Iguana

Скопље 4102 - увреда доброг укуса и спев стиропору

12. јула 2017.

12.07 popovskiПише: Александар Поповски. 

Да могу избрисао бих га, као да никад није ни постојао.

Само, бојим се, видеће се, да сам брисао. Са малом гумицом врха оловке, са којом смо решавали задатке у петом разреду. Погрешиш, обришеш, а гумица лоша, па остаје одоздо, траг, да си покушао да је решиш и није ти испало тачно, па си писао и брисао. Лист на крају не личи ни на ништа, иако је резултат тачан.

А можда и не треба брисати, да би остало као сведочанство једног времена, једног периода који можда и треба да остане као опомена. На крају крајева Скопље 2014, слика је, о томе какви смо били или какви смо постали. Да смо дозволили или нисмо могли да спречимо. Или је било превише насиља да би се могло спречити. Или су институције и закони били коруптивни ил прекршени. Или су неки чиновници потписивали документа насупрот закону. Или је катастар постао књига жеља. Или је један градоначелник радио шта је хтео, а можда није смео. Или су архитекте, испред етике ставили финансијску добит. Како и да је, све је то данас уписано у пројекту под именом - Скопље 2014. А то уписано једном речју зове се - политика.

СКОПЉЕ 2014 јесте ПОЛИТИЧКИ ПРОЈЕКАТ. Он има само једну поруку која урличе из сваког његовог центиметра стиропора - ПОЛИТИКА. У њему је уписана политичка порука која је у одрећеном тренутку и била потребна само једној групици људи. Потрошили су они много наших пара да нас убеде да је порука, наша заједничка, али она је остала само њихова. Никад није постала наша. То је протеза која је тако удесила зубе Скопља, да они расту без осмеха. Кад се Скопље данас смеје, види се то. Скопље се данас смеши са руком на устима, смеши се онако хихихи, уместо хахахаха. Та политика уписана му је, осим као порука, и као поступак како је до тога дошло. Тај пројекат нас је поделио, ражалостио, увредио. Тај пројекат је прекршио законе, искривио линије катастра, увредио добре укусе и и опевао стиропор. Можда је најбоља дефиниција овог Скопља, Неа Стиропори.

Рамбо Амадеус, кад је смислио своје име из те две чудне кованице, хтео је и исмевао надолазећи примитивизам. Ова комбинација антике и сахер торти је исто што и Рамбо Амадеус, само што се они нису зајебавали, већ су били смртно озбиљни. Кад неко не препознаје глупост, већ је насупрот велича, тада све нас треба да ухвати страх. Глупост путује веома далеко. Глупост гради вртуљке, гради здања где не сме, пркоси гравитацији и потсмева се науци. Глупост се не боји да буде потопљена, запаљена, срушена потресом. Глупост не познаје лепо и природно. Глупост је глупа.

06.06 skСкопље 2014. ставило је град у опасности за коју сви ми занамо да је реална. Слова на старој железничкој станици избрисани, још опомињу на трагедију која нас је задесила шестедесет трећа. Поплаве Вардара нису легенде које приповедају наши родитељи, него чињеница која се збила. Оно што смо видели у Лондону кад је горео облакодер је пример како ће горети све наше зграде у центру на коима је изведен захват назван стиропор.

Да не дужим, знам да нећемо срушити ништа, али нећу то да прихватим. Знам да ће рушење Скопља 2014. створити нове поделе и произвести још мржње, а сад нам то није неопходно. Грешке почињене у прошлости и треба да остану у прошлости.

Али, то не значи да не сме да се интервенише и коментарише. Не видим што би једна идеја која је насилно уписана у наш град, била остављена на миру, да некажњено ужива у сопственој форми.

Знам да ће сад стручна јавност рећи, ко си ти, и с којим предзнањем нешто предлажеш, кад ни архитектуру студирао ниси. Верујте ми баш ме брига шта ће рећи, 11 година чекам их да нешто кажу па нисам чуо ништа. (свака част првој архибригади и појединцима).

Ево што ја мислим.

Сикидање свих фасада које не гарантују безбедност од пожара. Ту пре свега мислим на фасаде монтиране на већ постојеће објекте да би се поменио физички изглед.

Интервенисати на новим објектима, с циљем да се обрише политичко и упише грађанско. Скопље је пре свега град и треба му уписати градске знакове и симболе. Примера ради, на фасади МНТ-а треба поставити крокодил. Крокодил је комплементаран реци Вардар. Тако успостављамо граћански дијалог измећу објекта и града.

Хуманизација ново изграћених објектата. Уместо насилне политичке поруке, уписао бих природу. Као гест с којим би, барем мало била ублажена, безмилосна сеча дрвећа у центру града. Ево како: Италијански сликар Ђакомо Пиранеси у објектима старог Рима омогућује пробијање природе. Тако би се кроз стубове и зидове Скопља 2014, пробило дрвеће, гмизавци, трава, дивљи и питоми кестени, те брезе и тополе. То ће довести до тога да политика буде прогутана од стране мајке природе. А све шта припада природи, знамо да је добро, зато што је природа наша Мајка.

Промена садржаја. Ко каже да оно што је било тријумфална капија не може постати љуљашка? Један музеј борбе може постати универзитет Итар Пејо, за изучавање марифетлука. Са моста, најлепше би било да неко падне, уместо да чекамо да га осуде и затворе, па да га онда, преименујемо у мост палих криминалаца. Овај би део, препустио Тричку, он има најбоље идеје о садржају преосталих здања.

Предлажем четири потеза:

1. Одстрањивање

2. Грађанизирање

3. Хуманизовање

4. Пренамена

Резултат - уништење политичке поруке и вратити осмех Скопљу!