Обједињени портал за претрагу културног наслеђа Србије

zica26. мај 2019.

Сва покретна и непокретна културна добра, која чувају архиви, библиотеке, музеји, галерије и заводи за заштиту споменика културе, обједињени су јединственим порталом за претрагу културног наслеђа Србије и мапирање споменка и установа културе

Сва покретна и непокретна културна добра, која чувају архиви, библиотеке, музеји, галерије и заводи за заштиту споменика културе, обједињени су јединственим порталом за претрагу културног наслеђа Србије и мапирање споменка и установа културе, који је покренуло Министарство културе и информисања уз стратешку подршку компаније Мајкрософт Србија.

Претраживач култрурног наслеђа гарантује веродостојност обрађених података и корисницима пружа могућност да на једном месту, уношењем кључне речи, добију основне информације о жељеном појму.

Помоћник министра за развој дигиталне инфраструктуре у области културе и уметности Дејан Масликовић каже је реч о дигиталном механизму који прикупља податке из свих база установа културе на територији Србије.

“Претраживач прикупља податке који су у дигиталном облику до сада унети у те базе - неке установе су у потпуности то урадиле, неке тек уносе, и излази у сусрет актуелном тренутку тако што на савремен начин, користећи информационо-комуникационе технологије, представља грађанима Србије културно наслеђе које се чува у нашим установама културе”, објаснио је Масликовић у интервјуу Танјугу.

Уверен да је то прави начин да се приступи младим генерацијама и да им се понуде верификоване информације које се односе на национални и културни идентитет, Масликовић наглашава да је циљ да се грађанима, уз помоћ савремених технологија, приближи културно наслеђе.

Претраживач обухвата четири базе - база за архиве са документима значајним за историју, база за непокретна културна добра која омогућава претраживање база завода за заштиту споменика културе, база музеја и галерија са покретним културним добрима, база старих и ретких књига које чувају библиотеке и народно-библиотечки фонд.

Корисницима су доступне основне информације о свим дигитализованим објектима, односно културним добрима која се налазе у базама установа.

“То нису свеобухватни подаци, али су довољни да заинтересујемо грађане за оно што се налази у нашим установама. Никако нам није намера да претраживач замени установе. Напротив, као што уз помоћ Гугла претражујете ресторане и туристичке организације, тако овим претраживачем можете да претражујете покретно културно наслеђе”, објаснио је Масликовић и додао да када је непокретно наслеђе у питању, једним кликом се добија мапа која може корисника да одведе до траженог споменика културе, било да је манастир или тврђава.

До сада највећу пажњу грађана привукле су информације о великим сликарима Сави Шумановићу и Паји Јовановићу, о римским шлемовима, Београдској тврђави што је било у фокусу досадашње кампање на друштвеним мрежама.

“Најважније је да грађани схвате да је претраживач место где они треба да истражују културно наслеђе Србије, да уроне и путују кроз установе културе, фондове и збирке и да сами виде шта то ми баштинимо. Културно наслеђе Србије је власнистсво Републике Србије и свих грађана те свако од њих има право да зна шта се чува у музеју у његовом граду или неком другом, у архивима и библиотекама”, нагласио је Масликовић.

Он је скренуо пажњу да када је дигитализација у питању у Србији постоји много примера добре праксе као што су Народна библиотека Србије, Галерија Матице српске, Музеј Војводине, Архив Војводине, Архив града Београда.

“Дигитализација у Србији се најдуже одвија у библиотекама - преко три деценије, у музејима око две и по деценије, а у архивима је у зачетку. Заводи за заштиту споменика културе су успели да дигитализују и убаце у свој информациони систем свих 2.500 непокретних културних добара. Има још доста посла када је аехеологија у питању и неки други видови културног наслеђа”, каже Масликовић.

Посебну пажњу завређује више од 50 дигиталних водича, које је креирао Математички институт САНУ, а који су обезбеђени за установе културе, градска језгра, језгра старе индустријске зоне, археолошке локалитете и директно су повезани са културним туризмом и туризмом уопште.

Информације на сајтовима www.култура.рс, www.култура.срб или www.culture.rs доступне су на српском језику и на ћирилици, а могу се претраживати и на енглеском и на латиници.

У плану је увођење мањинских језика и могућности да особе са инвалидитетом могу да приступе сајту без проблема, а Претраживач ће се даље ширити на културна добра која се налазе у приватним фондацијама, легатима, колекцијама и збиркама.

Претраживач је рађен у сарадњи са Националном библиотеком Финске, по узору на њихов модел, а исти механизам постоји у Француској за непокретна културна добра, затим у Великој Британији, Италији и Мађарској.

Масликовић истиче да мало земаља има претраживаче овога типа, али и да Србија, без обзира што није чланица Европске уније, прати европске токове, те им је узор био и пројекат Европске комисије - ЕУРОПЕАНА.

“Ту се налази целокупно наслеђе свих чланица, придружених чланица ЕУ и оних које су у поступку придруживања и нама је била идеја да и наш претраживач буде слика и прилика наше културе као што је ЕУРОПЕАНА слика и прилика европске културе”, рекао је Масликовић и додао да им је план да подаци из српског претраживача директно одлазе у ЕУРОПЕАНУ.

Србија је, према његовим речима, на прагу креирања новог пројекта, јер ЕУ сматра да је 3Д скенирање објеката, и непокретних и покретних културних добара, нешто на чему треба инсистирати.

“Културна добра су под сталном претњом, од елементарних непогода, тероризма, ратова, природног пропадања материјала и остављањем 3Д скена неког објекта, чувамо његову оригиналност и можемо да га репродукујемо и прикажемо другим нараштајима”, каже Масликовић.

Захваљујући 3Д скену, катедрала Нотр Дам у Паризу, недавно уништена у великом пожару, лако се може реконструисати.

“Наш Хиландар је тако урађен и многе наше цркве и манастири су почели да раде 3Д скенирање спољашности и унутрашњости како би их сачували и документовали оно што нам је најзначајније”, рекао је Масликовић и указао на значајну подршку Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Академске мреже Србије, Телекома Србије, Мајкрософта, Канцеларије за ИТ управу без којих Претраживач културног наслеђа не би могао да се реализује.