ЂАЧКИ РАСТАНЦИ

     Надахнути десетом причом најновијег Словa, с радошћу бележимо мајско-јунскe актуелности. Свесни узбуђења на крају школске године, када се мешају тешко описива сета и многе радости у срцима младих, али и њихових родитеља и наставника, ових дана сликамо климу мајско-јунских мириса којима се тешко ко одупире. Тај период редовно изазива неко чудно дечје осећање и белег доба када на свој начин оверавају крај још једног разреда, за многе тренутке растанка. Некима ће тај растанак бити привремен, до септембарских сусрета. Многима ће септембар бити у знаку нових познанстава, нових пријатеља, али и обавеза и задатак на путу сазревања и образовања, као нова степеница младалаштва. У таквим околностима, привршавамо овогодишњи школски циклус на страницама десетог Слова...
Испраћајући генерацију осмака у нове школе, у нови амбијент, пожелимо им успех, сутра пуну зрелост за још један велики корак (у)напред.
     Оставимо им и право на младалачки предах, прославу и опуштеност, уз ослушкивање нових сигнала, новог старта. Нека предстојеће лето буде у знаку младалачке опуштености, одмора и трептајима заслуженог распуста. Онима који су већ, као дар старијих, можда, планирали летњи одмор и обилазак непознатих (далеких) предела, желимо срећан пут, уз молбу да нам се са тих дестинација јаве неком разгледницом...
     Најновију причу Слова усмеравамо на регистровање мајских обележавања патроних празника у основним школама „Браћа Рибар“ у Табановцу, (8. маја), „Светозар Марковић“ у Старом Нагоричану и „Свети Кирил и Методиј“ у Кучевишту (23. маја).
      У овом броју нудимо и разговор са Бранком Марковић, музичком уредницом Телевизије Телма, као и занимљив поглед на нашу славну далеку прошлост везану за Косовски бој. Ту је и запис о посети студената и професора Приштинског универзитета, сада са седиштем у Косовској Митровици, својим колегама на студијској групи за српски језик на Филолошком факултету „Блаже Конески“ у Скопљу.
     И овога пута не можемо а да са дужном пажњом поново не подсетимо на завршетак основног образовања, последња два ученика Основне школе „Вук Караџић“ у Куманову, Ненада Љубисављевића и Марије Бранковић, из последњег разреда на српском језику. Пожелимо им сву срећу у наступајућим средњошколским искушењима. Њихова имена остају уписана као последња у завршном разреду наставе на српском језику школе која носи име нашег реформатора, као још један сурови доказ да се број српске деце из године у годину у одељењима на матерњем језику у Македонији нагло смањује.
      Предајемо вас страницама „Слова“ уз потврду чврсте решености, наравно, у зависности од наших могућности, да остајемо истрајни у оријентацији сталног трагања и правовременог бележења битних културно-просветних активности и информација из живота и рада наших људи на овим просторима.

↑

Милутин Станчић

ШАРЕНИЦА:
Стара железничка станица
    Када је 1931. године дошло до директне железничке везе са Београдом, Скопље је постало језгро Балкана у саобраћајном смислу, јер је преко њега повезана не само Јужна Србија, већ и цела земља са ближом и даљом околином. Поред пруге која је дуж вардарско-моравске долине спајала Београд и Солун, из Скопља су ишле и друге пруге, од којих га је једна преко Косова и Метохије и долине Ибра спајала са Западном Србијом. У тим условима, тада постојећа стара железничка станична зграда, иако највећа после солунске, просторно није могла да одговори потребама путничког и робног саобраћаја.
     За унапређење железничког саобраћаја, Банска управа је донела одлуку да изгради нову железничку станицу. Пројекат је израдио архитект Гавриловић, после чега су ударени темељи 1937. године. Када је свечано отворена три године касније, била је једна од најлепших на Балкану, а посебну чар су давали подземни пролази, једни од уопште ретких у то доба. Главни улаз налазио се на Улици краља Петра, а излазио је и на Улицу принца Ђорђа. Лево и десно било је станичних скверова према којима су били постављени улази за станове службеника. Велики станични хол, који је био у вези са главним улазом, захватао је простор од 1000 м². На првом спрату налазио се ресторан, а на другом службене просторије и хотел за железничке чиновнике. У крилима зграде биле су смештене канцеларије. На перону поплочаном најлепшим романским плочицама, пристизали су и пролазили возови ка Европи, а међу њима и чувени Оријент експрес, који је био само један од 24 воза који су још тада сваког дана долазили у Скопље и довозили 1000 путника, што је допринело да се у околини железничке станице град нарочито развија.
На жалост, диван сат изнад главног улаза престао је да ради у рано јутро, у петак, 26. јула 1963. године, где је и једина преостала трећина од некада велелепне зграде. Данас се испод њега улази у Музеј града Скопља где је изложена трајна поставка о животу у старом Скопљу.                                     ↑

