ПРЕД НОВИМ ЗАДАЦИМА
    Летње догодовштине, опуштеност и безбрижност наменским потискивањем свакодневних обавеза и животних брига остају иза нас. Равнодушних после летњих трептаја готово да нема. Бар лично, не познајем такве. У оваквој клими најновијих актуелности септембарских догађаја, наша пажња је усредсређена на жижу почетка једног новог школског циклуса, јер су дани одмора прошли. У једанаестом одгласу „Слова“ шаљемо радосни поздрав охрабрења, посебно онима који су први пут у школским клупама. Сви су пред новим изазовима, задацима и обавезама. Током лета ваш и наш културно-просветни гласник је такође „био на одмору“.
     Из периода јаких суначаних варница, оптерећености потребама за што лепшим изгледом, јурњаве по салонима, утегнућа жена и истегнућа мушкараца, јер, „лето је, нема скривања“, ево нас у неминовном заокрету привикавања на повратак „одбеглих“. Са почетком нове школске године ето нам и већих гужви на улицама, у књижарама, интернатима, студентским домовима...после летњих „пресељења“.
     Место за најмлађе је резервисано. Без бриге. Но, школске бриге стижу одмах на самом старту, јер обиман програм ваља благовремено и успешно савладати. То је заједничка брига и наставника и ученика.
     Приче и културне теме које ће се тицати нашег народа биће обухваћене и у следећим бројевима „Слова“. Регистроваћемо све догађаје из области културе на овим просторима. Чврсто уверени у значај проширења сарадње остајемо отворени за све сугестије и идеје, не бисмо ли били још ближи и приступачнији свим нашим читаоцима.
     Мала новина у односу на досадашње рубрике „Слова“ биће страница Православља на којој ћемо уместо Житија Светих, износити неке до сада широј јавности недовољно познате теме из живота Цркве.
     „Слово“ јесте посвећено деци, али ће, убеђени смо, језичке и књижевне теме заинтересовати и старије, ако ни због чега другог, а оно због постојећег стања у образовном систему под којим се школују Срби у Македонији, све у намери да се тај проблем макар делимично учини мање болним.
     Уз охрабрење чињеницом да је на место заменика министра за културу у Влади Републике Македоније именован кадар ДПСМ-а Драган Недељковић, указујемо да та функција и те како обавезује, између осталог, имајући у виду и бреме свих претходно пропуштених шанси и прилика, понекад нерада, инертности и неспособности што је све то оставило дубоке трагове и ожиљке на квалитету укупног живота Срба у земљи. Дакле, време доказивања и испуњења обећања и задатака је пред нама, независно на све недаће и хроничне проблеме актуелне стварности на овим просторима.
     Са наше стране, међу првим обевезама које нас чекају, уз условно речено, редовне активности, јесте и успешна организација предстојеће октобарске манифестације Дани културе Срба у Македонији, коју у сарадњи са матицом, Амбасадом Србије и српским Конзулатом у Битољу, први пут припрема „Спона“.

