ВЕСТИ ЗА МЕСЕЦ ДЕЦЕМБАР

вести, децембар 2007.

2006 годинa.

јануар 2007.

23. децембар 2007.
Две чланице „Кола српских сестара“ из Куманова су годину дана посећивале обуку у организацији МЦМС, финансијску подржану од ОЕБС - а. Циљ овог пројекта је обезбеђење капацитета, добијањем сертификата за обе чланице „Кола српских сестара“. Како истичу у руководству организације, посебну сатисфакцију представља чињеница да је само „Коло“ добило сертификат од амбасадора ОЕБС- а у Македонији.
Формирана је нова чланица невладиних организација са седиштем у Београду, чији је назив „Цивис“ – чиме је „Коло“ практично ушло у ту асоцијацију.

22. децембар 2007.
    На самом крају месеца децембра и године, 2007. у Македонском народном театру (МНТ) - Центар у Скопљу, премијерно је изведена представа „Слика Софије“. Драмски текст је дело Маје Стевановић, док је режију поставила Александрa Ковачевић, директор Народног позоришта у Краљеву. Она се овим делом уједно, после 16 година, поново враћа даскама МНТ-а, јер је ту последња њена представа била дипломски рад - „Бетонски врт“.
     „Слика Софије“, је заправо текст писан пре три године, а обрађује тему, посебне визије тренутка смрти, иако режисерка Ковачевић, жели да истакне, да је овде заправо реч о - животном принципу.
     Улоге тумаче: Звезда Ангеловска, Васил Зафирчев, Софија Насевска, Катина Иванова, Петар Арсовски и Александар Микић. Костиме за представу је радила Марија Пулучевска, а сценографију гошћа из Новог Сада - Сташа Јанушев.
     Александра Ковачевић припада генерацији првих редитеља који су дипломирали на скопском Факултету драмских уметности у класи Љубише Георгијевског. У Македонији је режирала у Народном позоришту у Битољу, затим у Струмици, Куманову, а у Србији у Југословенском драмском позоришту у Београду, затим у Краљеву и Крушевцу.

У Македонском народном театру (МНТ) - Центар у Скопљу, премијерно је изведена представа „Слика Софије“.

15. децембар 2007.
     Поштанска марка са ликом прерано угашене звезде, поп иконе младих Балкана – Тошета Проеског, промовисана је 15. децембра у у његовом родном Крушеву, уз звуке песме са последњег албума – „Игре без граница“.
     - Поштанска марка са Тошетовим ликом и голубом у његовој руци издата је у милион примерака, први пут у тако великом тиражу у Македонији, рекао је на промоцију у Крушеву, директор Македонских пошта Садула Идризи. Он је поручио да ће марка са Тошетовим ликом обићи све меридијане, као што су свет обилазиле његове песме и хуманитарна дела.
     Аутор дизајна нове поштанске марке номиналне вредности од 12 денара (евро вреди 61 денар) је фотограф Дарко Мораитов, а сва средства прикупљена продајом биће донирана у хуманитарне сврхе.
     После промоције поштанске марке, организована је меморијална акција добровољног давања крви. По примеру свог страдалог пријатеља, који је често даривао крв, први су се у акцију укључили његови другови из Одбокајкашког клуба „Синалко“, као и Тошетови родитељи – Доминика и Никола Проески.
     Из породице Проески је потврђено да ће се крај Тошетовог гроба на Гумењу градити мала православна црква Преображења. Истовремено је најављено да ће се на Гумењу подићи и спомен – соба посвећена младом поп певачу где ће бити стециште његових обожавалаца.

