Поклони радост

Бранимир Јовановић: Економија је домаћинство, и зато о њој мора да се брине

 

11. август 2015.

11.08 jovanovicБранимир Јовановић (33) млади економски истраживач из Куманова, који тренутно живи у Скопљу, доктор економских наука са Универзитета у Риму „Тор Вергата", фасцинира улогом и нетипичним односом у друштву, искакањем из уобичајених шаблона „неминовности наметутних правила живљења". Његово напуштање радног места у Народној банци Македоније (НБМ) не уклапа се у утврђени шаблон овдашњег погледа на „нормално функционисање".

Јовановић се прикључио антивладим протестима, грађанском бунту, и активно укључио у активности на разотркивању енигме како функционише механизам актуелне власти у Македонији. Посебно откривању економских „алата" којим се служи врхушка на власти „како би лако манипулисала масом. Преокупирају га теме економске неједнаквости, сиромаштво и фискална политика.

- У јавности постоји прилично нејасноћа због опречних података којима се објашњава садашња економска ситуација у Македонији, политичка тумачења провучена кроз призму економије. Гувернер централне НБМ Димитар Богов тврди да задуживање земље није велико и да нема места паници. Какво је задужење Македоније?

- То је општи проблем у економији. Економија није егзактна наука као математика, па да увек имаш један тачан одговор. У економији увек имаш различите одговоре на исто питање. Конвенционално размишљање је да јавни дуг од 45-50 посто, као што има Македонија, није превисок. Но, постоји увек али. Ми смо мала неразвијена земља. Што је земља развијенија то је одрживи ниво задужења већи. Јапан има дуг од 200 одсто, па ништа... Али неразвијене државе не могу допустити тај ниво дуга. Историјске чињенице показују да неразвијене земље банкротирају најчешће на овом нивоу дуга. Аргентина је, на пример, када је банкротирала 2001. године имала дуг као Македонија данас.

Осим тога, није само ниво дуга битан, већ и његова динамика. А македонски јавни дуг расте галопирајућом стопом. Ова власт је на почетку свог функционисања отплатила неке дугове, и дуг је пао. Али, од 2008. дуг константно расте. Ако смо имали јавни дуг од 23 одсто у 2008, сада имамо дуг од 45%. То се поклапа са мегаломанијом ове власти.

branimir prostestiКоначно, долазимо до главног питања, а то је на шта се троши тај новац. Економија је као домаћинство, а о њему мора да бринеш. Мора да се генеришу приходи. Ако се задужујеш да купиш ауто да би се сликао с' њим, то је проблем, расте дуг због непродуктивних ствари. А код нас се управо то дешава.

- Као увод у масовне антивладине протесте, касније и као њихов саставни део одвијали су се маршеви незадовољних, студената, средњошколаца, хонорараца... Покренуте су протесне шетње, петиције и сл. По много чему то је новина за овдашњу средину?

- Овај народ је плашљив, стидљив, нема традицију протестирања и бунтовности. То је велики проблем, који није од јуче. Мало се почео будити у задње време, што је било супер. Aли је све стало кад је постављен камп испред владе и кад су почели партијски преговори за излазак из кризе, у нади да ће се десити неко чудо. Онда је дошло лето, период кад је тешко протестирати, и због врућине, и због тога што су људи по одморима. Ипак мислим да је онај првични страх од протеста превазиђен и да ће људи наставити да протестују у наредним месецима, буде ли потребе. Мит је срушен. Раније се са шапатом изговарало презиме Мијалков, сада не. Знамо ону изреку „страх владу чува". Е, мислим да страха нема више. Бар не онолико као раније.

- Имао си пристојан посао. Могућност удобно да седиш на радном месту, у централној банци, ћутиш, примаш плату без таласања, што је већ одлика „успешних" у овдашњем друштву? Хтео си да будеш храбар, другачији, зашто?