ШТА СЕ МУВА ПО ДЕЧЈИМ ГЛАВАМА
анкета рађена са децом

КАД СЕ ОДЛУЧУЈЕ КАДА ТРЕБА СТУПИТИ У
БРАК?
Прво мораш да нађеш некога ко воли исте ствари као и ти.
Ако на пример ти волиш фудбал, онда и њој мора да се свиђа
то да ти волиш фудбал и онда да доноси чипс и пиво.
Марко, 10 година (Потпуно је у праву ☺)
Ти у ствари не одлучујеш сам кад треба да ступиш у брак.
Бог то одлучује одавно унапред и ти онда на крају видиш шта ти
се догодило.
Јована, 10 година (Ту има нечег ☺)

КОЈЕ СУ ПРАВЕ ГОДИНЕ ЗА БРАК?
Најбоље године су 23, јер онда познајеш свог мужа најмање
10 година.
Сандра, 10 година
Не постоје најбоље године за брак – мораш стварно да
будеш довољно глуп да би се оженио.
Филип, шест година (Највероватније је имао лоше искуство ☺)

ШТА ТВОЈИ РОДИТЕЉИ ИМАЈУ ЗАЈЕДНИЧКО?
Паааа... Обоје не желе да имају још деце.
Сара, осам година (Хм, због чега то?☺ )

ШТА СЕ РАДИ НА ИЗЛАСКУ СА
ДЕВОЈКОМ/МОМКОМ?
Изласци су ту да би се забављали и људи треба да искористе
прилику да се боље упознају. Чак и дечаци имају да кажу нешто
занимљиво, ако их довољно дуго слушаш.
Јасна, осам година (Од кога ли јој то? Од мајке?)
Код првог изласка се причају интересантне лажи тако да су
онда заинтересовани и за други излазак.
Милан, осам година

ШТА БИ ТИ РАДИО КАД БИ ТВОЈ ПРВИ ИЗЛАЗАК
СКРОЗ ЛОШЕ ПРОШАО?
Ја бих отишао кући и претварао се да сам мртав. Онда бих
позвао новине телефоном и рекао да ми направе умрлицу.
Дарко, девет година (То бих понекад и ја најрадије направио ☺ )

КАД СМЕ ДА СЕ ПОЉУБИ НЕКО?
Када је богат и има пуно пара.
Јелена, седам година (Питам се да ли је плава? ☺ )
Када пољубиш неку девојку онда мораш њом и да се ожениш
и да имаш децу са њом. Тако ти је то.
Дејан, осам година (Да, Дејане, нажалост је тако ☺)

ДА ЛИ ЈЕ БОЉЕ БИТИ ОЖЕЊЕН ИЛИ НЕ?
Ја не знам шта је боље, али ја никад не бих водио љубав са
мојом женом. Ја не желим да она постане дебела.
Мирко, осам година (Стварно бисер ☺)
За девочице је најбоље да се не удају, али дечацима треба
неко ко ће да чисти.
Марија, девет година (Већ зна у чему је фора ☺)

И, наравно, НАЈБОЉЕ ЗА КРАЈ:
ШТА ТРЕБА ДА СЕ УРАДИ ДА БИ БРАК БИО
УСПЕШАН?
Муж треба да каже жени да је лепа, па чак и ако изгледа
као аутобус!
Станко, 10 година (Овај је апсолутни број 1 ☺)                                                                        ↑