↑

Милутин Станчић

ОБРАЗОВАЊЕ:
МАЛИ ГЕНИЈАЛЦИ
     Тешко је по ко зна који пут започети причу о малобројним малишанима који су и ове школске године одлучили да се школују на српском језику у Р.Македонији. Они се, као и њихови родитељи, сигурно надају да ће се превазићи сви проблеми, али је по свему судећи мало изгледа за то. Ова деца су можда спремила и украсну хартију у коју ће увијати књиге, али ће им изгледа и то задовољство бити ускраћено, јер ни овај основни услов за стицање образовања није испуњен.
   Књига на српском језику неће бити.Тако ће 240 основаца српског порекла у предстојећој школској години бити својеврсни феномени који ће учити без књига. Можда ће књиге у будућности заиста бити сувишне у ери компјутеризације, али ови ђаци су тренутно и без књига, и без компјутера. За ученике првог, другог, трећег и шестог разреда није одштампан ни један уџбеник, а за седми и осми разред се могу наћи само читанке, а највише среће и све уџбенике, имаће ученици четвртог и петог разреда. У Педагошком заводу кажу да су током 2007. и 2008. године два пута расписивали конкурсе за књиге на српском језику, али се на њих месецима нико није одазвао. Издавачким кућама као и претходних година није исплативо да штампају мали фонд књига, али зато из Бироа за развој образовања обећавају да ће проблем са књигама бити решен наредне године, када ће Министарство образовања штампати и бесплатно дистрибуирати уџбенике свим ђацима у Македонији. Мали је број и ђака првака. У ОШ „Кирил и Методиј“ у скопском Кучевишту, на пример, од укупно 76 ученика који похађају наставу на српском језику, само је седам првака. Највише „српских“ ђака биће у кумановском крају - чак десетак више од претходне школске године. У ОШ „Светозар Марковић“ у Старом Нагоричану, у којој се већ годинама настава изводи искључиво на српском језику, овог септембра у школске клупе село је 92 ученика.У ОШ „Браћа Рибар“ у селу Табановце, на српском језику писаће 72 основца, а у школи у Куманову, која носи име великог српског просветитеља Вука Караџића, од ове јесени настава на српском не постоји. Пропала је још једном и идеја да се на српском формира одељење у кумановској гимназији „Гоце Делчев“, јер се у два уписна рока пријавио само један заинтересовани ученик.
     Све у свему, стартовала је још једна школска година. Настава на српском језику званично постоји, а проблеме нико није ни покушао да реши. У недостатку књига мали феномени ће памтити на часу, уколико и они не одлуче да бојкотују наставу. Неко ће помислити да више нема српских ђака. Али да то није тачно говори податак из подручне јединице за образовање у Куманову где је регистровано 1082 ученика српске националности. Ако је за утеху треба нагласити да ово није само проблем Срба у Македонији, већ готово свих Срба у дијаспори. Тога су свесни и у српском Министарству за дијаспору где се спрема Закон о дијаспори, који ће покушати да реши и проблем образовања Срба који живе ван матице.
     Срећно, генијалци, ви сте наша будућност!

