Schlarafia

Деветнаеста годишњица НАТО бомбардовања Србије (Фото)

2ec2afd3dc57f21f2601de32838df1a124. март 2018.

Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан пре 19 година. За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.

Погинуо је 1.031 припадник Војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестале. Укупна материјална штета процењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

190953237658d4450Кларк је доцније у књизи "Модерно ратовање" написао не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998. већ и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.

Bombardovanje-GeneralstabГотово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

bombardovanje  most  jutjubНАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30.

06 1000x0Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.

Милица Ракић – симбол страдања

Симбол страдања у бомбардовању СРЈ постала је мала Милица Ракић која је погинула 17. априла током бомбардовања Батајнице.

Страдала је када је гелер од распрскавајуће бомбе улетео у купатило и погодио је док је седела на ноши.

Централна свечаност поводом годишњице бомбардовања  у Алексинцу.

Њој ће присуствовати председник Србије Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић и председник Републике Српске Милорад Додик.

bombardovanje-rafinerija-tanjugДеветнаеста годишњица НАТО агресије, како извештавају РТС и Танјуг, обележена је данас полагањем венаца на спомен-обележја страдалима.

Припрема тужбе због последица НАТО агресије

Сви становници Југославије су били жртве бомбардовања – највише они који су страдали, или изгубили неког блиског, али и они који су са породицом више од 70 дана провели у склоништу. Многи су одлучили да забораве и крену даље, али има и оних који сматрају да одговорни морају да буду кажњени. Специјални тим састављен од домаћих и страних адвоката и лекара, у име жртава, припрема тужбу против чланица НАТО-а, које су учествовале у бомбардовању Србије.

24bgdНи данас, скоро две деценије касније, како подсећа РТС, не зна се тачан број жртава, као ни све последице НАТО бомбардовања. Јавност, међутим, и даље дели једна чињеница – да ли и у којој мери је осиромашени уранијум узрок пораста бројних малигних обољења у нашој земљи.

Даница Грујичић, начелница Клинике за неурохирургију КЦС-а каже да су светска лабораторија и швајцарска лабораторија, независно једна од друге, доказале да у том оружју постоје трагови плутонијума који се налази само у нуклеарним електранама.

"Они су намерно бомбардовали хемијска постројења, нафтна постројења, електро-постројења где су тачно знали која количина јако опасних токсичних средстава постоји. И то је све отишло у ваздух, воду, земљу", каже Грујичићева.

Директне последице НАТО бомбардовања и пораста малигних обољења тешко је доказати. На томе ради тим експерата.

maxresdefault"Зато је важно да се формира Координационо тело, а ја ево имам неке назнаке да ће то бити следеће недеље, где ће стручњаци различитих профила рећи шта се десило, сваки за своју област. Ту су хемичари, биолози, еколози, инжењери пољопривреде", навела је Грујичићева.

Један од кључних доказа је чињеница да је италијански суд осудио државу јер су поједини војници, који су боравили на Косову и учествовали у НАТО агресији, оболели од канцера због чега им држава плаћа одштету. Неки, ипак, мисле другачије.

Bombardovanje-Novi-Sad"Веома је велик број малигнитета у свим земљама Европске уније, а то директно везивати за последице бомбардовања је са једне стране веома тешко доказати, а са друге стране – код одређених људи отвара могућност за промоцију или наду да ће пред судовима моћи да остваре права", рекао је Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права.

На Србију је 1999. бачено око 15 тона уранијума – углавном на Косову, али и четири локације на југоистоку Србије.

А број оболелих од канцера је петоструко порастао.

Пријаве против Бундестага и чланова немачке владе због бомбардовања СРЈ

Пре 19 година почело је бомбардовање СР Југославије. Према неким сведочењима, посебну важност имао је пристанак Немачке на интервенцију. Сада је један адвокат поднео кривичне пријаве против чланова Владе и посланика.

"Поштоване даме и господо, овиме због слања јединица Бундесвера у Србију и свих осталих поступака који су у наредном периоду допринели одржавању ове мисије Бундесвера подносим кривичну пријаву", почиње писмо које је немачки адвокат Вилфрид Шмиц упутио Савезном државном тужилаштву у Карлсруеу 16. марта ове године, како обавештава на својој интернет страници.

BundestagОво није први правни подухват због учешћа Немачке у бомбардовању СР Југославије без мандата УН, али је свакако најамбициознији, наводи у тексту DW (Дојче веле).

Јер Шмиц, адвокат из најзападније немачке вароши Зелфкант, поднео је кривичну пријаву против свих посланика Бундестага, укључујући и чланове Владе, који су 16. октобра 1998. гласали за учешће Бундесвера у "косовском конфликту" те против свих запослених у Бундесверу и другим немачким институцијама који су били укључени у спровођење поменуте одлуке парламента. Оптужба гласи: учешће у капиталном злочину и припрема нападачког рата.

Од Србије до Сирије

"Нико не може да каже како би се по становништво развили догађаји у такозваном косовском конфликту, у Авганистану и Сирији да није било учешћа Бундесвера. Али Немачка се сигурно не би војно ангажовала у Авганистану и Сирији да је пре тога учешће 7-varadinБундесвера у бомбардовању Србије било кривично-правно процесуирано", пише Шмиц у кривичној пријави.