У ПОСЕТИ СКОПЉУ
Обновљен мост сарадње
     Сарадња образовних институција у бившој заједничкој држави била је врло плодна и скоро свакодневна. После дводеценијске паузе старе везе се полако обнављају, прави пријатељи настављају дружење и у новонасталим ситуацијама.
     На иницијативу професора српског језика са Филолошког факултета у Скопљу Чедомира Стојименовића, прошле године обновљена је сарадња са Приштинским универзитетом. Шеснаесточлана делегација студената и професора из Косовске Митровице боравила је почетком маја код својих колега у Скопљу. На почетку дводневног боравка гости су обишли цркву Св. Арханђела Михајла у скопској општини Аутокоманда. (У цркви, коју је у првој половини прошлог века саградио српски престолонаследник Александар Карађорђевић, налазе се кости српских војника погинулих на овим просторима у 1. светском рату.)
     Уследила је посета Филолошком факултету „Блаже Конески“, где су их срдачно дочекали студенти са студијске групе за српски језик, оформљене ове школске године. Пригодна предавања о српској средњовековној књижевности одржали су професори са Косова Слободан Костић и Драгиша Бојовић, а како приличи оваквим сусретима, размењени су и пригодни поклони.
     – Македонски и српски народ је и верски и територијално врло близак и најважније је да тако и остане, да се те везе продубљују на свим нивоима, јер је то пут који нас води у светлу будућност – истакао је за „Слово“ професор Костић.
     На наша питања о тренутним условима за рад на Косову, студенти су били једногласни изјавивши:
     – Тешко је да у 21. веку живите и радите без струје. Кренете на наставу, а не знате да ли ће бити одржана. Ипак, кажу Косово је њихова судбина и остаће тамо јер се само тако брани свој дом, језик и традиција.
     Током посете студенти са Косова обишли су и цркву у Кучевишту на Скопској црној гори, где су им пригодну добродошлицу, уз богат програм, приредили ученици Основне школе „Кирил и Методиј“, који похађају наставу на српском језику.
     Сарадња ових институција биће настављена и проширена на још вишем нивоу. У наредном периоду планирани су заједнички пројекти, размена студената и професора и разне друге активности, што ће још више зближити старе пријатеље. Нови контакти обогатиће обе стране. Настава на српском језику у Македонији, о којој смо до сада доста писали, и даље се одржава уз много проблема, а светла тачка су управо студенти који су одлучили да студирају српски језик у Скопљу на овој новоформираној студијској групи. Њихов ентузијазам и љубав према матерњем језику могли би да испишу ведрије странице највећег српског проблема у Македонији.
     У том циљу, велику им подршку несебично пружају професор Чедомир Стојименовић и његов асистент Ненад Вујадиновић. Њихова је жеља да за неколико година са Филолошког факултета изађу преводиоци и професори, односно кадар који обећава да ће се настава на српском језику развијати у наредном периоду.                        

↑

Биљана Тодоровић Георгиевска

ЈЕЗИК

Речи у времену

ПОВОД
     Професор Иван Клајн, савремени српски лингвист и историчар језика, у праву је када каже:
„Не забрањуј реч ако ниси у стању да јој нађеш замену“.
     Говорећи о речима (ради се о кованицама, тј. новим речима), Клајн закључује: „Зато морамо добро пазити да не осудимо неку нову реч пре него што смо проверили да ли је потребна, да ли је правилно скована и да ли јој је значење јасно“.