Биљана Тодоровић Георгиевска

↑

НАШ ЛЕКСИКОН
МОЖЕ, А НЕ МОРА
    НАМЕРА
     Ова основна тумачења употребљаваних прилагођених српском језику страних речи и израза немењена су, пре свега, школском узрасту да се лакше снађе у свакодневној навали непотребних (понекад и сувишних или нејасних) туђица и новокомпонованих политичко-правних, економских, и ко зна каквих све израза новог друштвеног живота. Значи може, а не мора увек.
     Верујемо да ће Наш лексикон бити од користи и старијој генерацији да провери или употпуни своје знање.
     О језичкој „јасноћи“ истих говорићемо према потреби, успутно, кроз примере. ЧИТАМО, СЛУШАМО...
     Кренимо од неких често коришћених (а сада и одомаћених) речи и израза.
     Данас је у пуном замаху ПРИВАТИЗАЦИЈА. Није домаћа реч, али се зато добро одомаћила!
     Прилагођена српском језику реч ПРИВАТИЗАЦИЈА (новолатински privatisare), има ова основна значења:
     1. претварање државне и друштвене својине у приватну;
     2. својатање, узимање под своје неке јавне функције (тј. службе, звања, положаја) или установе, предузећа, без обзира на опште интересе; понашање службеника који државну или неку другу јавну функцију сматра као своју приватну ствар.
     Од ове именице имамо изведен глагол ПРИВАТИЗОВАТИ, који објашњавамо домаћим глаголима: претворити, претварати нешто у приватно власништво; односно својатати, присвајати.
     – АБОЛИЦИЈА (лат.) укидање, поништење; правно: ослобођење од кривичног гоњења, обустава судског поступка.
     Примери из најновије праксе: У Собрању Републике Македоније после бурне расправе коначно је усвојен закон о аболицији.
     (Сада је јасно на шта се односи поменути закон.) Није добро ако за некога кажемо „био је аболиран“, уместо „био је ослобођен пресуде“.
     Да не би било забуне са аболицијом, даћемо и тумачење често помињање речи латинског порекла – АМНЕСТИЈА.
     Правно: акт највишег органа државне власти којим се један или више осуђеника потпуно или делимично ослобађају од издржавања казне; помиловање.
     Допунимо ово и одредницом из познатог Вујаклијиног Лексикона: предавање забораву неке кривице и поптпуни опроштај казне коју та кривица повлачи.
     Изведени глагол АМНЕСТИРАТИ правно значи: делимично или потпуно ослободити од извршења изречене казне; опростити казну, помиловати.
     У фигуративном смислу амнестирати значи: ослободити некога одговорности, опростити некоме нешто.
     – АРГУМЕН(А)Т (лат.) доказ, доказно средство; образложење, оправдање.
     На пример: Окривљени је у одбрани изнео своје доказе. (Јасно, и без туђице – аргумент.)
     – АЛИБИ (лат. другде, на другом месту), правно: доказ да је окривљени у време неког кривичног дела био на другом месту, тј. неприсутност.
     Доказати свој алиби значи: доказати да у извесно време нисам био на извесном месту.
     – ЛОБИ (енгл. lobby) ходник, предворје парламента.
     Израз ЛОБИ у политичком речнику односи се на групу људи или појединце (тј. лобисте) који разним средствима настоје да у остварењу својих циљева утичу на одлуке власти.
     – ЛОБИ у парламентарној (тј. скупштинској) пракси означава активности изван дворане у којој се законито и јавно придобијају политичари за одређене циљеве, ставове.
     – Изведени глагол ЛОБИРАТИ значи деловати као ЛОБИ; уопштено: навијати – залагати се за нешто, за некога...
     – Изведена глаголска именица ЛОБИРАЊЕ садржана је у објашњењу лобија, тј. деловати као лоби.
     – ЛОБИСТ(А) је онај који се бави лобирањем; члан лобија.
     – КУЛОАР (фр.) ходник, пролаз; споредна просторија у јавним зградама која служи за одмор и неслужбене разговоре.
     Пример из праксе: Опозиција је била у кулоарима, а не у скупштинској сали.
     У новинарству и медијима уопште, срећемо га као често коришћен фразеолошки (празноговорни) израз: Из кулоарских извора сазнајемо...тј. Из незваничних извора сазнајемо...
     – ОПОЗИЦИЈА (лат.) супротно мишљење; противљење, неслагање, опирање, противстављање – основно значење.
     У политичком животу опозиција означава странку мањине или групу странака која се супротставља програму и раду владе и владајуће странке, тј. позиције – већине: Владина већина је гласањем одбацила предлог опозиције.
     – ОПОЗИЦИОНЕР је противник владајуће странке и њене политике, противник ставова већине...
     – АТЕНТАТ (лат. attentare – напасти, покушати); основно значење је: противправан напад на живот, имање, или част некога; злочин, злочиначки нападај; покушај убиства, најчешће неке познате личности из јавног живота.
     Неправилно је речено када у новинама наиђемо на овакву реченицу: ИЗВРШЕН ЈЕ ПОКУШАЈ АТЕНТАТА! Ако је „преведемо“: сходно датом тумачењу, имали бисмо „реченицу“ која ништа не казује: ИЗВРШЕН ЈЕ ПОКУШАЈ ПОКУШАЈА!
     Спорна реченица могла би овако да гласи: Извршен је атентат на...Или: У атентату на...У покушају убиства...Или: У оружаном нападу смртно је погођен...рањен...настрадао итд.
     Новинар који је добро језички образован, знаће како да опише овај „покушај покушаја“ и другим редоследом речи(или описно), да би читаоцу садржај написа био јасан.
     У фигуративном смислу (тј. пренесеном значењу) реч атентат може да (о)значи и напад, насртај на нечија права, част, осећања, безбедност и слично.

