Iguana

Изложба поводом два века од објављивања првог издања Српског рјечника Вука Стефановића Караџића

07.w-107. фебруар 2018.

Библиотека Матице српске приредила је изложбу поводом обележавања двеста година од објављивања првог издања Српског рјечника Вука Стефановића Караџића (Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма, Беч, Штампарија Јерменског манастира, 1818).

Састављању речника народног српског говора Вук је приступио 1815. на предлог и препоруку слависте и дворског библиотекара Јернеја Копитара. Најобимнији посао око прикупљања грађе одвијао се у манастиру Шишатовцу, где је Вук боравио као гост архимандрита Лукијана Мушицког 1816. године.

Рјечник из 1818.укупно садржи 26.270 речи. Вуков сарадник Јернеј Копитар помогао је око превода одредница на латински и немачки, као и у другим лексикографским пословима око концепције и израде речника.

Многе угледне личности биле су претплатници, а међу њима знатне прилоге дали су митрополит Стефан Стратимировић и племић Сава Текелија. Штампање је помогао и бечки трговац Теодор Тирка који је дао највећи прилог, али с тим да преузме део тиража и наплати дуг, стоји на сајту Библиотеке Матице српске.

Српски рјечник је прва књига издана реформисаном азбуком (изостаје слово х, унето у друго издање) и новим правописом. Уз Рјечник Вук је дао и кратак преглед српске граматике. Постојали су проблеми издавања дела на народном језику и новом азбуком. Тешкоће око штампања новим словима превазиђене су проналажењем штампарије Јермена мехитариста у Бечу који су имали дозволу објављивања на источним језицима.

Када је објављен, Рјечник је у српској средини одбојно примљен. Осим нове азбуке, а нарочито због латиничког слова јота (ј) унетог у њен састав, непријатељству су допринели и лексичка грађа „срамотних“ речи, као и употреба јекавског наречја. У европским ученим круговима Рјечник је добио похвале и признања.

Вуков Рјечник није само лексокографско дело, већ и „енциклопедија народног живота“, како се о њему говори. У Рјечнику су описана народна веровања, обичаји, ношња, јела, свакодневни послови, друштвени односи, оружје, школе, биљке и др. Дело је и ризница народних умотворина: пословица, загонетки, изрека, лирских и епских народних песама, басми, бајалица, здравица, тужбалица, легенди, скаски и анегдота, па све до приповедака, шаљивих прича, прича о животињама и др.

vukОсим првог издање Вуковог Српског рјечника из 1818, на изложби је представљено и друго издање (Беч, Штампарија Јерменског манастира, 1852), са око 47.500 речи, као и остала издања, укључујући и фототипска, хронолошким редом. На изложби је представљен и избор литературе о Вуковом Рјечнику са сигнатурама, која својом бројношћу и тематском разноврсношћу сведочи о великом интересовању јавности за ову књигу у протекла два века, а отвара перспективе и даља проучавања.

Вуков Рјечник био је један од најважнијих корака у борби за језик, јер је за основицу књижевног језика поставио чист народни језик.

Изложба се може погледати у јавном каталогу Библиотеке од 1. до 28. фебруара 2018. и на сајту Библиотеке Матице српске. Ауторка је Александра Драпшин, а уредник је Селимир Радуловић.