- Да, могао сам, али је то погрешан начин размишљања, јер, ми не живимо само за себе. Живимо и за друге људе, за остатак друштва. Ако гледаш само свој интерес, то је егоизам, а сви данашњи највећи проблеми, и код нас, и у свету, потичу од егоизма. Потребно је да будемо алтруисти, да размишљамо и о другима. То је оно што фали овом свету.

budzetФали и храбрости, посебно код нас. Али ја мислим да је та плашљивост и ћутљивост људи код нас рационална. Јер, ако се буниш, изгубићеш посао, а када је сиромаштво велико онда је и цена губљења посла велика. Али, ово рационално понашање људи узрокује да рационално понашање власти буде да игнорише све. Власт ради шта хоће, јер врло добро зна да народ неће устати. Зато је потребно бити мало луд, а не рационалан. Али, ако си само ти луд, онда ћеш постати жртва, јер си сам, јер си слаб. Зато треба да створимо критичну масу, јер ћемо онда моћи да правимо промене.

Зато сам се ја прикључио Левичарском покрету „Солидарност", јер на тај начин покушавам да изградим ту критичну масу. „Солидарност" је покренула неке ствари, усталасало се на терену. Људи нам прилазе, желе да нам приступе. Ипак, ми нисмо политичка партија, немамо општинске комитете и слично. Не желимо масовност. Ми хоћемо да имамо чланове који деле наше идеје и који су активни, који хоће да раде.

- Како гледаш на тренутно понашање власти?

- Власт сада прави уступке. Прекинута је лустрација. Дуго су истрајавали на закону о дажбинама за хонорарце, упркос протестима, а сада су одједном укинули закон. Донели су брзо закон о мигрантима, како би они могли да користе јавни превоз. Укидају разне казне. Али, све то раде једино због тога да би добили изборе следеће године. Да су они они променили само длаку, а не и ћуд, може се видети по томе што, рецимо, продужавају са терором над новинарима. Знате да су неки новинари опет добили тужбе због текстова који су критични према влади. Знате да је вицепремијер напао једног новинара због питања које му се није допало. Осим тога, видимо добро да продужују са пројектом Скопље 2014, у ситуацији када нам деца умиру због тога што нема пара да се пошаљу на лечење, у ситуацији када је неколико људи погинуло у поплавама у Тетову, до којих је дошло од мање кишице, у ситуацији када пола Куманова већ месец дана нема воду... Моја је процена да ако остане ова власт, да ће они продужити да владају као и досад, а можда и још горе.

- Наметнути политички договор за излазак из дубоке политичке кризе у земљи тек треба да буде оживотворен. Обиље је дилема у том задатом процесу политичког деловања, надмудривања, погађања... Како на ваљан начин припремити ванредне изборе, прочистити бирачки списак, одредити правни, економски оквир даљег деловања, изборни модел, како спречити уврежене доказане злоупотребе за добитне комбинације власти?

- Генерални проблем у нашој политици је да политичари гледају да дођу на власт да би профитирали само они, не да би радили за народ. Тренутни политичари су однарођени. Онда то продуцира клијентелизам. Политичари користе државне ресурсе да би задовољили своје партијске војнике. Троше народни новац за партијске циљеве. По неким показатељима 25 одсто људи у Македонији су чланови партија. То је један од највиших нивоа у свету. Имамо партизацију на свим новоима. То мора да се промени.

Први корак према томе би био промена изборног модела. Мора се олакшати учешће на изборе за грађанске листе. Грађанска листа треба да обезбеди, на пример, 6000 потписа за две недеље да би учествовала на иѕборима у свим изборним јединицама, док партије не требају. Зато је лакше регистровати партију, јер за то треба 1000 потписа, и тако учествовати на изборима. Други велики проблем је што имамо шест изборних јединица, уместо једну, и што имамо тај Донтонов модел, због којег пропада пуно гласова на сваким изборима. Иницијативе за промене ових нелогичности постоје, али је вероватноћа за успех мала, јер то не одоговара великим прартијама, посебно не албанским партијама, јер би се смањио број њихових посланика у парламенту. То свакако не умањује значај нашег ангажмана, да се боримо за промену и да указујемо на нелогичности.

Што се тиче прочишћавања бирачког списка, то је врло важна ствар за легитимност избора. Међутим, то је озбиљан задатак за који је потребно пуно времена. Видећемо колико је могуће урадити то у овај временски период до избора.

- Износио си неке показатеље о реалној слици Македоније - да је у земљи рекордно сиромаштво, а да је ипак држава богата?