    БИЗНИСМЕНИ, ГАЗДЕ, МЕНАЏЕРИ...
     – БИЗНИСМЕН (енгл.) често слушана реч, посебно у времену нагле приватизације и оснивања разних мањих или већих предузећа или фирми, како то воле да кажу новопечене газде – власници истих.
     Модерна примена имена, када иоле послован човек себе сматра успешним пословним човеком, или способним трговцем – бизнисменом, звучније речено.
     – БИЗНИСМЕН данас најчешће означава пословног човека, човека трговачког духа...
     – Многи се разговори (и пословни и приватни) своде на реч БИЗНИС и његов финансијски учинак. Основно значење ове речи је: посао који доноси зараду; уносан, практичан посао, уносна трговина, трговачки посао...
     (Да ли је чист посао, „мућка“ или „прање“ новца – коришћени лексикони и речници то не објашњавају.)
     – Још једна реч која се све више укорењује и постаје омиљена на овим ЈУ просторима је – МЕНАЏЕР, преузета из енглеског језика и западног пословног света.
     Погледајмо које одреднице даје Велики речник страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке (Прометеј, Нови Сад, 2007) за ову реч:
     1. особа која руководи неким предузећем или делом предузећа;управник, директор;
     2. особа која налази, организује и води посао особе или групе људи у свету јавних наступа (спорту, уметности, забави итд.); стручни организатор; агент, тј. трговачки посредник.
     – Да објаснимо доста коришћену реч МЕНАЏМЕНТ:
     1. у економији: део науке који проучава начине осмишљеног организовања и управљања производњом, радним процесима, људским способностима и сл.;
     2. процес и начин вођења и организовања предузећа, установе итд.;
     3. руководство, скуп људи који имају управљачке дужности у предузећу, установи итд.
     – Изведене именице МЕНАЏЕРСТВО, МЕНАЏИРАЊЕ – своде се на већ дата објашњења о менаџменту. Изведени придев МЕНАЏЕРСКИ односи се на менаџере и менаџерство.
     Данас је посебно у „тренду“ оснивање приватних факултета за менаџмент и менаџерство. Ничу на све стране, као печурке после кише! Где ћемо и шта ћемо с толиким менаџерима сутра на овако малом простору – видећемо!
     Још једна туђица вредна објашњења омиљена је у речнику политичара, од којих често чујемо овакве изјаве: Налазимо се у времену велике транзиције. Или: Наше друштво је у транзицији...
     – Шта значи латинска реч ТРАНЗИЦИЈА?
     Њено основно значење је: процес или стадијум (период) промена из једног стања, облика, или места, у друго; међустање.
     Овом приликом највише нас занима објашњење у политичком смислу:
     – прелазни период после распада социјалистичког система у земљама источне и југоисточне Европе и СССР-у, обележен преласком на тржишну економију и почетком развоја демократије.
     – На крају све ово заокружимо једном неизбежном речи, посебно омиљеној у нашем скупштинском и политичком животу: КОАЛИЦИЈА.
     Без ње су празни новински ступци, незанимљиве ТВ емисије и дуели у њима. Она је резултат разних „договора“ и „преговора“, успеха и неуспеха страначких политичких предизборних и изборних програма и њихових лидера. Она прати наш живот, свиђало се то нама, или не.
     – КОАЛИЦИЈА (лат. coalitio) је, пре свега, политички или војни савез двеју или више држава против једне, или више других држава.
     У политичком речнику коалиција данас означава привремени или трајни савез политичких странака, партија, професионалних и других организација против заједничког противника.
     – У том смислу исто значење има и реч КОАЛИЦИРАЊЕ.
     Често помињана реч која је неизбежна у међупартијским препуцавањима и узајамним оптуживањима је КОРУПЦИЈА (лат. corruptio).
     Њено основно значење је: поткупљивање, подмићивање, потплаћивање...Шире: морална исквареност друштва, појединца...
    – Тако имамо изведене речи: КОРУМПИРАТИ, КОРУМПИРАН, КОРУМПИРАНОСТ, КОРУПЦИОНАШ, КОРУПЦИОНИЗАМ...
     – КОРУМПИРАТИ значи: подмитити, подмићивати, поткупити, поткупљивати; морално (ис)кварити.
     – Придев КОРУМПИРАН означава некога ко је подмитљив, поткупљив...
     Пример из дневне штампе: Корумпирани службеник ухваћен са обележеним новчаницама.
     – КОРУМПИРАНОСТ означава подмићеност, поткупљивост.
     – КОРУПЦИОНАШ означава некога ко се бави корупцијом, тј. подложан корупцији; који прима мито (поткуп, народски речено); подмитљивац.
     – Исто значење садржано је и у речи КОРУПЦИОНАШТВО.
     – Израз КОРУПЦИОНИЗАМ се односи на владавину корупције; означава и режим (тј. државни систем, државни апарат) захваћен корупцијом. На пример: Европска унија тежи искорењу корупције на просторима Балкана. Или: Корумпирана власт нема слуха за стечајце и отпуштене са посла.
     (Сада је јасније шта значе ове реченице које често срећемо у новинарским написима.)
     Напомена: тајкуне, трендове, брендове, тендере...
     лизинг, импичмент, инфлацију, девалвацију, кохабитацију, интеграцију...оставићемо за следећи број „Слова“.                        

