Iguana

Анте Топић Мимара радио за Американце

13naziart 620x005. новембар 2017.

Италијани не одустају од слика које је Србија добила од западних савезника као ратну репарацију. Како су "Новости" у петак објавиле, и у новом захтеву тужилаштва из Болоње београдском Вишем суду, да заплени осам уметничких дела из српског Народног музеја, понавља се стара тврдња да 1949. ове слике нису дате као ратна одштета Југославији. Италијански тужилац тврди да је члан Југословенске војне мисије Анте Топић Мимара на превару узео укупно 166 слика од америчке окупационе управе у Немачкој.

У овој неутемељеној тврдњи српски правници нашли су разлог да одбију претходни захтев из Болоње за правном асистенцијом чији је крајњи циљ да се слике врате у Италију.

Наиме, суд је утврдио да је ова дела рајхсмаршал Херман Геринг легално купио од италијанског антиквара и да су их као његово власништво Американци дали тек 1949. Југославији као одштету. Разлози су несумњиво били политички, јер су захтеви за проналажење и враћање уметнина опљачканих у Србији током рата били занемаривани све до 1948. кад је дошло до сукоба Тита и Стаљина.

Упркос овим чињеницама, болоњски тужилац понавља да је "моћне америчке стручњаке и службе које су умеле да пронађу нацистичка добро скривена складишта, обмануо усамљени стрелац, хохштаплер и југословенски шпијун Мимара". Обману је наводно извео уз помоћ угледне немачке историчарке уметности др Вилтруд Мерсман, која је тад радила за Американце и била утицајна, о чему сведочи њена преписка са председником САД.

13-sebastianСрпски суд је пажљиво истражио италијанске наводе по којима је ово двоје превараната победило све институције САД, венчало се и остало некажњено до краја живота у свом замку у Аустрији. Међутим, документација тужилаштва показује само чињеницу да Мимара и др Мерсман јесу саслушавали ФБИ и ЦИА, али да ниједно сумњичење никада није стигло до суда. Мимара је мирно умро као угледни колекционар 1987. па није био у могућности да се брани од оптужби болоњског тужиоца, који га је тек 2015. оптужио за превару и крађу изведену 1949. године.

Београдски Виши суд је, истражујући ове наводе, утврдио да су неутемељени. Најинтересантнија чињеница, коју су утврдили српски правници, јесте да Мимару у југословенску мисију у окупирној Немачкој уопште није делегирала Југославија већ западни савезници. О томе су својевремено сведочили и чланови југословенске мисије, који уопште нису знали ко је бахати човек који се ниоткуда појавио с акредитивима и трошио огромне суме на забаве за савезничке официре.

13-Topic-Mimara- Савезничка окупациона власт је, по налажењу овог суда, пректично номиновала ово лице под именом Анте Топић за саветника Југословенске војне мисије у Берлину и Минхену. Не постоје докази да је то учињено од владе Југославије, али свакако уз сагласност обеју страна. Контроверзе поводом статуса и стварног идентитета Анте Топића званог Мимара (алијас Мирко Маратовић звани "Ми-Мара", рођен 16. 3. 1897. у Сплиту) и његове наводне криминалне делатности нису релевантне за овај случај. Суд констатује да се радило о службеном лицу окупационе војне власти у Немачкој, које је иствремено било о службено лице Југословенске војне мисије у Берлину - стоји о образложењу Вишег суда.

Српски правници су закључили да је Мимара из централног магацина уметнина заплењених од нациста, који су контролисали Американци, добио 166 слика јер та дела нико нико није потраживао, пошто правно посматрајући и нису била опљачкана. Виши суд је узео у обзир чак и моралне аспекте трговине и утврдио да није било примене силе, већ да је италијански антивар после ценкања за велику суму продао слике рајсхмаршалу Герингу.

13-TitoДруговао са Титом и Герингом?

Легенде о Мимари, чији идентитет није поуздано утврђен, наводе да је радио за нацистичку службу, совјетску обавештајну службу, али и за усташе, ЦИА и југословенску Удбу. Тврдио је да је друговао с Титом док је он био Коминтернин агент Валтер, као и да је био уметнички саветник Херману Герингу и да је сликао портрет Хитлера. Од тридесетих је живео у нацистичкој Немачкој, а током рата и у окупираном Паризу. Савет савезничке контроле Немачке је Мимару као стручњака за уметнине акредитовао као саветника Југословенске мисије и 1949. му поверио да одабере слике за репарацију Југославији из огромне "Герингове збирке".