Iguana

Алекса Цигановић: Нормативне сметње у заштити српских меморијала

26.06.2017 Aleksa27. јун 2017.
Излагање о актуелностима у погледу заштите српских војних меморијала у земљи и иностранству, на жалост, намеће обавезу подсећања о неактуленостима и добраној запуштености пре свега нормативних аката и прописа из две концидентне ресорне надлежности: културних добара и војно-инвалидксе заштите.

Прве, јер пропис из 1994. године није адаптиран тако да обухвати релеванту заштиту наслеђа ван простора који припада формалном распростирању суверенитета земље, а други, због чињенице да је далека правна тековина из 1964. допуњена 1976. док је Законом о правима, бораца, војних инвалида и чланова њихових породица , овај закон из 1989. тек адаптиран 2004. у погледу изједначавања социјално-инвалидског права Равногорске споменице '41 са Партизанском споменицом '41. године и називом државе која га спроводи.

Нацрт закона о споменичким обележјима је стављен на седницу Скупштине Републике Србије 5. маја 2015. али је убрзо повучен из скупштинске процедуре.

То је дакле клиничка слика општих прописа којима се коинцидентно уређује српско наслеђе ван данашњих формалних граница.

Радови на споменицима у иностранству

Министарство за рад, запошљавање борачку и инвалидску заштиту је у 2017. години спровело радове на Војничком гробљу у Мензел Бургиби, српско-француском маузолеју у Мензел Бургиби, спомен костурници у Бизерти (све у Тунису) и Спомен костурници у Вардишту (Република Српска).

До краја ове године планирани су радови на Војном гробљу у Софији (Бугарска), Зејтинлику у Солуну и споменику Дринској дивизији у Флорини Лофои (Грчка).

Након окончаних билатералних разговора, потписани су споразуми између Владе Србије и Словачке, Чешке о заштити разних гробова и војних меморијала и посебан споразум између Владе Србије и Владе Француске републике о обнови споменика Захвалности Француској.
Укупно финансирање меморијала је од 2014. до јуна 2017. износило 323 милиона динара код надлежног министраства, чиме се ово Миистарство претпоставља као један од најснажнијих партнера целокупној служби заштите непокретних културих добара.

Програм обнове војних меморијала у Македонији

Рекогносцирање територије Републике Македоније спроведенo је у две етапе током месеца мај - јун 2016. године, и обухватило је локације за које су постојале одређене информације о стању из претходног периода (2005., 2009. и 2010.) или за локације које су биле познате али није имало извештаја нити ближих података о томе у каквом су грађевинском стању.
Морам да напоменем, да смо колега Ненад Лајбеншпергер и ја самоиницијативно на терену одлучили да проширимо истраживачки рад на меморијале из периода познатијег под називом „Четничка акција“ (1903-1912), балканске ратове (1912-1913) и Други светски рат (1945).

Рекогносцирање је донело прве податке о девет локалитета за које нису постојали никакви архивски подаци, евиденција, техничка грађа нити нека друга сазнања о грађевинском стању. Гроб Богдана О. Хајнца са још 20 комита откривен је први пут и лоциран - налази се испред Цркве Светог Ђорђа у селу Петралици.

Поред тога, спроведена су истраживања и евидентирања још 12 гробних локалитета (у Општинама Новаци и Долени), три спомен костурнице (у Кратову, Гулинцима и на Бождарици) и три спомен обележја (спомен обележје Војводи Вуку на Старавинском вису, спомен чесма код Студене воде и спомен чесма у Старом Нагоричану).

Резултат ове прве фазе, која је спроведена 2016. у две етапе, био је да је стручни тим обишао укупно 56 објеката или локалитета, и то: четири повезана са четничком акцијом (1903-1912), 33 са балканским ратовима и Првим светским ратом (1912-1918), два са Другим светским ратом (1941-1945), једно меморијално спомен обележје повезано са краљем Петром I Карађорђевићем и још 16 локација на којима су се некада налазили српски меморијали, или су објекти грађени у ту сврху ради њиховог евидентирања и меморијалног обележавања.