↑

Ђ. К.

ГОДИШЊИЦЕ:

РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ – ОНДА И ДАНАС

РАЗВОЈ САТИРЕ
     Сатира у српској књижевности 20. века није нова књижевна творевина. Њу су у епохи романтизма доста користили као успешно оружје у борби против негативних друштвених појава и терора власти Ј. Стерија Поповић, Радичевић, Јакшић, Змај...
     У време реализма, у неким делима М. Глишића, Л. Лазаревића, В. Илића, Ст. Сремца, касније посебно у комедијама Нушића има доста елемената сатире. И како истиче Јован Скерлић у својој значајној Историји нове српске књижевности (1914), док је Сремац био старомодан сатиричар ондашње политичке деснице, Домановић је сатиричар (и критичар) демократске левице. И један и други су полазећи са супротних тачака гледишта и са супротним политичким тежњама сликали ружне или смешне стране политичког и јавног живота Србије свога времена.
     Радоје Домановић, крајем 19. и почетком 20. века, наставља ту борбену традицију својих претходника, уводи у српску књижевност алегорично–сатиричну приповетку, и један је од најснажнијих сатиричара који је дала та књижевност уопште.
     Ако је Сремац најбољи српски хуморист, Домановић је свакако најбољи сатиричар и представник српског критичког реализма.
     Рођен је 1873. године у шумадијском селу Овсишту (крагујевачки округ). Његов отац, учитељ, био је родом из суседног села Јарушица, где је ускоро и премештен. У том селу Домановић је провео детињство и учио основну школу. Ту ће и касније, као гимназијалац и студент, често боравити о школским распустима – ту му је био завичај. Одатле је, углавном понео представу о животу србијанског села. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а филолошко–историјски одсек на Великој школи у Београду (1894).
     По казни неко време је радио у Пироту, Врању и Лесковцу, али је због свог опозиционог става према апсолутистичком режиму краља Александра Обреновића и политичке делатности 1894. године отпуштен из државне службе. Истовремено отпуштена је и његова супруга, која је била учитељица. Живео је од 1898. до 1900. у Београду, као професионални књижевник и новинар. После две године постављен је за писара у Министарству просвете, али је поново из истих „политичких разлога“ добио отказ 1902. Живи тежак живот и ствара најбоља дела.
     По мајском преврату 1903. нови режим (да му се одужи на неки начин) враћа га у исту писарску службу; затим да заглади неправду, шаље га годину дана у Минхен, а по повратку постављен је за шефа коректора Државне штампарије у Београду.
     Радикалска демократија после 1903. никако није могла да задовољи Домановића, тако да је наставио да буде сатиричар и у „новој“ Србији. Разочаран друштвеним стањем, болестан и измучен вишегодишњом борбом за голи опстанак, живео је повучено, усамљен. Умро је у Београду августа 1908, у 38. години живота.