"Уз то би одбијање немачког народа да се укључи у ову интервенцију противну међународном праву импресионирало цео свет и свакако би допринело томе да се међународном праву да више тежине", стоји даље у тексту. Учешће у том рату је било почетак "небројених варијанти правцате ратне пропаганде и ратног хушкања као и више противправних мисија Бундесвера", додаје Шмиц.

Адвокат је раније ове године поднео сличну пријаву због учешћа немачке војске у сиријском рату, а на својој интернет-презентацији објашњава да верује "да у свим религијама људскост представља врхунски закон за суживот свих људи и да су религије, живљене на прави начин, реке које се уливају у исто море, а ово безобално, немерљиво богато и неупоредиво лепо море је Бог." Има даље како се Шмиц свађа са Марксовим тезама, али вратимо се теми.

Bombardovanje-Srbije-1999-2Учешће Немачке у ратној мисији – први пут од пораза и окупације Немачке у Другом светском рату – повела је Влада канцелара Герхарда Шредера, са министром спољних дела Јозефом Фишером као првом виолином када је војни удар на СРЈ требало правдати. "Нисам научио само: никад више рат. Научио сам и ово: никад више Аушвиц", рекао је Фишер у априлу 1999. правдајући тако интервенцију у Југославији. После је тврдио како није хтео тиме да упореди нацистичке и српске злочине.

Шредерово признање

nato bombardovanje velikaБивши канцелар Шредер, практично од губитка власти у служби руских енергетских гиганата, пре четири године је сам признао да је прекршио међународно право. Тада је актуелно било питање руске анексије Крима, па је у једној дебати недељника Цајт политичар СПД рекао: "Наравно да то што се дешава на Криму представља кршење међународног права. Али знате зашто сам мало обазривији када треба упрети прстом? Сада ћу Вам рећи. Јер сам наиме и сам то урадио, прекршио сам међународно право."

bombama na srbijuШокантних сазнања је било и раније. Рецимо да су од немачких посланика пре почетка бомбардовања скриване релевантне информације са преговора у Рамбујеу. То је важно јер је Бундесвер такозвана парламентарна армија – за акције војске није довољна одлука Владе већ је потребан и благослов посланика. Како је открио левичарски лист Тагесцајтунг, док су бомбе већ падале, "мировни план" је садржао Анекс Б који предвиђа слободно кретање трупа НАТО по целој СР Југославији. Дописник тог листа Андреас Цумах је, у тексту поводом десете годишњице бомбардовања, "мировни план" описао као "амерички ултиматум".

24devojcНо упркос овим чињеницама и актуелној живописној кривичној пријави, нема изгледа да ће у Немачкој – а ни у другим чланицама НАТО-а – ико икада одговарати. Чак ни за поједина дела почињена током 78 дана бомбардовања, као што је рушење моста у Варварину са десет страдалих цивила. Берлински адвокат Улрих Дост је још 2001. покренуо процес пред судом у Бону, тражећи обештећење за породице жртава. Од тога ништа није било.

"Радо воде ратове по свету"

"Проблем у међународном праву је што практично вековима постоји имунитет који штити државе од тужби оштећених појединаца. Нама је, у случају Варварина, од почетка био јасан проблем са државним имунитетом", рекао је Дост још 2013. у једном интервјуу за Дојче веле. Али и даље важи да једино једна држава може тужити другу. "Државе не желе ништа да промене у међународном праву јер и данас, као и 1999, радо воде ратове по свету", додао је тај адвокат.

v3Ik9lLaHR0cDovИсторичар Курт Грич иде и корак даље: "Чињенице говоре да је рат за Косово био почетак, ако хоћете, новог светског поретка. Косово је било на почетку као рат у којем је НАТО себе овластио да делује ван граница чланица Алијансе", испричао је он у великом интервјуу за Дојче веле поводом објављивања његове књиге "Рат за Косово".

Он је посебно указао на значај придобијања јавног мњења у Немачкој, што је једном потврдио и тадашњи портпарол НАТО-а Џејми Шеј. "У првом реду је став Немачке ка споља деловао по девизи: ако и Немачка која од 1945. није смела да води ратове, ако чак и Немци стоје на страни добра, онда ни ми не смемо да се уздржимо", рекао је о томе Грич. "Не треба заборавити да је 1999. вођен први немачки рат од 1945, дакле први пут се немачки војници боре у иностранству, а да их не води Адолф Хитлер. Ако Немци учествују, онда и Британци, Французи и други морају, то је била логика."

Мисија Кфора на Косову је уједно најдужа у којој је Бундесвер икада учествовао. Затим следи она у Авганистану. Герхард Шредер је, сматра се, добио изборе 2002. захваљујући противљењу немачком учешћу у рату у Ираку. Премда на копну није било немачких трупа, пилоти су учествовали у летовима Авакса, а војска је штитила америчке базе у Немачкој одакле је ратом командовано. Немачка није подржала ни интервенцију у Либији 2011. Због те одлуке је покојни шеф дипломатије Гидо Вестервеле тада из неких кругова оштро критикован, а из других хваљен.