simpo

Победа Светог Георгија

06.05.2017 Ljubivoje-Stojanovic06. мај 2017.

Слава и име Светог Георгија вековима подстичу радост и стваралаштво многих. То је неоспорна чињеница, а најбоља сведочанства тога су многобројни храмови посвећени овом свецу, два свечарска дана у црквеном календару (Ђурђевдан и Ђурђиц), као и велики број оних који славе своје крсно име - славу посвећену њему.

То потврђује снагу и смисао здравог памћења живе вере којом живе они који у времену трагају за вечношћу. Овај светитељ добро је разумео смисао живота - није подлегао страху од безумних моћника нити се определио за насиље као меру постојања.

Познавши истину постао је стварно храбар и слободан од страха који доводи до несигурног дволичења што човека претвара у роба односа. То је опасно самолишавање које вековима обузима несигурне, који себе и друге заклањају функцијама самосужавајући своје видокруге. То је, иначе, пут стварања лажне елите, "великана" који своју самовољу проглашавају јединим меродавним одредницама.

Један млади официр из далеке прошлости, који је живео пре 17 векова, и пред којим је била блистава војничка каријера, није пристао да буде безлична бројка у маси поданика. Видео је боље и даље од савременика и определио се за истину постојања. Без пркоса према било коме и са пуном одговорношћу према себи и другима јасно је рекао својим савременицима да не жели да буде поданик који обожава некога због његове функције.

То није била побуна против власти и друштвеног поретка већ позив свима да узрастају тако што ће "велики" служити "малима" поштењем и стварном бригом о бољитку, док ће им ови узвратити поштовањем и поверењем. Тако се ствара здрава заједница у којој је једнакост - право на различитост.

Свети великомученик Георгије био је хришћанин онда кад је то било друштвено неприхватљиво, тешко и опасно по живот. Он је време мерио вечношћу, а сваког човека је гледао у стварности будућега века. Тако је био стварно слободан од потребе да преживљава под теретом борбе за опстанак и због тога није био оптерећен страхом од прогoнитеља као што није желео да мрзи неистомишљенике.

Знајући смисао времена и вечности победио је своје џелате који су га, извршавајући налоге оновремених властодржаца, различитим начинима мучили. Може се неко питати: па како их је победио кад су га они надживели?

Да, то је тако ако се живот мери годинама и своди на нестајање у гробу! Али, ако се види даље и жели више од тога да будемо "храна за црве" онда је све другачије. То није наивна компензација за историјске неуспехе већ далековидост која провиди кроз све историјске блокаде постојања.

То је у оно време, на почетку 4. века разумела и царица Александра, супруга Диоклецијана, гонитеља хришћана и главни жрец његовог царског култа. Задивљени снагом вере младог официра Георгија, и сами су постали хришћани. Георгијева истрајност у вери без пркоса и мржње, покренула их је да и они поверују у Христа, јер их очигледно није испуњавало човекопоклонство и култ боготворења људи и функција.

Они су разумели једину праву политичку поруку хришћанства: цар није бог!

Свака власт је од Бога зарад очувања поретка у свету, а ниједна власт није уместо Бога да би било кога од људи обожавали до самообезличавања.

Могао је млади официр Римске империје да покаже оданост цару и престолу и "мирно" проведе дане свога живота уживајући у привилегијама положаја. Он је, међутим, храбро, али не пркосно, стао пред цара и рекао: Ја сам хришћанин!

То је добар показатељ да је кроз векове било отворено само оно друштво у којем има места за све наше различитости. Само онда кад нико никоме не спутава слободу може се говорити о радости суживота.

Знајући све ово, свечари који славе своје крсно име требало би да добро промисле како то чине и одлуче се да изаберу његов пут и начин постојања. Само тако ће ући у радост вере и неће имати потребу да то замењују различитим облицима весеља и увесељавања у обиљу хране и пића. Трпеза је благословена, гостољубље је добро, али треба знати да је право гостољубље кад угостимо "незваног" госта знајући да је то управо сам Христос и у његово име Георгије Победоносац.

Потребно је да разумемо поруку мира и љубави коју нам шаље велики светитељ који је слободан од сваког славољубља и зато би било најбоље да у његово име једни другима чинимо оно што је најбоље, а не да иза његовог имена скривамо своје недоречености и себичности. Није тешко разумети поруку Светог Георгија, само је потребно да у себи превазиђемо страхове једни од других и мржњу једних према другима.

Љубивоје Стојановић, протојереј (Новости)