Гробља која постоје на територији општине Новаци треба ексхумирати и посмртне остатке војника и преостале надгробне споменике лоцирати на једној или више локација. За конкретан предлог о дислокацији, са подацима о томе колико се посмртних остатака и надгробних споменика ради, потребно је прибавити податке о стању свих осталих гробаља из балканских и Првог светског рата која постоје на наведеној општини (а којих има још око 70 локација а то је задатак ове друге фазе рекогносцирања која ће отпочети у септембру ове године).

Закључци са предлогом мера који је стручни тим доставио Сектору борачко-инвалидске заштите, подразумева следеће четири тачке:

1. Локалитети српских војних добара у Републици Македонији на територији Општине Новаци, налазе се у стању претежне угрожености, запуштaња као и неомогућности редовног чувања, неделотворног одржавања, коришћења и презентације с обзиром да се налазе у разним видовима власничког поседовања.

2. Пројектним задацима које ће сачинити надлежно министарство, неопходно је утврдити могућност дислокације гробаља с обзиром на то да је законска одредба која отвара могућност дислокације утврђена чланом 2. став 1) Закона о уређивању и одржавању гробља бораца („Службени гласник СРС“, бр. 22/64, 51/71, 11/76) и искључиво се односи на територију (Социјалистичке) Републике Србије.

3. Сугерисати дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије у Скопљу да све будуће извођаче радова на споменицима српског порекла у Републици Македонији, домаћа или страна физичка и правна лица која могу предузимати грађевинске и конзерваторске радове бира у поступку јавне набавке искључиво према референцама које су у вези са конзерваторско-рестаураторским радовима на специфичним објектима историјског порекла.

4. У складу са динамиком пристизања катастарских планова и преписа листова непокретности Амбасади Републике Србије, а у складу са усвојеним пројектним задацима од надлежног министраства за будућу конзерваторско-рестаураторску заштиту, израдити идејне (основне) пројекте и документацију за укупно 13 локалитета односно објеката у Републици Македонији.

Радови на Кајмакчалану

Посебно финансирани пројекат је санација војне споменичке целине на Кајмакчалану, који је финансирала Амбасада Републике Србије у Скопљу. Део радова је несолидно изведен до 18. септембра 2017. године, иако је обезбеђен стални стручни грађевински надзор по прописима Републике Македоније, о чему ће се решавати приликом увида у стање који је заказан за 30. јун 2017. године.

Рекогносцирање Аустрије

Спроведена је прва фаза истраживања која је обухватила Хартхајм, Мелк и Гмунден, а у оквиру истраживања документације и за Маутхаузен и његове подлогоре Гмунден и Ебензе спроведене су изградње спомен обележја у Маутхаузену (поред Југословенског споменика аутора Нандора Глида и Братислава Стојановића) и меморијалне табле у Гусену. Меоријални споменик у Ебензеу, испред рудника, испројектован је и биће реализован до маја следеће године када се обележава ослобођење Маутхаузена у чијем саставу се налази и овај подлогор у Ебензеу.

Наративни гестови државе

Војни меморијали су снажан инструмент ткз. политике ,,минималних културних интервенција” (уместо ,,великих културних интервенција” које по правилу доносе конфликте, меморијали овакве врсте носе потенцијал за развој политика помирења, превазилажење дисонанци, развој билатералних економских односа, подшку и афирмацију мањинским заједницама Срба у иностранству);

Неопходно је изнаћи решење за обележавање ратова деведесетих година (архитектонски конкурс и одабир места). Ово јавно питање тренутно занемарено и од струке и од јавне политике, све интензивније се манифестује у јавним просторима (такозвани,,зидови плача”, демонстрације и сл.). Ово нерешено питање носи потенцијал дисквалификације и емотивне дерогације претходних епоха историје.

Практични гестови државе

Мултилатерално доношење протокола о одржавању војних гробаља југословенског порекла (генерална незаинтересованост за проблеме споменика у иностранству у односу на споменике бивше Југославије)

Билатерално међудржавно доношење протокола о одржавању српских војних гробаља у иностранству
Хитно доношење Закона о спомен обележјима

Израда дигиталне базе података о српским војним споменичким обележјима и вођење централног регистра меморијала.

Алекса Цигановић, на Скупштини друштва конзерватора Србије, Кладово, 18. јуна 2017. године