Iguana

Ко се боји "Власти" још?

13. новембар 2017.

Први пут објављено нецензурисано издање последње Нушићеве комедије. После осам деценија штампан оригинал, који је био затурен у пишчевом легату у Музеју града Београда

Последња комедија "Власт" Бранислава Нушића (1864-1938), писана на болесничкој постељи, први пут је тек недавно објављена у аутентичном облику, без цензуре, у критичко-научном издању, у редакцији др Александра Пејчића. Књига, коју је објавио Неопресс, идући трагом ауторове воље, открива и на које су се све начине приређивачи односили према оригиналу, скраћујући га и мењајући га.

У разговору за "Вечерње новости", Пејчић каже како је дуго трагао за рукописом другог чина, на разним културним адресама, а био је све време у Музеју града Београда, затурен међу другим експонатима. После помног проучавања уочио је, и у књизи представио, како се сва 33 издања "Власти" разликују од текста који је Нушић оставио у рукопису.

- Први чин је најпре објављен у јануарском броју часописа "двадесети век", на годишњицу смрти комедиографа 1939. године, и ту су већ извршена одређена скраћивања која тешко да потичу од лошег преписа - каже Пејчић. - Наиме, цензурисане су сатиричне реплике које се односе на министра и власт уопште. Највише је измена претрпела четврта и пета појава првог чина. Када се има у виду да је часопис у власништву предузећа "Геца Кон" субвенционисала Влада Краљевине Југославије, јасно је зашто су се хтели ублажити критика и подсмех.

15-na posteljiКолико је "Власт" била незгодна за многе тадашње и потоње представнике власти, може се предочити путем очитог примера цензура, када (у комедији) разговарају Милоје, таст новопостављеног министра, и Арса, министров стриц. Цензурисања не задиру знатно у радњу, али се интервенцијама свакако умањује не само хумористичко-сатирички учинак, него и уметничка и драматуршка вредност ове изврсне комедије. Тим више, објашњава саговорник, када се узме у обзир да је други чин штампан само два пута педесетих година и да су та издања непозната широј публици. Највећи број издавача одлучивао се да штампа само први чин, извесно и због тога што други није био "погодан".

15Nusicev-rukopis- Читаоцима је сада доступан интегрални текст, са другим чином који слика из унутрашње перспективе функционисање власти. Због тога сам, да бих то документовао, у књигу укључио и факсимиле страница Нушићевог рукописа на основу којих се јасно види шта је написао, шта није прецртао и шта се, према томе, није смело изостављати - истиче Пејчић.

Први приређивач, писац Ранко Младеновић, вероватно се прибојавао да неке реплике алудирају на тадашњег министра просвете Димитрија Магарашевића. То је, према мишљењу Пејчића, чиста бесмислица, јер је Магарашевић као близак Нушићев познаник држао говор на његовој сахрани, а поред Нушићевог одра исте ноћи био је и министар без портфеља Воја Ђорђевић. И каснији приређивачи, чак и они који су се користили изворником, попут Мила Станковића и Милана Ђоковића, мењали су текст вероватно желећи да "заштите" Нушића од њега самог. Тако је, наводи Пејчић, Миле Станковић, иначе познати хумориста и аутор тада популарне емисије "Весело вече", избацио дужу, изразито сатиричку реплику из мало познатог другог чина.

Уочи смрти Нушић се колебао како да заврши комедију, чак се носио мишљу да напусти рад на тексту да би потом, што је из радње "Власти" видљиво, ставио тачку на крај другог чина. Међутим, није прецртао напомену испод наслова: "комедија у четири чина". У вези са историјатом овог рукописа остала је једна необична и по комедиографа врло непријатна епизода. Наиме, Нушић је желео да за живота штампа написана два чина, и то за часопис "Наша стварност", и рукопис обећао тада младим сарадницима Александру Вучу и Душану Матићу. Када се у тим јануарским данима 1938, први пут после операције срца, обрео у књижари "Рајковић", која је била његова незванична канцеларија, суочио се са уговором који је имао према "Геци Кону", а који је предвидео да овом издавачу, који му је објављивао сабрана дела, да и све будуће текстове.

15Pejcic- То га је веома погодило, раздражило. Дубоко се извињавао путем писама младим колегама, а неколико дана потом пао је у постељу и недуго затим преминуо. Све то се догодило у размаку од недељу дана - каже Пејчић.

Увек под лупом

Колико је Нушић успео да комички прикаже константу доживљавања власти у нашем народу, говори и анегдота када је Миле Станковић, који је дописао трећи и четврти чин "Власти", био нападнут од локалног партијског руководства. Оптужен је да је, у ствари, сам написао цео текст не би ли се, сакривши се иза славног комедиографа, подсмехнуо новој народној власти. Још једна нушићевска ситуација. Друштвена комедија је одувек, не само у нашој култури, била стављена под посебну лупу власти, јер се увек гледало, тражило на ког алудира, које конкретне личности и догађаје исмева. Нушић, међутим, није за комичке ликове узимао конкретне личности из јавног политичког живота, и, између осталог, зато су његове комедије задржале актуелност све до наших дана, истиче Пејчић.

Премијера на комеморацији

Први чин "Власти" изведен је 26. јануара 1939. у Народном позоришту у режији Д. Младеновића, али препис није сачуван, или није још пронађен, што би било драгоцено за упоређење верзија - да ли је и ту и у којој мери извршена цензура. Иначе, Нушић је ову комедију био обећао дирекцији драме овог позоришта још за живота, први чин најављиван је током 1938, али је премијера одлагана све до комеморативне вечери.