Језик рода – без превода

 

11.06.2014 deca u sponi11. јун 2014.

Свођењем „рачуна" у припремама за сумирање резултата крајем и ове школске године, хронични пратећи проблеми и очито претешке наслеђене и надограђене недаће, поново ће открити погубне чињенице које карактеришу све мукутрпније образовање српске деце на матерњем језику у Македонији.

У условима пренаглашених више вербалних, у дужем периоду потврдило се, јалових политиканстких залагања надлежних за „развој и унапређење образовања на језицима националних заједница", укључујући наравно и српску, животна искуства на жалост доказују сурову реалност да напретка – нема. Напротив, из године у годину потврђују се оцене и уверавања да је образовање Срба на матерњем језику све више сведено на пуку симболику.

И ову школску годину око 190 основаца у Македонији завршиће у одељењима са наставом на српском језику, у само три школе – у Старом Нагоричану, Табановцу на северу земље и Кучевишту на Скопској Црној гори. Сва остала популација Срба школског узраста у овој земљи у обавезном образовном процесу, у основним и средњим школама, учи на македонском наставном језику. Тиме се потврђује и очитује један од „продуката" одуженог погубног процеса асимилације Срба...

Слика тог реалног стања видљива је и то не само међу младима у делу српског народа него и оних средње и старије доби, који све чешће „разумеју", али све теже и говоре матерњи језик свога рода.

Настојања за укључивање у процес очувања српског језика, преко факултативне наставе у организацији дела српских асоцијација у Скопљу, Битољу, селу Речица код Куманова, (где на пример, живе готово искључиво Срби, али им деца деценијама уче на македонском језику), варљива су и нестабилна пре свега због неодлучности надлежних, независно на политичку боју владајућих структура, и неутемељеног система подршке из матице. Потврдили су то и лањски мини-примери одбијања па „поправног", на „парче" одобрења, макар и симболичне подршке пројекта Споне за одрживост процеса факултативне наставе у Скопљу и Речици.

То је, нажалост, већ виђена и извесно је, несвршена „стратегија" бриге о очувању српског језика код дела нашег народа и на овим просторима. Сигурно је да преголем проблем Срба и у овој земљи за очување матерњег језика неће и не може бити решен само подршком пројеката за извођење факултативне наставе на српском. Но, не мора и то зрно за погачу хране, какве такве неге за извлачење од отуђења нашег народа од својих корена бацати на неплодно тло.