23.фебруар 2008.
Један од најквалитетнијих београдских састава данашњице, „Земља број 9“, одржао је у суботу 23. фебруара, концерт у скопском клубу „Кастро“.
Група је настала крајем 2003. године након распада пост рок бенда „Фонограф“. Двојица гитариста из те групе, Чава и Иван, током лета те године напуштају земљу, док преостала двојица, бубњар Милан и басиста Срђан сачињавају језгро будуће групе – „Земља број 9“, којој се касније прикључују Гага и Жара.
Група има један албум „Поља осцилатора“ (2007. Слушај најгласније)
Ради се наиме о динамичном стилу музицирања, са склоностима ритмичких и аранжерских експеримената. |
14.фебруар 2008.
На сцени Националне установе – Центра за културу „Трајко Прокопијев“ у Куманову, у четвртак 14. фебруара, премијерно је изведена дуодрама најпознатијег живог америчког писца и холивудског сценаристе Дејвида Мемета, у режији Кирила Петреског, у којој играју Горан Илић и Ивица Димитријевић.
Сценографија предстставе је Владе Ђореског, а костими Благоја Мицевског.
У драми „Варијације на тему диљих патки“ аутор у 14 вариајција, кроз разговор двојице актера, допире све релевантне проблеме савременог човека и његове егзистенције. Говорећи о дивљим паткама вивисекцијом скицира људске односе, говори о Богу, репродукцији, постојању и на крају о највећој теми – слободи.
- Реч је о врло популарном тексту у Америци. Ово је отворена драмска структура, која пружа велике могућности глумцима. То није класичан текст који упућује и стеже како то треба да се ради, већ ослобађа глумце и сами креирају свој стил. Задовољство је да се ради са младим људима. Играм са Ивицом Димитријевићем, младим колегом који је недавно дипломирао на скопској академији, а редитељ је такође млад човек Кирил Петрески, каже глумац Горан Илић, уверен да је „урађен добар посао“, и да публика добро прихвата дело.
У представи се, каже, глумци баве „својим темама ишчепрканим из живота“, наоко безазлено причајући о љубави, држави, опастанку...
- Играм Емила, али су оба лика – мало аморфна, који могу бити и много стари и много млади. Изазов је у овој представи што смо, мислим извукли све што може од једног глумца да се исцеди. Мислим да смо нашом представом отклонили америчку сувопарност, и извукли нешто сасвим ново, пријемчиво нашој публици, каже Ивица Димитријевић. |
13. фебруар 2008.
У Скопљу је у среду, 13. фебруара, промовисана књига професора Ивана Бабановског и Самуела Садикариа – „Портрети злочинаца: Јасеновац – Балкански Аушвиц“.
На изузетно посећеној промоцији књиге, (на македонском и енглеском језику), у скопском Дому армије, о делу су говорили др. Панде Лазаревски из Фонда холокауста Јевреја у Македонији и професор скопског Филозофског факултета др. Љубомир Цуцуловски.
Указујући на значај документаваног сведочења о некажњеним злочинима против човечанства 20. века, Цуцуловски је истакао историјске чињенице о саучесништву тадашњег врха Ватикана у стравичним злоделима над недужним Србима, Јеврејима, Ромима... у усташкој фабрици смрти у Јасеновцу.
Цуцуловски је подсетио на сурове чињенице по којима се увиђа да се у политичким одлучивањима готово никада ништа не учи од историје и зато се стравични злочини - „понављају и понављаће се“.
Бабановски је открио да је са Садикарием у градњи дела искористио и део добијених веома драгоцених материјала из документације у депоима југословенске Удбе у Хрватској. Тај део грађе је обезбеђен захваљујући храбрости његових бивших студената скопског Факултета безбедности који су долазили из Хрватске.
- Не искључујем могућност да ће сада хрватске службе безбедности „прочешљавати“ тих 40-так људи који су својевремено овде студирали и који су имали храбрости, образа и воље да коначно обелодане деценијама чуване тајне о злочинима у Јасеновцу, рекао је Бабановски.
Упркос извесним отпорима објављивању књиге, аутори су убеђени да пружају додатни допринос употпуњивању истине о фашистичким злочинима на Балкану, „на жалост, ни до данашњих дана недовољно расветљених и кажњених“.
- Главни команданти злочина су остали некажњени. Фашистички лудаци су остали заштићени до краја живота, иако су логоре смрти формирали да би тамо уништавали нормалан свет, рекао је Садикарио, коме је део породице у другом светском рату, на стравичан начин скончао у фашистичким фабрикама смрти.
|
8. фебруар 2008.
Српски играни филм „Клопка“ у режији Срђана Голубовића од осмог фебруара ове године, приказује се у биоскопској сали скопског тжног центра - „Рамстор“.
Сценарио филма дело је брачног пара Срђана Кољевића и Мелине Поте Кољевић, урађено по роману Ненада Теофиловића.
Филм „Клопка“, који је био у најужем избору представника европског филма за овогодишњи Оскар, жанровски је дефинисан као мелодрама, иако се преплићу и елементи - трилера.
Улоге тумаче: Небојша Глоговац (Младен), Наташа Нинковић (Марија), Предраг Мики Манојловић (Коста), Аница Добра (Јелена), Богдан Диклић (доктор Лукић) ...
„Клопка“ је реалистичка филмска прича о човеку принуђеном да бира између живота и смрти сопственог детета. Лане је, по мишљењу домаћих филмских критичара, проглашен за најбољи српски филм.
Светска премијера „Клопке“ била је лане на фестивалу у Берлину. У Србији је публици премијерно приказан на београдском Фесту. У међувремену је освојио низ награда на домаћим и фестивалима у иностранству. |
