес?
     – Земљотрес траје од 20 до 30 секунди. Као појава, део је живота читаве планете. Земљина кора има вишка енергије, зато долази до узнемиравања земље. Раседи износе од пет до 300 километара у дубину. Раседи представљају неколико независних плоча.
     СЛОВО:Какво је искуство прилазу истраживања у јапану, је ли и тамо после несреће прорадила наука?
     – Апсолутно тако, ни због чега другог, свуда у свету је тако. После несреће и мкатастрофа, долази научна офанзива.
    Године 1985. указао сам јапнским колегама да ће се одређени објекти срушити. Тамошњи професори, који су били веома блиски са мном, нису хтели да ми поверују на аргументоване сумње. Касније су увидели да су погрешили. Да будем сликовитији: 10 година после тог земљотреса, дакле, 1995. године, земљотрес је уништио један аутопут у Јапану, који је неколико километра био издигнут, а причињена штета била је од 200 милијарди долара!
     У Јапану су изнели податак да постоји 1800 параметара за могућност потреса од земљотреса. Зато сам скептичан у науку као што је сеизмологија, јер како може да се суочи са оволиким разликама?
     СЛОВО:Шта даље?
    – Сматрам да није више важно шта кажу сеизмолози. Тражи се регистровање најјачег земљотреса у свету, али после кога се неће ни стакло поломити. Треба дакле тежити том отпору и штиту. Да бих извео доказни материјал, направио сам 12 прототипских зграда, или 1000 нелинеарних анализа. Са моделирањем, број анализа се повећава. Једна нелинеарна анализа сликовито представља анализу за једну зграду. Временски рок за такво нешто је у потражњи од два до три месеца (једна нелинеарна анализа). Е сад, хајде, да помножимо три месеца са бројем 1000. То је 3000 месеци, или отприлике око 300 година... каже др Ристић.
     СЛОВО:Кажите нешто и о својим патентима?
    – Први мој патент се зове Сеизмички сигурни градови будућности, док је други пројекат Експериментални и теоретски доказ за предности ГВКС (Глобални виброкомпензациони систем) за изградњу облакодера, или високоспратних зграда. Број спратова, треба да је већи од осам.
Један од осмишљених патената је и израда сеизмичких отпорних зграда. Волим посао који радим са пуно љубави, јер ово што ја радим, јесте математичка музика. Никад нисам радио два пута једно исто.
Оно што је специфично и вредно помена јесте успех који сам постигао у Женеви: Златна медаља, највиша награда аза иновацију на пољу за цивилно и земљотресно инжењерство 23. интернационалног сајма иновација.
      На Светској изложби патената 1996. године, где је поменути ГВКС био само шематски постављен, мој патент је од 40.000 патената освојио златну медаљу. Да будем пластичнији, ја сам имао простор од свега 10 квадрата за представљање, док су Немци имали 400 квадрата и освојили друго место.
      СЛОВО:Упознајте нас ближе са детаљима уочавања, откривања и правим разлозима деформације на мосту Гоце Делчев у главном граду Македоније?
      – Мост је изграђен, чини ми се, 1971. године, распон 88 метара и 35 сантиментара. Можда је мало јавности познато, али он је изнутра празан, дакле представља само љуску. Та конструкција бетона није само армирана, већ је мост био пренапрегнут и сајлама. Огроман број каблова. Унета је сила са пресама да би се мост одржао на нивоу пројектоване нивеле. Још при изградњи моста био је циљ да се мало спусти ниво, како би могла бити уочљива зграда Центалног комитета, каже господин Ристић. На моје сумње да је у питању била проблематичност силе у кабловима, додао сам тада и резерву, јер сам хтео да откријемо дијагностику, као код болесног човека. На општу сумњичавост на моје претпоставке, дошли су стручњаци из иностранства, и најзад се испоставило да је мост доживео рушење унутрашњег средњег ребра. Појавиле су се пукотине, које нису биле очекиване. Мост је од оптеречења скоро изгубио стабилност. Само да је напукла нека цев, био би напуњен, и срушио би се после тога.

