Iguana

Време васкрса - историјски роман Николе Моравчевића о Србији у Првом светском рату

Nikola Moravcevic12. новембар 2017.

Историјски роман Николе Моравчевића Време васркрса приповеда о Србији у Првом светском рату и о првим годинама нове југословенске државе, све до смрти Николе Пашића 1924. године.

Време васркрса је узбудљив роман о ратним фронтовима у Србији, о повлачењу српске војске преко Албаније до Крфа, о српској војсци и политичкој елити на Крфу, о Солунском процесу Апису и Црној руци, о Солунском фронту и ослобођењу Србије, о настанку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, о политичким трвењима и неспоразумима у новој држави.

Отуда се Време васркрса указује као врхунски историјски роман који обнавља интересовање српске књижевности за један од најважнијих периода наше новије историје.

Пишући роман Време васкрса, Никола Моравчевић је обавио обимна истраживања историјске грађе и историјских архива како би на том темељу успоставио целовиту и разгранату, продубљену и динамичну слику једног историјског периода. Представљајући историју у форми изазовне приче, Моравчевић у роману Време васркрса показује како прича може да буде моћна реконструкција историје.

Nikola-Moravcevic-Vreme-vaskrsa-184x280Познат као писац историјских романа, Моравчевић је у издању Архипелага објавио романе Витез у доба зла, Светлост Запада – Lux occidentalis, Бранденбуршки кончерто, Време васкрса, Бечу на веру, Последњи деспот, Радичево завештање, Записи о српском царству, Гроф Сава Владиславић, Марко Мрњавчевић и недавно објављени Браћа Анђеловићи.

Аутор је књиге есеја о српској и руској књижевности 19. и 20. века (Београд, 2005).

Никола Б. Моравчевић рођен је 10. децембра 1935. године у Загребу у породици српског официра Југословенске краљевске војске. По завршетку Академије за позоришну уметност Београдског универзитета (1955), отишао је у Америку, где је магистрирао на позоришном одсеку Уметничког института у Чикагу (1961) и докторирао на одсеку за светску књижевност Универзитета државе Висконсин у Медисону (1964).

После две године доцентуре на колеџу Стивенс у држави Мизури, прешао је на одсек светске књижевности Универзитета државе Илиноис у Чикагу, где је 1968. унапређен у ванредног, а 1971. у редовног професора. На истом универзитету био је задужен и административним дужностима као оснивач и шеф одсека славистике (1968-1981), а потом и као проректор Универзитета и директор Управе за универзитетски развој (1981-1988).

Његов научни рад обухвата преко двеста књижевних есеја и критичких приказа из области руске и српске књижевности штампаних у десетак збирки есеја у неколико водећих енциклопедија и у великом броју познатих књижевних часописа у САД и Канади.

Члан је неколико америчких и интернационалних професионалних удружења и почасни доктор Вроцлавског универзитета у Пољској. Био је оснивач и 15 година (1980-1994) главни уредник јединог научног часописа у Америци посвећеног српској култури, Serbian Studies, а од 1991. године је члан Крунског савета Њ. К. В. Престолонаследника Александра II Карађорђевића.

Д.С.