- Ова власт свакодневно труби да смо лидери у региону и у Европи у економском расту. Наравно, то су бесмислице. Лидери јесмо у Европи, али и сиромаштву и неједнакости дохотка. Најбогатији један одсто грађана у Македонији зарађују чак 12 одсто од укупног доходка у земљи што је највећи ниво у региону. Поређења ради, у Србији, Хрватској и Словенији, најбогатији један процент зарађују око шест одсто укупног дохотка.

Национални доходак није расподељен како треба. Велике су социјалне разлике. То се свакодневно може видети. Имамо мегаломанске објекти и споменике, а поред њих просјаке, или „рабаџије" који са коњском запрегом сакупљају пластични и картонски отпад. Нема дана да не видим бескућнике како чепркају по контејнерима, или просјаке испред маркета, али нема дана ни да не видим скупа аута, непрописно паркирана на пешачком прелазу или тротоару.

Дакле, Македонија у целини није тако сиромашна, али је богатство неједнако распоређено. И за то су криви сви који су владали ових 25 година. Прво смо имали приватизацијску пљачку и богаћење преко ноћи, за које нико није одооварао. Па, имали смо период с конфликтом у 2001. за који такође нико није одговарао. Онда је дошла ова номенклатура на власт, и у почетку је било ОК. А онда, након две године, је почела пљачка, коју живимо и данас. Пљачка ове власти је већа и од ране транзиције. Неједнакост и сиромаштво је за време ове власти порасло више неко што је порасло у раној транзицији.

И ово нису измишљени подаци, него су званични показатељи Светске банке, где се наводи да је у Македонији у 2010. девет одсто људи живело са мање од два долара дневно, што је око 40 денара (јер су ови долари по куповној моћи). То је убедљиви највиши ниво у Европи. Молдавија, која је друга, има 4,5% оваквих људи. То је тако због социјалне помоћи. Званично је прима око 45 000 домаћинства, што је око 9% популације. Она је тако ниска, што не омогућава задовољити ни најосновније животне потребе. Рецимо, четиричлана породица добија месечно 5.200 денара. То је око 40 денара дневно по особи. То је ништа. Зато имамо ситуацију да људи гласају на изборе за врећу брашна. Политичким елитама одговара сиромаштво, јер могу да купују гласове.

- Каква би требала бити улога државе у економији?

Држава мора да се више ангажује у економији него што је то тренутно. Ми морамо напустити ону мантру да држава не сме да се меша у привреди, да то треба препустити бизнисменима. Па скоро све што постоји данас и у Македонији, и у Србији, је изграђено од стране државе. Има ту и лоших примера, као Скопље 2014, али има и позитивних, из доба социјализма и Југолавије – аутопутеви, хидроцентрале, школе...

Ових дана се прича о приватизацији Поште. Зашто би морали приватизирати Пошту или ЕЛЕМ? Нема резона за то. Све што је потребно је да се департизују институције. Јесте, пошта прави губитке, али је питање зашто. Одговор лежи у чињеници да су на директорска места увек посатављани партиски људи, који су затим запошљавали своје партијске другове. Да имамо професионалне кадрове независно на страначку боју, и без партијског кључа запошљвања, имали би смо профитабилне фирме које би заиста радиле са профитом, производиле, рад би био видљив и мерљив и онда би смо добили и укупан профит.

Друга повезана тема је пољопривреда. Ми упорно занемарујемо ово важно поље. На Западу држава има активну улогу у пољопривреди: Шпанија, Француска и остале земље имају пољопривреду због субвенција. Македонија је, рецимо, почела са субвенцијама, али опет имамо злоупотребе. Имамо крајње нетранспарентни начин за доделу субвенција. Нико не зна коме се и колико даје, и шта се субвенционише. Али то је општо проблем трошења ове власти. Па ми и даље не знамо колико кошта читав овај мегаломански пројекат Скопље 2014.. Прво су рекли 200 милиона евра, сада су медији установили да се цифра од 600 милиона евра?!

То су све злоупотребе власти,и циљу остваривања личних интереса. Но, народ се је пробудио, и требало би да остане будан и у предстојећем периоду. Јер, доћи ће друго време, време када ће критична маса стално позивати власт на одговорност, због чега ће власт морати да се понаша другачије...

Милутин Станчић