Iguana

Филолошкиња и боркиња – свађају лингвисте или унапређују положај жена?

rodna-ravnopravnost01. новембар 2017.

Док Предлог закона о родној равноправности чека да се нађе пред посланицима (Народне скупштине Србије), чека се и крај расправе о употреби родно осетљивог језика који је њиме предвиђен, преноси РТС. Краљица, војвоткиња, учитељица – само су неке од речи које дуго користимо, а могле би се све чешће чути и психолошкиња, војникиња. Струка је подељена, па поједини лингвисти подржавају предлог, док се други, кажу, држе граматике.

Нушићева "Госпођа министарка" није ни слутила да ће њена титула добити сасвим ново значење. Некада супруга министра, данас би била члан Владе.

"Потписујем се и пишем као потпредседница Владе и министарка. Разлог зашто то радим јесте да скренем пажњу. Прича о родно сензитивном језику јесте покушај да се додатно скрене пажња на маргинализовану највећу групу у Србији, а то су жене", указује потпредседница Владе и министарка грађевине Зорана Михајловић.

Од времена Нушића језик се мењао. Тако су поједина занимања добила женски род и без правних прописа.

"Ако се одређени облици не појаве сами у језику спонтано, биће да језичка заједница за њима не жуди превише", сматра Александар Милановић са Филолошког факултета.

Током израде закона који подстиче употребу родно осетљивог језика, аутори су, тврде, били отворени за предлоге. Институт за српски језик Српске академије наука и уметности изјаснио се пре две године.

"Граматички и природни род именица у српском језику нису идентични. Граматике српског језика у званичној употреби кажу да именице које значе врсту, звање или занимање означавају бића оба пола. Стога тврдња да употреба генеричког мушког рода угрожава права жена, бива у нескладу са важећим ставом лингвистичке науке", истакнуто је у саопштењу Српске академије наука и уметности.

Иако тај став уважавају, предлагачи закона верују да ће изједначавање положаја мушкараца и жена спонтано довести до језичких измена.

"У нацрту закона о родној равноправности нема казни за употребу односно неупотребу родно сензитивног језика. Као што у војсци неће бити отпуштања генерала да би дошле жене", додале је министарка Михајловић.

Лингвисти не споре да је развој друштва праћен развојем језика, али указују на проблем.

"Што су неки спојеви основе и суфиска у српском језику мање рогобатни, неки више, неки нимало рогбатни и слично. Са учитељем и учитељицом, са тим паром, очигледно никад није било нити ће бити пробелма. Са филологом и филолошкињом очигледно нешто не функционише на нивоу језичког осећања", наводи Милановић.

Уместо осећаја, водич у језику требало би да буде речник који је забележио занимања у женском роду.