Iguana

Десанка Максимовић: Опомена

 

desanka-maksimovic16. април 2018.

Пријатељевала је присно са Милошем Црњанским, Ивом Андрићем, Густавом Крклецом, Исидором Секулић и Бранком Ћопићем. Редовни је члан Српске академије наука и уметности од 1965. године. Кад јој је понућено да уће у Комунистичку партију, наводно је узвратила: „ Лепо је у партији, али је лепше у антологији поезије, а ја на две столице не седим.“

Пријатељевала је присно са Милошем Црњанским, Ивом Андрићем, Густавом Крклецом, Исидором Секулић и Бранком Ћопићем. Редовни је члан Српске академије наука и уметности од 1965. године. Кад јој је понућено да уће у Комунистичку партију, наводно је узвратила: „ Лепо је у партији, али је лепше у антологији поезије, а ја на две столице не седим.“

Њени стихови су дубоко емотивни без обзира ради ли се о љубавној или родољубивој поезији. Најпопуларније Десанкине песме су: „Стрепња“, „Тражим помиловање“, „Предосећање“, „Покошена ливада“, „Пролећна песма“, „На бури“ и песма „Опомена“ из збирке песама „Зелени Витез“ издате 1930. године.

ОПОМЕНА

Чуј, рећи ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Могу ми .се учинити
дубоке и меке
очи неке
сасвим обичне.
Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.
Може ми се учинити
лепо и слатко
волети кратко
за један дан.
Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну,
предрагу ми тајну
колико те волим.
О, не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Учиниће ми се: негде у шуми
поново све моје сузе теку
кроз самоникле неке чесме.
Учиниће ми се: црн лептир један
по тешкој води крилом шара
што некад неко рећи ми не сме.
Учиниће ми се: негде кроз таму
неко пева и горким цветом
крвавог срца у рану дира.
О, не остављај ме никад саму,
никад саму,
кад неко свира.

приредио Дејан Силјановски