Iguana

Радна свеска

08.05.2018 turbo08. мај 2018.

Сви знамо да медији и музика иду руку под руку, а да је музика све више за гледање, а не за слушање. Етер је препун звезда и звездица, с једне стране упорни рокери с времена на време праве своју ретроспективу и подсећају на своје највеће хитове, који руку на срце, нису изгубили ни трунку своје популарности.

Недавно је један храбар четрнаестогодишњак у свом наступу уз песму тврдио “Комшије ће да ме бију због прејаког рокенрола, спомињу ми фамилију...“, а са друге стране интензивно се врти реклама у којој нас информишу да ће у наш град гостовати краљ народне музике, додуше старији човек који плачљиво певуши „Срце моје дели се на пре и после ње“, што је заиста потресно. Док је са треће стране, на том звезданом небу жири састављен од великих имена од чијих оцена се просто леди крв у жилама.

Слажемо се да је музика универзално богатство које повезује људе и да не зна за границе. Међутим, некада не зна ни за правила, али је увек ту, и у тузи и у весељу. Свако има омиљени жанр и уједно живи у стилу те музике. Опет, нека музика је више респектована од осталих, друга се више слуша, али дефинитивно најконтроверзнији музички жанр на овим просторима је турбофолк. Овај уникатни звук освојио је цео Балкан и шире, али и наљутио многе који верују да све то треба да се забрани.

Сматра се да је Слободан Милошевић заправо дао крила овом музичком таласу у Србији током деведесетих година да би народ држао под контролом, и успело му је. Али и мора се споменути да је слична тзв. народна музика деценијама пре тога била јако популарна у Југославији. Мешавина српског етно звука, ромске магије, и неких утицаја грчке, турске, и арапске музике чини да се ови звуци лако вежу за мозак, хтели ми то или не. Свакако, многи аутсајдери кажу да турбофолк није добра музика. Један од њених највећих критичара Рамбо Амадеус, који је уједно и смислио име за ову музику, назвавши је „звучном промајом задуженом да задовољи оне најниже страсти“. Иронично, управо је он касније ушао турбофолкманију сарађујући са Лепом Бреном, Весном Змијанац и Драганом Мирковић, што говори да и аутсајдери желе парче торте.

Турбофолк је временом постао тако велики да је годинама део друштва, једна од ствари по којима свет препознаје Балкан. Бројне увреде прате турбофолкере и њене извођаче, од тога да је називају ђубретом од музике, културним геноцидом, сумраком еманципаторских вредности, глазбом за идиоте, врстом специјалног рата. Али највише иритирају коментари који кажу да је турбофолк крив што млади конзумирају алкохол и дрогирају се. Лако је кривити неког другог за своје грешке, али истина је да турбофолк није ни отац ни мајка алкохолизму и наркоманији, јер су ти пороци постојали и пре и постојаће после турбофолка.

Много се прича о тим „правим“ вредностима па су поједина гласила и новинарска имена бавећи се овим темама изашла на медијумску површину. Хрпа коментара, колумни, изјава, свакодневно преправљује људе. Правим вредностима сматра се миран живот, образовање, и поштовање основних људских начела. Уместо њих форсира се новац, скупи аутомобили, гардероба, толерисање нелегалних бизниса, третирање жене као сексуалног објекта. Нема ничег лоше у томе што неко жели миран пристојан живот, али такође нема ничег лошег ни у томе да неко воли брдо пара, брза кола, авантуре и скупу одећу. Док толерисање нелегалног бизниса и третирања жена као сексуалног објетка није тема само турбофолк музике, више може да се види и чује у страним нумерама које садрже више вулгарности у једној песми него псовке на градском дербију. Али нико не говори о томе.

Данашње младе људе, поготово тинејџере турбофолк подсећа, на неко бучно место, позитивно лудило у светлим бојама. Неке песме су срећне, друге су тужне, али управо тај контраст помаже да се младоме човеку подигне расположење. Јер свака песма подсећа на неки догађај, успомену, авантуру и враћа на стара места или води негде где нису били. Ова музика не шири мржњу већ позитивну енергију, чак су неки текстови толико шаљиви да човек не може а да се не расположи. Чак и они који не желе да је слушају, не могу да је избегну, јер је присутна свуда, у кући, на улици, на послу, у дискотеци, у колима, или на свадби. Тинејџери су просто бесни за концертима и селфијима јер то одређује њихов статус, односно да су негде били виђени. Иако свака музика има своју поруку често се неправедно за обожаватеље турбофолка каже да су сељаци, што је иронично јер управо у таквом начину комуникације јасно се показује ко је сељак а ко није.

Човек да се замисли како да затвори текст који стоји десетак и више дана, кад оно, у Србији, колевци турбофолка опет се јавност диже на ноге. Наиме, „Радна свеска за српски језик и књижевност, издавачке куће БИГЗ, у којој је као пример за вокатив наведен стих песме Марине Туцаковић „Сећаш ли се лепи громе мој...“ коју пева Светлана Цеца Ражнатовић, одобрена је и користи се у школама од 2014. године“ пише Данас. Друштвене мреже су дошле до усијања. А и ти родитељи сад су се сетили да отворе књигу и прочитају. Па ово је друго издање радне свеске. Књига треба на време да се чита.

На мегдан је изашао и један од аутора радне свеске, познати лингвиста Владо Ђукановић који каже да пример нема директне везе са Цецом, већ да су то стихови Марине Туцаковић која је написала 80 одсто хитова популарне музике. „У задатку пише да треба подвући облике вокатива у примерима из поезије и популарне музике. Наведена су четири примера из поезије, од којих један пева Здравко Чолић, па имате линију преко целе ширине стране и испод ње четири примера из популарне музике. Овај пример спада у турбо фолк зато што га пева Цеца Ражнатовић, а да га је отпевао Здравко Чолић тај стих вероватно не би био споран. Према томе проблем је само у томе ко пева стихове“ – образлаже Ђукановић. Такође каже да нико не обраћа пажњу на детаље, алудирајући на линију која раздваја примере из поезије и полуларне музике. И тако овај лингвиста води борбу за одбрану српског језика користећи примере из популарне музике. Суштина је у томе да ученици као именицу у вокативу подвуку реч „громе“, а не „лепи громе мој“.

„Овим учите децу да се књижевни језик свуда употребљава, па чак и у песмама које напише Марина Туцаковић, а отпева Цеца Ражнатовић. Ако сте писмени и на Твитеру и Фејбуку и у СМС порукама треба да пишете велико слово, интерпункцију, да знате облике вокатива и свих падежа“ закључује Ђукановић. Човек је сасвим у праву, ето да није било турбо фолка који је умешао своје прсте чак и у радним свескама за основце, не би лингвисти гостовали у емисијама, и не би нам све лепо објаснили, и ко зна како би се научио један од најлакших падежа у српском језику – вокатив.

Јавност с пажњом прати развој догађаја, снимаће се емисије, министар ће рећи своје, али „Сећаш ли се, лепи громе мој“ још једном подиже Србију на ноге и заврши велики задатак.

Марко Костовски Коста