simpo

Има ли „по(р)уке“ са медијског скупа дијаспоре и Срба у региону?

29. децембар 2016.

29.12 Milutin-StancicУ Београду је у уторак, на измаку ове године, одржана Седма медијска конференција дијаспоре и Срба у региону. Са сусрета би, бар у основном информативном смислу, требало да понесемо и добијемо некакву охрабрујућу поруку, усмерење, поткрепу за квалитетнији и плодотворнији рад у наредном периоду. Да ли је тога било?

Какав је замишљени концепт организатора „у име матице“, шта су заједничке вредности, циљеви, означени домети? Иако одговоре углавном знамо као и нијансе оцена из различитих углова гледања, у зависности од „нишана“, ипак, намеће се потреба подсећања на неке чињенице.

Напори и тежње организатора сусрета – Удружења новинара Србије (УНС) и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону под капом Министарства спољних послова Владе Србије, заслужују похвалу посебно за истицање значаја кључне теме - јачања онлајн капацитета организација. О објективној улози и значају у систему информисања на српском језику и свеоубухватном промовисању српске заједнице изван матице изводе се различите визуре. Наравно у зависности из чијег и којег се угла „нишани“ и шта је под објективном лупом у анализи. У доброј мери потврдило се то и на овој Конференцији. У том смислу прошло је и поновно различито покривање овог објективно значајног догађаја. Изузев „службене обавезе“ државних медија РТС и Танјуга, вредности и поруке скупа у Београду нису могле да се наметнутну за објављивање у осталим медијима у престоници матице, наравно изузимајући изводе из излагања главног уводничара.

За нас, из нашег угла гледано, значај посвећености на овом скупу лежи пре свега у конкретној помоћи за коришћење информативне понуде портала, и, посебно додатног усавршавања и оспособљавања за рад на тој електронској понуди и подршци преко друштвених мрежа. И ту су улогу свакако оправдали предавачи Школе новинарстав при УНС-у, Павле Златић и Верољуб Змијанац.

Са десетогодишњим искуством у раду на информативној понуди „Споне“, превасходно у условима деловања у и из Македоније, слободан сам да констатујем да контруктивног и устаљеног праћења, не само у суфинансирајућем погледу, него и на други начин, из матице није било, нити га сада има. Једно су вербална и политичка обећања и уверавања званичника са говорнице Конференције, а сасвим друго пракса која траје.

Без лажне скромности, у условима потпуне информативне запуштености простора Македоније са српског аспекта, „Спона“ у континуитету нуди ажурне садржаје којих објективно другде – нема. У неким областима битним за део српског народа који живи у овој земљи, чак укључујући и портале великих медијских кућа и агенција. Кроз стручну анализу и сагледавање понуде сајтова српских асоцијација у дијаспори и региону, изложену на конференцији, то је објективно констатовано и потврђено, уз корисне сугестије и предлоге за додатна техничка побољшања и приступачност веће читаности.

sloboda-medijaОцене важе за период последњих неколико година када „Спона“ из матице, по чудним и стално иновираним критеријумима разноразних професионалаца и чиновника окупљених у комисијама за одлучивање избора погодних по пројектном суфинасирању на конкурсима ресорног Министарства културе, не добија ни цента. Указујем на то из позиције реалног расуђивања и на основу чињеница. Као пионир информисања на српском језику у Македонији, од оснивања 2005. „Спона“ сада без икакве подршке, није угасила сајт. Напротив, чак је додатно подигла ниво читаности досезањем категорије најужурнијих готово до степена редакција са тимовима професионалних и плаћених новинара. Није то само ентузијазам. Више је неки позитивни српски инат, испољен без икакве финансијске подршке, управо у годинама када су пројекти „Споне“ багателисани. Као да смо ето, после толико искуства и неспорног информативног домета, заборавили како се то „ради“ са пројектима.

У принудно наметнутим условима, чак и без просторија, у „Спони“ је окупљена велика група младих високообразованих Срба који свестраним деловањем, уз подршку неколицине ветерана, дају свој допринос и у сфери информисања. Значајна подршка у обучавању, поред интерног кружока, стигла нам је и преко стручних оспособљавања наших младих кадрова у школи УНС-а праксом у редакцијама београдских медија. На значај те школе с правом је на скупу указао нови државни секретар за информисање у Министарству културе, доскорашњи генерални секретар УНС-а, Нино Брајовић.

Радује његово обећање да ће се лично залагати за повећање укупне финансијске суме намењене за подршку медијима Срба у расејању. Но, ваљаће у том делу више контруктивне посвећености расподели тих средстава. А, за то и не треба превише стручности. У савременим условима медијске презентације ваљда је видљиво и јасно шта је у служби информисања на српском, а шта маскирање сурогата под нечијим политичким, или другим покривитељством.

На невеселу ситуацију која траје када је информисање на српском језику у Македонији у питању, поред осталога, опомињали смо и порукама позваних и надлежних као и реаговањам читалаца и „конзумената“ информативних производа, на посебним радионицама и трибинама у нашем Центру. Указивали смо на последице већ хроничано запарложеног информативног простора Македоније. Од лоше дистрибуције, све мањег тиража српских дневника и часописа у Македонији, преко погашених дописништава редакција из Београда у Скопљу, до потпуног ингнорисања изворног информисања на српском језику у овој земљи. Пуну, али само вербалну подршку тих ставова, оцена, предлога и сугестија добијали смо и сада је имамо из Амбасаде Србије у Скопљу. И то у континуитету. Но, шта је са централом у матици?

Портал „Споне“ је за многе непријатан сведок. Укључујући и део неких од актуелних званичника, међу њима и главног уводничара на Конференцији и шефа ресора под којим ће извесно је, „пун мандат“ изгурати поменута, а још увек обезглављена Управа – Ивице Дачића. И у тим новим излагањима уводничара поновљено је много тога већ више пута репризираног. Део тих ставова, бескомпромисних одлука, стратешких опредељења... у новој опреми изнет је на скупу у Београду. Чини се, више од значаја за оне који су о томе говорили него за „делегате“ и представнике медија Срба у расејању, којима су поруке и подршка ваљда упућени.

На актуелној садржини као и архивском делу информативне понуде у текстуалним прилозима, видео и фото записима портала „Споне“, видљиво је шта је ко говорио, обећавао, долазио и лично код нас, па нас касније заобилазио, све са истим или сличним ставовима и опредељењима која неминовно треба спровести. И, сада поново чујемо слично, већ чувено и виђено, и тако у круг...

Сабрано и озбиљније анализирано, све то чак и нека је изнето по диктату политичких задатака одређеног времена, вређа достојанство. Независно ко је тренутно у чијем политичком дресу износио обећања, са одређеним мандатом. Основне поруке и ставови о обећањима подршке са Конференције ваљда би требало да буду константна обавеза и путоказ без промене курса у зависности од тога ко држи кормило. Ако су заиста циљеви и тежње са државног нивоа везане за устаљен однос и сарадњу са дијаспором и Србима у региону, и у овом информативном домену као што се понавља на сваком од ових скупова, па и на последњем, „искакања“ не би смело да буде.

Српске организације у расејању, и њихови медији, ваљда не би требало да испаштају због политичких пресвлачења и разних измена и трговине у приступу, ако часно и професионално информишу, чак и у условима, попут важећих за „Спону“, без икакве подршке ни из матице ни из земље у којој делују.

Милутин Станчић