Нова открића у регистру српских војних меморијала на подручју Македоније

Ikonosdtas crkve sv Arhangela Mihaila u Skoplju19. јун 2016.
Комплетирање регистрације и „картирања“ бројних војних меморијала, споменика, спомен обележја, војничких гробаља и хумки погинулих српских војника у минулим ратовима на подручју данашње Републике Македоније, ни после низа радних сагледавања „на терену“, анализирања и ангажовања надлежних у институцијама матице Србије и активиста дела асоцијација Срба у овој земљи није употпуњено.

Потврђује се то сваким новим теренским обиласком меморијала и заборављених хумки погинулих српских ратника на бившим поприштима великих историјских битака широм Македоније. Део неких открића и новина у том сталном иновирању и допуни регистра понудили су записима на порталу и новинари „Споне“.

kameica kancelarijaТо је, потврдило се поново, драгоцени допринос и помоћ стручњацима задужених за рад на том пољу посебно из Републичког завода за заштиту споменика културе.

У тиму Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, двојица стручњака – архитекта Алекса Цигановић и историчар Ненад Лајбеншпергер, боравили су крајем прошлог месеца у Македонији и обишли део војних меморијала и спомен обележја погинулих војника из ослободилачких ратова на овим подручјима.

Њихов ангажман је званично у склопу пројекта који финансира надлежно Министарство рада, запошљавања, борачке и инвалидске заштите Владе Србије, преко Сектора за борачку заштиту, под насловом - „Наставак рекогносцирања српских војних мемиријала у циљу пописивања, картирања, успистављања и вођења евиденције о погинулим лицима и стварање техничке документације за њихову санацију или ново означавање“.

Kosti ratnika u kripti ispod skole u selu Donja ceraПрвог радног дана тим стручњака је обишао спомен Цркву Св. Архангела Михаила у насељу Аутокомада у Скопљу, затим оближње село Кучково, где је регистровано стање на остацима срушене спомен капеле и споменкика Краља Петра Карађорђевића.

Пратећи део тих теренских обилазака, заједно са екипом стручњака и овога пута износимо нека нова окрића и недовољно познате детаље о заборављеним обележјима. Међу њима је свакако и чињеница да је у спомен храму Славе, Св. архангела Михаила, у насељу Аутокоманда у Скопљу, сада идентификован иконостас са ретким бојеним платнима - дар генерала и пуковника Српске војске из 1933. године. „Иконостас је импресиван и првобитно се налазио у крипти ове цркве, а потом је, пре пар година премештен у крстионицу у конаку“, речено нам је.

Доња Цера

IMG 20160526 114607Део програма радног ангажмана екипа стручњака употпуњен је и материјалом из репортаже Споне и документима из ранијих обилазака меморијала из Амбасаде Србије Скопљу, на пример, о стању објекта спомен школе са костурницом у селу Доња Цера код Македонске Каменице на истоку Македоније.

Тим стручњака Завода за заштиту споменика културе заједно са амбасадором Србије у Скопљу Душанком Дивјак Томић и конзулом Љиљаном Танасијевић посетили су општину Македонска Каменица и разговарали са градоначелником Дарком Митевским.

Том приликом изражена је обострана спремност да се спомен костурница у школи села Доња Цера, где почивају земни остаци српских војника из Другог балсканког рата – најпре санира, а потом и обнови.

radnoz avodУказано је да захваљујући узајмној спремности за санацију споменика који би могао да буде и у функцији обогаћења укупне сарадње између осталог и преко промоције туристичких капацитета у околини, за привлачење српских туриста као и потомака ратника посетама тог подручја Македоније.

Гости су у центру Македонске Каменице обишли и споемник Вере Јоцић народног хероја Другог светског рата, чије име носи КУД из тог града.

Цигановић је у име Завода за заштиту споменика захвалио Митевском и затражио обезбеђење нацрт пројекта за санацију, копију планова и проверу стања меморијала. Из Завода су такође замолили надлежне у локалној самоуправи да се уколико на територији оптишне буде откривен било какво обележје из Првог светског рата о томе буду обавештени.

У селу Доња Цера представници Завода из Београда извршили су анализу, снимање, мерење и проверу општег стања спомен објекта. Градоначалник Митевски је лицу места интервенисао налогом надлежним службама општине да у најкраћем року отклоне оштећења која угрожавају заштиту од падавина и влаге на школском објекту и костурници.

Представнци амбасаде су положили венац на гробљу, а за шесторо ученика који похађају наставу у спомен школи Доња Цера поделили поклоне.

Штип

stipУ радном обилласку стручног тима у Македонији, једна од „станица“ био је и - Штип. Конкретно, најпре локалитет Калница, где је сада Метереолошпка станица, буквално на месту срушене некадашње Спомен костурице погинулих српских војника из Другог балканског рата.

Зоран Крстев радник на обезбеђењу садашњег објекта каже да постоје претпоставке, али не и сигурне тврдње, да испод станице, у зарушеном делу костурнице и сада има костију ратника.

Констатовано је да би требало сондама испитати да ли испод станице има костију осталих испод објекта подигнутог 60–их година прошлог века.

Остаци Костурнице у месту Каленица ШтипПотврђено је да је друга спомен костурница на том подручју некада била у градском насељу Сењак у Штипу. Крстев је потврдио да се као дете 1974. уверио да су „кости биле свуда около где су се играла деца“.

Каже да памти како су „камиони одвозили кости“, приликом рашчићавања терена за изградњу тржног центра, дечјег вртића... Постоје претпоставке да су те ископане кости одвежене у заједничку гробницу на градском гробљу, али Крстев вели да то као дете није могао да зна.