УПОТРЕБА РЕЧИ
     Да се не бисмо у употреби огрешили о овакве речи, морамо разликовати њихово порекло (корен, прошлост, нпр.) од данашње употребе, а то значи да знамо које је њено основно (или првобитно) значење, за разлику од споредног, другог значења, које може имати у одређеном контексту.
Неки бирократски (чиновнички) изрази и речи, именујмо то нужним изумом епохе „удруженог рада“, отишли су у заборав, а враћају се одстрањене речи да означе оно што у суштини и значе, што су и раније значиле.
     Шта је, на пример, био /тада редован/ лични доходак ( са познатом скраћеницом „ЛД“)?
То је у српском језику стара, добро позната реч ПЛАТА (данас врло нередовна), или њена замена – ЗАРАДА, реч истог значења.
     Јасне су реченице када кажемо:
Плаћено је колико сам зарадио. Или:
Моја плата – моја зарада.
     У сличне „бисере“ времена спадају и некада често коришћене кованице типа: НАМА, ГРАНАП, УДБА, СКОЈЕВАЦ, АФЕЖЕЈКА (тј. чланица Антифашистичког фронта жена – АФЖ), ТРУДОДАН...
     Да објаснимо кованицу НАМА (или НА-МА): скраћеница од привх слогова речи: народни магазин – данас је то опет стара, добра робна кућа (нажалост, остала је само реч и сећање, а ње више ни у Скопљу нема!).
     Вероватно ће неко из млађе генерације упитати шта је то ТРУДОДАН?
     Посебно га је добро запамтио србијански сељак из времена оснивања сеоских радних задруга педесетих година прошлог века, када је морао да ради на „колективном“ имању целог дана за мерицу жита!
     Где су уједињени пролетери свих земаља и њихове интернационале? Код нас и даље постоје ти пролетери – само им се сада организација зове – Синдикат, који је успео да се разједини на више струковних синдиката! Службеници и просветни радници имају своје циљеве у процентима изражене. Радничка класа је прерасла у људске ресурсе (врло лоша системска кованица)!
     Моја првобитна КРШТЕНИЦА опет је моја; успела је да преживи време ИЗВОДА ИЗ МАТИЧНЕ КЊИГЕ РОЂЕНИХ. Супруга ми је поново /п/остала супруга – успела је да опстане поред брачног друга (!) – а, изгледа, по свему судећи, нећемо се више ни ПРЕКРШТАВАТИ за потребе система, а још мање преименовати (лоша сложеница).

ПОМОДНЕ РЕЧИ
     Свако време, па и ово наше, има своју неизбежну лексику чија је употреба често ограничена. Као да су у питању модне ревије и сезоне, а не језичке године. То су помодне речи чија је мера време трајања популарности (читај:употребе), као: антидржавни елементи, профил кандидата, конкурси за руководна лица, фотељаши, опозиција, домаћи издајници, бизнис, бизнисмени, приватне компаније, инфлација, преваранти, кадровици...
Неки изрази и речи – „помодаре“, појављују се у оскудном речнику политичара, посебно у предизборној кампањи: социјални случајеви, запошљавање хендикепираних особа, брига о народном здрављу, грађевинска мафија, корупција, лоповлук, „агенцијска продаја“ пропалих предузећа у четири ока, кадровска структура, субјективне снаге, објективни проблеми – а све ово лепо ће на крају покрити позната и омиљена говорничка поштапалица – ЛЕПЕЗА ПРОБЛЕМА! (Глупост коју често чујемо и на телевизији!)
     За мало да заборавим: само ЈАГЊЕЋЕ БРИГАДЕ упорно опстају. То уопште није помодна реч, већ корисна српска традиција у решавању многих проблема. Радне бригаде више нико и не помиње, као да никада нису биле!
     Реч дијета преживела је све познате домаће и стране дијете: једни је држе што морају (значи гладују), док је други користе да би ослабили (значи имају, па бирају)!
     Даље: партијски ставови, дође му као некаква спортска дисциплина у стрељаштву; волонтер, особа која ради бесплатно, на одређено време; ту су разни паразити, инфлација, лустрација, инфраструктура, (ко зна шта све ту спада?), регрес за годишњи одмор (данас мислена именица), док је топли оброк постао хладан оброк...
Присетимо се неких домаћих и увезених нових кованица које су данас често у употреби као: функционер, приватник, стране инвестиције, компензација, менаџер, менаџмент, буџован, дилер, аплицирање, бренд, лизинг, софтвер, транспарентност... Колико дуго ће о(п)стати, видећемо.
На крају да се мало и нашалимо са игром речи. Разни митинзи (братског народа) прерасли су у демонстрације (сада незадовољног народа); народне масе су постале статистички проценат незапослености; радни човек је врло брзо постао технолошки вишак. Од ове најновије кованице не боли само глава и празан стомак, него је очај безизлазности одвејао све наде за бољим животом...
     Лингвистика не стиже ваљано да објасни све нове лексичке акробације овог живота који крупним корацима граби у неизвесну будућност.
    
    Очекујемо новe језичке мозгалице. КОНКУРС ЈЕ ОТВОРЕН.                               ↑

НАША РЕЧ