* * * * * *

Доктор инжењерства (1988), Диплома на Кјото Универзитету у Јапану.
Доктор наука (1983) на Универзитету за земљотресно инжењењерство.
Дипломиран инжењер (1986) на Грађевинском факултету при Универзитету у Скопљу.
А. Специјализовани експерт технологије за превенцију од катастрофа (1982), диплома НРЦДП (Национални истраживачки центар за превенције од катастрофа – Јапан).
Б. Специјализовани експерт у истакнутом цивилном инжењерству (1984-1986).
В. Специјализовани експерт из савременог земљотресног инжењерства (1988) Кјото Универзитет у Јапану.
1976. најбољи студент генерације на Факултету за цивилно инжињерство, на Универзитету Св. Кирил и Методиј Скопље.
1996. за патент године у земљи, добија од Владе Р. Македоније (Министарство за развој) највишу националну награду.
1998. Златна медаља са марком, највиша награда за примењене иновације на пољу цицилног и земљотресног инжењерства 26.интернационалног сајма иновација – Казабланка, Мароко.

↑

ПОРТРЕТ:
Југ као печат судбине
    Најновија књига поезије за децу објављена на македонском „Раскрилени пораки“ – (Крилате поруке) Стојана Арсића, промовисана је током априла ове године. Арсић је аутор неколико књига поезије на српском, али и на македонском језику, и један је од малобројних стваралаца који пише на матерњем језику у Македонији.
     Арсић је свој израз неговао песмама, углавном за младе, третирајући љубав као тему. Издвајамо неколико његових збирки: „Графити исписани по души“, „Глас подсвести“, „Топлина осоја“, као и збирку за децу „Шарене ноте“. Рукопис песама – „Врање у срцу“, писана је на врањском дијалекту. Збирка садржи 170 песама, и како каже рецензент књиге, Добривоје Стошић, пуних песникове носталгије за родним селом, као и жеље да га сачува од заборава.
     Арсић је рођен 24. јула 1952. године у селу Жбевац код Врања. Долази у Скопље још као двогодишње дете и ту проводи своје детињство.
     – У Скопљу живим и радим као професор, ево, већ 30 година. Предајем историју у основној школи „Васил Главинов“. Хтео бих да нагласим да сам објављивао и текстове и књиге које су биле намењене ширем образовном процесу, али и уџбеник за наставу природе и друштва за ученике до 4. разреда основне школе. Што се тиче активног писања, могу вам рећи да се суочавам са тешкоћама. Књиге које пишем на српском, немам где да пласирам, а проблеми су стални и око финансијске подршке издаваштва. Зато сам морао мало да застанем, па тако, у последње време пишем само на македонском, – констатује господин Арсић у разговору за Слово. Не могу, ипак, да не издвојим део себе, оно што ме је одредило као човека, а то је мој матерњи језик. У прилог томе и посвета на почетку књиге Врање у срцу, која гласи: „С љубављу мајци Софији, што није дозволила да заборавим језик својих предака“. Не одступам од тог начела и поред свих потешкоћа. Мало сам и разочаран празним обећањима, али покушавам да одолим свим тим недаћама. Независно, од свега – пишем.
     У стваралаштву Арсића четири књиге су дечја поезија: Јужни ветрови, Гласно размишљање – на српском, а Шарени ноти и последња збирка - Раскрилени пораки на македонском језику. Још у почетку се огледа блиско проницање у занимљиву, али и специфичну психологију детета. Како каже Арсић, није лако стварати за најмлађе: „Свака дечја песма мора да садржи своју поруку, јер, ако нема поруку, онда је питање да ли је то песма за децу? Мислим да нисам промашио тај зацртани циљ“.
     – Сваки писац са својом новом књигом додатно сазрева. Ипак, сматрам да је збирка „Јужни ветрови“ добра књига у области дечје поезије. То је онај мој први и најјачи погодак. Ова је књига имала и промоцију на Београдском сајму, а добио сам доста позитивних критика, каже Арсић.
     Последњих неколико месеци учествовао је на 13 књижевних сусрета. Често путује и у Србију. Недавно је био у Крушевцу, а ускоро га очекује сусрет са љубитељима писане речи у Зрењанину...
И поред мишљења и сумњи да поезија не може до краја да „изрази причу“, говор који би обезбедио „Нојеву барку“ у овом актуелном времену, Арсић проговара и износи оно што носи у себи свих ових година.
     – Написао сам и објавио 2200 песама. И свака је песма посебна прича. А једну сам (генералну) причу претворио у стих(ове) у ових седам година плодотворног рада које су иза мене.

↑

↑

Приредио
М.С.