Прва Песничка порука Владе Урошевића на Струшким вечерима поезије

Vlado Urosevic na SVP foto SVP23. август 2019.

“Када су се пре много година, лета 1961. године, дванаест македонских песника – међу којима сам имао срећу да будем и ја – окупили у Струги да прославе стогодишњицу објављивања Зборника народних песама браће Миладиновци, нико се – осим њих! – није одважио да замисли да ће овај тада врло скромни скуп прерасти у велики међународни поетски фестивал чије ће име уживати углед и најудаљенијим земљама широм света.

И – песници су успели да се изборе за своју визију! Фестивал се развио и одржао – упркос не увек лаким условима – и данас представља можда најстарији поетски фестивал који, као што видите, још увек живи.

У једном свету у коме је поезија потиснута у страну, где писање песама постаје једна делатност којој јавност не поклања готово никакву пажњу, слављење поезије преко једног оваквог фестивала као што je Струшки представља блаагородан и високо морални чин. Морамо да признамо да песник у данашњем свету не предстаља личност која привлачи почaсти и признања: он више није ни тaј више није ни шаман који има са својом песмом да привуче кишу, ни дворски човек који опева јунаштва предака и савременика, а није више употребљив ни као народни трибун или политички агитатор. Онда – шта је то што одржава овог чудака још да делује – и то на један данас доста неуобичајен начин, преко стихова, преко једне форме која је за многе нешто старомодно и преживљено?

То што одржава живот поезије јесте – отпор. Сваки чин писања песама данес је у свету једна врста отпора. До јуче, у овим крајевима, то је био отпор против покушаја да се поезија претвори у оруђе претеране идеологизације у служби политичке елите. Данас – пеједна врста отпора против свè жешће и све немилосрдније материјализације свега постојећег. Свет вели: „Све је на продају!“ Песма одговара: „Све осим мене!“ Чак и најнаивнији љубавни стихови неког песника-почетниак израз су бунта против схватања да се све може свести на најпрозаичнију реалност, да људска егзистенција нема другог смисла осим захтева за што лакши пут ка јефтиним угогајима и лажним задовољствима. Постоји и још нешто осим материјалне користи – вели свака песма, без разлике на циљ због кога је напсана; постоји и нешто што је изнад свакодневног приземног животарења. Има и нешто изнад тога – вели песма, свеједно којој теми је посвећена.

А то што је изнад меркантилности и утилитарностаи можеме га назвати, у зависности од времена и простора у коме живимо: вером у више вредности, тежњом ка духовности, оплемећивањем човека као бића, идеалом, сном, али у сваком случају није нешто чиме може да се заради новац, а ни неки посебан углед у свету у коме је директна корист услов постојања нечега.

Поезија је увек једна врста незадовољатва оним што нуди реалност.

Због тога је – и сваки фестивал поезије, овај наш али и сваки други – на крају крајева – једна врста израза јавног несаглашавања са оним што нам тај свет нуди. „То је све што могу да обећам“, вели тај свет. „Мени то није довољно“, одговара песник. „Ја желим још нешто – вишље, недохватљивије, дубље.“

IMG 5489И када се окупе песници из толико много земаља и од толико много језика да то кажу – то је један изузетан тренутак. У таквом тренутку – на кратко, на једном комаду слободне територије поезије – више се за најважније ствари на свету не сматрају политика, трговина, зарада, материјална корист, добијање привилегија, стицање моћи и власти – најважнија ствар је одбацивање окова нужности и одбијање приземности: најважнија ствар је слављење немогућег.

Оно што су пожелели оних дванаест песника из далеке 1961. Било је немогуће. И, овај Фестивал данес у Струги показује да је то ипак могуће”, поручио је академик Влада Урошевић.

Поетски одјек 

Снажан одјек прве песничке поруке са 58. Манифестације Стручких вечери поезије (СВП), академика Владе Урошевића (85).

На церемонији отварања СВП на сцени испред Центра за културу у Струги по традицији прочитана је песма „Т’га за југ“ Константина Миладинова на четири језика – македонском, енглиском, албанском и француском.

Одржано је и међународно поетско читање „Поетски меридијани“. На фестивалу учествује 32 домаћих и страних песника из 24 земље.
М.С.