ОДЛИКЕ ДОМАНОВИЋЕВОГ СТВАРАЊА
     Као дете са села, а под утицајем Јанка Веселиновића (кога је посебно ценио) прво пише идиличне приповетке из сеоског живота, са којима данас не би заузео неко значајније место у српској књижевности. Борбени реализам сеоске приповетке, још код Милована Глишића често сатиричан, добио је свој најубојнији облик у Домановићевим политичким сатирама. Сву снагу талента изразио је у сатиричним причама, које је почео да пише још као студент.
     Прву приповетку РОЂЕНДАН објавио је 1893.
     – Стварање до 1898. је само тражење правога пута.
     – Од 1898. до 1903. је најплоднији период
стварања када су и настале његове најбоље сатире: ВОЂА, ДАНГА, СТРАДИЈА, МРТВО МОРЕ, КРАЉЕВИЋ МАРКО ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА, РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ СРПСКОГ ВОЛА, где имамо врло вешто коришћење анегдоте, као фабуле у књижевном делу, служећи се истовремено и алегоријом (којом је остварио уметнички домет), иронијом, метафором, сарказмом, иронијом и симболом, све у циљу да скривено каже истину, а да избегне саслушања, нова отпуштања с посла, прогоне...
     – Изразити је противник апсолутизма и полицијског режима и снажан друштвени критичар. На његово стварање има утицај покрет Светозара Марковића.
     – Домановићеве алегорично-сатиричне приче су новина у српској књижевности, нема никавих ни страних, ни домаћих узора – ПОТПУНО ОРИГИНАЛАН ПИСАЦ, оснивач једног новог књижевног рода у српској књижевности.
     – После 1903. нема вреднијих дела – период стагнирања као резултат разочарања друштвеним стањем у „новој“ радикалској Србији, после атентата на последњег Обреновића.

ДОМАНОВИЋЕВО ВИЂЕЊЕ СРБИЈЕ
     Домановићева политичка сатира вршила је огроман утицај, делујући као непосредан политички напад, подстакнут дневним догађајима. Она је у основи реалистичка, заснована на србијанској стварности. Његов оригинални књижевни дар изврсног сатиричара развијао се у зависности од друштвено–политичких прилика у Србији: што су постајале неподношљивије, теже, то је Домановић бивао све блиставији у приказивању истих.
     Најсјајнији период његовог стварања поклапа се са политички најмрачнијим периодом владавине Александра Обреновића.
     По уметничкој вредности, по оштрини сатире и чистоти алегорије, истичу се СТРАДИЈА, ДАНГА и ВОЂА, које су савршенство у својој врсти књижевног стварања. Многи критичари сматрају да је ВОЂА најбоља Домановићева сатира.
     У овoј алегорично–сатиричној приповеци Домановић је оцртао пут Радикалне странке, њених маса и њиховог вође Николе Пашића. У слици народа који креће из своје постојбине, да нађе „обећану“ земљу, дат је осиромашени српски народ пред скоро сигурном економском и физичком пропасти који путем упада у амбисе (симболика!), страда, док само слепи вођа народа остаје – читав и здрав!
     Домановић у Вођи једноставним средствима постиже снажан утисак; стил и језик Данге и Вође су, безмало, стил и језик српских народних приповедака. Цела сатира је уметничко поређење – све до оне завршне слике о јесењем ветру, увелом лишћу, магли, гаврановом грактању, сунцу скривеном иза облака, и очајним људима на – бeспућу...
     (Одломак)

Припремио         
Ђорђе Кандић   ↑

НАША РЕЧ