Iguana

Пирова победа и пораз са шмеком победе

22.12 dejan s23. децембар 2016.
То је то. Коначно. ВМРО 51. СДСМ 49. Ко се, искрено, радује, овом резултату.
Нико вероватно. Не вероватно, сигурно, нико.

Агонија без краја или ипак… види се крај. Ово друго, највероjатније.
Код нас, богме, све споро ферментира.
Такви смо ми. Факат.

Једноставно, фале нам врли мушкарци. Превише недоречености… полуистина.
Никако да се појави… Lucius, лучоноша, да запали буктињу, буктињу слободе.
Да се појави и да видимо...коначно. Контраст да видимо.
Да раздвоји светлост од мрака, дан од ноћи

Никако, никако да сè раздвоји. Sfumato, код нас, све је sfumato.
Уображавамо да чинимо важне ствари, учествујемо у значајним догаћањима…као.
А шта имамо…малограћански рат.

Типичан.
А какав и би био, кад га води, његова висост, малограћанин.
Зато и немамо снаге,
све је за нас.. poco troppo,
неспособни за mega delo…mega delo,
и то... hic et nunc.

Вучемо се…због тога.
Губимо снагу, снагу... која нам мањка.
Потези су нам несигурни, са задршком.
Неспособни за grosso modo, неспособни за велику слику.
Треба нам spiritus movens , треба нам грансењер, треба нам bel-esprit.

А немамо.
Бедна је ова земља.
Бедна и пуста.
Пуста ко пустиња.
Тражимо га, да га наћемо, и да можемо рећи,коначно… Ecce homo.
Али, ми га чекамо,
нашег Luciusа,
истрајно га чекамo,
ми...његова чељад,
синови сунца… деца вечне зоре.

Дејан Силјановски