Комеморативно обележена 106. годишњица Брегалничке битке

01.07.2019 ploca01. јул 2019.
Поводом 106. годишњице Брегалничке битке у Другом балканском рату, у недељу су на историјском брду Каленица код Штипа, као и у спомен капели у селу Доње Карасларе код Велеса,одржани комеморативни скупови и служен помен погинулим ратницима.

У организацији Удружења за заштиту и очување српских споменика у Северној Македонији у сарадњи са Амбасадом Републике Србије у Скопљу и локалном самоуправом Штипа, на комеморацији на брду Каленица, испред спомен обележја где је некада била спомен костурница погинулим српским војницима у Брегалничкој бици међу присутнима били су конзул Амбасаде Србије у Скопљу Александра Ђурица, посланик у Собрању РСМ и председник Српске странке Мирослав Јовановић са сарадницима, Милутин Станчић, директор Управе за развој и унапређење образовања заједница у Министарству образовања и науке Владе РСМ, градоначелници скопске општине Центар Саша Богдановић и Штип, Благој Бочварски, председник Удружења за заштиту и очување српских споменика у РСМ, Бора Ристић, делегације српских асоцијација у Македонији.

01.07.2019 miroslavПоложени су венци и свеже цвеће и одата пошта свим погинулим војницима Брегалничке битке, балканских и Првог светског рата.

- Као припадници српског народа, дужни смо да на достојанствен начин обележимо овај велики историјски догађај који је најавио неку нову будућност за све народе са ових простора, али и читаве Европе. То нас обавезује и да се дубоко поклонимо свим настрадалим српским војницима али и свим другим жртвама које су дале своје животе, рекла је конзул Александра Ђурица.

Она је указала да оно што морамо јесте да пружамо руке свима да имамо међусобно разумевање, да сарађујемо и да имамо на уму да богатство које РСМ поседује је управо у постојању различитости. Ми треба да учимо из историје и да на темељима прошлости градимо заједничку будућност. Како је нагласила, “мир је најтрајнији када о њему одлучују они који живе једни поред других, једни са другима”.

Наша будућност је у томе да поштујемо све жртве које су праведно пале у борби за слободу и мир. Наша будућност је у општем помирењу, како је рекла, да удруженим напорима обезбедимо себи место које нам припада у уједињеној Европи. Као потомци ових јунака свесни смо залога који су нам оставили.

01.07.2019 pomen- И прошлост и садашњост и будућност су увек били и биће заједнички за све народе који живе на овим просторима. Зато слава и хвала свим праведницима чије кости леже у овој земљи, рекла је Александра Ђурица.

О историјском значају војних операција српских снага у Брегалничкој бици говорио је Бора Ристић, посебно истакавши веома велики број жртава, историјски, највећи после Косовског боја.

Милутин Станчић је подсетио да “до 2014. године није било свесног заједничког обележавања Брегалничке битке од стране припадника српског народа у РСМ, “ни са местом окупљања ни са сећањем”.

Помен

У спомен капели Доње Карасларе код Велеса, помен погинулим српским војницима у балканским и Првом светском рату чији земни остаци, њих око 1.600 почивају у тој костурници служио је свештеник канонске Православне Охридске архиепископије СПЦ, Марко Манојловић.

Битка

bregalnicka bitkaБитка на Брегалници између српске и бугарске војске у Другом балканском рату вођена је од 30. јуна до 9. јула 1913. године. Бугарска је без најаве рата, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време и битку на српском фронту. Простор на коме се одвијала битка у Македонији, протезао се од Царевог врха на Осоговској планини, низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.
Губици Прве и Треће српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, а у Четвртој бугарској армији око 30.000 мртвих, рањених и заробљених. Најжешћи бој је доживела српска тимочка дивизија, која је успешно бранила јурише два пута бројнијих Бугара. Срби су добили материјалну и моралну победу, а заробили су и знатан број бугарских војника. Последице ове битке биле су улазак и Румуније и Османског царства у рат против Бугарске и убрзање кзавршетка рата. То је Бугарској донело велике губитке - Румунија је заузела Добруџу, а Османско царство Једрене, са целом покрајином коју су изгубили у Првом балканском рату.

Капела

Спомен-капела са костурницом Каленица код Штипа подигнута је као меморијални споменик где је сахрањено око 6.000 погинулих српских војника у боју на Брегалници, Капела са костурницом била је изграђена по пројекту Ивана Мештровића са фрескописом Крсте Хегедушића.

За време Другог светског рата, бугарски окупатори су обележје у потпуности срушили. После Другог светског рата, на том месту је подигнута Метеоролошка станица. Удружење за заштиту и очување српских споменика у Македонији у сарадњи са Амбасадом Србије у Скопљу и локалном самоуправом града Штипа, 2015. поставило је спомен плочу на којој је на македонском и српском језику исписан текст: „На овом месту 1928. године изграђена је Спомен-костурница у којој су смештени посмртни остаци 6.000 погинулих српских ратника у Брегалничкој бици. Међутим, 1941. године бугарски фашисти су уништили Спомен-костурницу. Нека ова плоча подсећа на све жртве из Другог балканског рата.“
М.С.