Директор Музеја у Штипу Зоран Читкушев је добрим делом потврдио ту сурову причу из прошлости. Показао је место „код кружног тока“, али ипак, „нико са сигурношћу не зна да каже где се капела прецизно налазила...“

На повратку из Штипа, екипа је обишла и Спомен капелу у месту Доње Карасларе код Велеса. Извршена је провера садашњег стања објекта уз исношење прецизних детаља комплетне заштите читавог комплекса које је изложио Бора Ристић испред Удружења за заштиту и очување српских споменика у Македонији.

Крива паланка

Спомен-костурница у Кривој Паланци је дело архитекте Василија Андросова. Обновљена је 1990. а потом и 2005. године, када је урађена и камена ограда. У костурници су земни остаци војника погинулих током Другог балканског рата.

Kriva PalankaЗахваљујући додатним информацијама локалног становништва пронађена је и гробница погинулих српских четника страдалих 1905 у селу Петралица, у атару садашње суседне општине Ранковце. Гробница је у склопу петраличког гробља, испред цркве. Веће спомен обележје је подигнуто 1923. на месту њихове погибије и посвећено је свим погинулим у боју са Турцима 1905. Касније је пренето на гробље. Мање је посвећено војводи Богдану Хајнцу, а подигнуто је 1925. године на тој локацији.

Установљено је да постоји не само један споменик, него - два и да се налазе над гробницом погинулих четника. Стручњаци су коначно идентификовали сачуван гроб четника Богдана Југовића Хајнца из 1905. године. Његов споменик је израђен у радионици Лукача, са још једним обележјем рађеном у Великом Бечкереку 1923. године, са уписаних око 20-так имена српских добровољаца.

- Овај споменик се водио као уништен и није било јасно где се налази. Сада смо га снимили и идентификовали, потврдили су стручњаци Цигановић и Лајбенштегер.

Кучково

RankovceСпоменик краљу Петру Карађорђевићу у форми капеле на врху Јазвиње, изнад села Кучкова, надомак Скопља, дело архитекте Момира Коруновића, подигнут је је 1933. године. Но, уништиле су га окупационе снаге Богарске током Другог светског рата. Спомен капела је порушена, а данас је остала само купола и још неколико комада бетона. Остаци капеле налазе у близини великог крста који је подигнут 2001. године. Део остатака лежи на земљи у оближњој шумици, док је купола, која је остала цела, презентована на делу остатака самог споменика.

-За ту капелу се у ранијим текстовима провлачио податак да је ту била и костурница и да је била посвећена страдалим војницима у Првом светском рату, али потврду тога нисам видео у архивској грађи. Свуда се помиње као споменик, наводи Лајбеншпрегер.

Челопек

У спомен костурници у Челопеку, у општини Старо Нагопричане на северу Македоније, почивају кости 26 српских четника страдалих код овог места 1905. и 1906. године и шест војника вероватно погинулиг током Кумановске битке 1912. године, којом је означен крај Првог балканског рата. Сви су првобитно били сахрањени у реону села, неки на оближњем сеоском горбљу, а касније пренети у костурницу.

CelopekИзузетну важност свакако представља и откриће храма са остацима живописа у Челопеку. Стручњаци претпостављају „према опусу зидања да грађевина вероватно потиче из 13. века“. Значајно је покретање иницијативе за њену заштиту. Храм „има полигоналну апсиду и секундарну доградњу у правцу припрате, што представља велику реткост у нашем средњевековном градитељству“, оцењују стручњаци Цигановић и Лајбенштегер. То је, како је затечено, сада црквиште, где се пале свеће. Делом потпуно зарасло у коров, археолошки радови највероватније никада нису ни спроведени. На терену је сугерисано да би иницијативу за заштиту требало покренути од локалне самоуправе у Старом Нагоричану према надлежним институцијама у Скопљу и Београду.

Романовце

У обимном радном материјалу са теренског обиласка војних меморијала у Македонији налазе се и документовани прилози са фотографијама Цркве Св. Спаса у селу Романовце код Куманова. Храм је подигнут (или освећен) 1940. године, када је и постављена спомен плоча у част Краља Александра Карађорђевића и погинулих Романовчана током Првог светског рата.

RomanovceУвид

На основу непосредног увида у стање споменика и спомен обележја у Македонији, (последњи пут темељитије извршен јула 2003. године), екипа стручњака ресорних министарстава Владе Републике Србије, Републичких завода за заштиту споменика културе Србије и Македоније, заједно са представницима Амбасаде (тада) СЦГ у Скопљу, сачињен је радни материјал са терена.

Тај извештај стручњака, (делом раније објављен на старом сајту Споне, сачуван у архиви под рубриком - споменици), права је основа за планирање одређених неопходних радова на санацији и реконструкцији. Неке од предвиђених интервенција су, у мећувремену - извршене, подсећају стручњаци, али знатан део пројеката тек треба реализовати.

Обиласком је утврђена стручна оцена стања спомен-костурница Зебрњак код Куманова и у Кривој Паланци, као и спомен-капела са костурницама на Брегалници и Сењаку у Штипу, селу Доње Каласларе код Велеса и Удово у општини Валандово, на крајњем југу Македоније.

Ostaci kapele u Kuckovu Истовремено су извршена стручна снимања српских војничких гробаља у Битољу, селима Добровени и Скочивир, остатака некадашње зграде Врховне команде српске војске у време пробоја Солунског фронта у селу Бач, као и споменичког комплекса на Кајмакчалану, врху Ниџе планине, тик уз граничну линију са Грчком...

Теренски обиласци стручних екипа војних меморијала са плановима обнове извршени су и 2005. и 2009. године, уз преглед урађених захвата на заштити.

Милутин Станчић