Промовисана поштанска марка са ликом Тошета Проеског

13. децембар 2007.
    Од 13. до 15. децембра, у Сава центру у Београду одржан је дводневни скуп „Медији у дијаспори, медији за дијаспору“. На овом скупу су учествовали и представници Срба из Македоније - из КИЦСМ - Спона, редакције на српском језику – Видик, Македонске телевизије и емисије на српском, Македонског радија.
     У Београдском Медија центру, првог дана, скуп је отворила министарка за дијаспору Милица Чубрило, која је истакла да је ово само први корак ка успостављању праве и ефикасније сарадње са Србија у свету.
     Она је додала да је унапређење односа и веза са грађанима Србије који живе у иностранству приоритет, као и то да је Министарство ту, да им омогући да остваре своја права у матици и да се равноправно укључе у културни и економски развој земље.
    "Без медија ми не можемо да будемо ефикасни, а ни дијаспора не може да се информише без њих", рекла је Милица Чубрило и оценила да је матица недовољно информисана о дијаспори, као и да су људи у расејању недовољно информисани о ономе што се збива у Србији.
     Према њеним речима, у дијаспори живи између два и четири милиона људи због чега је један од приоритета Министарства за дијаспору израда нацрта закона о дијаспори.
     Скуп је организован у сарадњи Министарства за дијаспору и Матице исељеника.
Према истраживању Медија центра, 78 одсто српских медија у дијаспори основано је током деведесетих година прошлог века и после 2000. године.
     „У региону су оснивачи тих медија званична удружења, док су у Европи, САД и Канади основани на иницијативу појединаца и организација", показало је истраживање које је спровео Медија центар за потребе Министарства за дијаспору.
     „Српска штампа у диjaспори”, аутора Драгице Данон, генералног секретара Матице исељеника, назив је изложбе која је 13. децембра (увече у 19,30) отворена у свечаној сали Министарства за дијаспору. Изложбу је отворила министарка Милица Чубрило, која је том приликом рекла да се изградња савремене Србије, која ће очувати свој дух и особеност док постаје део развијеног света, мора истовремено спроводити и у матици и у дијаспори.
     Отварању изложбе присуствовао је и министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић, као и многобројни представници културног и политичког живота Србије, Српске православне цркве, представници српских медија широм света, учесници дводневног скупа, као и велики број домаћих медија.
     На изложби (отворена до 28. децембра), представљена је српска штампа која датира чак од 1791. године. Посетиоци су на отварању имали прилику да виде сто експоната из различитих периода у којима су представљене српске новине из 18 земаља, исечци из штампе који потичу из приватних архива, Музеја СПЦ, Матице исељеника и Народне библиотеке.
     На скупу су били представници медија дијаспоре из 18 земаља света са четири континента - око 70 учесника из дијаспоре. Били су ту представници свих генерација, како из штампаних тако и електронских медија.
     Њихови саговорници, угледни панелисти из медија матице, јавних сервиса, агенција и Министарстава културе и дијаспоре, су у конструктивној и отвореној радној атмосфери пружили прилику својим колегама да се информишу о свим важним питањима везаним за њихов рад и пројекте. Изнета су такође и повратна мишљења колега из дијаспоре и свим значајнијим проблемима и питањима из ове сфере.
     Први панел, Медији у дијаспори, садржаји, публика и специфичности је отворила Сузана Игњатовић, истраживањем Медија центра. Студијом су обухваћене две групе проблема: опште стање медија српске дијаспоре и специфичне потребе припадника расејања као конзумената. Најважнији аспект анализе односи се на то колико медији успевају да одговоре на потребе корисника, пре свега очување српског језика, традиције и културе, као и везу са матицом.
     Кључни сажетак студије се своди се на закључак да између 70 и 80 одсто медија не остварује никакву сарадњу са другим медијима, било кроз размену садржаја, заједничко организовање догађаја, или заједничко коришћење ресурса. Медији дијаспоре имају далеко већу везу са медијима матице.
     У панелима су излагали и модератор Слободан Јанковића из франкфуртских Вести, Влатко Војиновић – The Serbian Times, Аризона, Небојша Милосављевић (Чиоде) из Торонта (Канада) и Бранимир Нешић, из информативне службе Српске православне цркве.
     Други панел - Како опстати: проблеми медија у дијаспори водио је модератор Зоран Секулић власник агенције Фонет, а панелисти су били Тамара Весна – Serbian TV, Чикаго, Ивана Ђорђевић – Новине - Торонто, Владан Јочић, Медиа Понт - Париз, Благоја Ристић – Serbian TV - Канада, Александар Вуксановић - Шпанија и Никола Живковић -Немачка. У дискусији која је уследила покренут је низ тема везаних за проблеме у текућем раду новинара у медијма.Трећи, завршни панел - Успешни медији у дијаспори, организациони и бизнис модели, . водио је Иван Цвејић, главни и одговорни уредник агенција Бета, а панелисти су били Александар Петров – Aмерикански Србобран САД, Мајк Милићевић – 747 радио, Канада и Нада Пестер – WDR - Немачка.

14. децембар 2007.
     Другог дана скупа у Медија центру настављен је рад по панелима, који су пре свега били посвећени медијима у Србији, јавним сервисима и министарстава, у служби што квалитетнијег информисања дијаспоре и остваривања боље сарадње са медијима у дијаспори.
     На првом панелу - Медији у Србији за дијаспору. модератор је била гђа Мирјана Милошевић, директор Медија центра а излагалу су угледни панелисти, који су настојали да колегама из дијаспоре пренесу искуства у раду својих редакција, али и изнесу проблеме са којима се сусрећу. Поменути су и конкретни пројекти. Панелисти су били: Весна Нешовић гл. и одг. уредник САТ РТС, Саша Миленковић, директор Б92, Душан Глигоријевић уредник Радио Београда, Зоран Чадеж уредник из Блица, Драган Сатарић уредник из Википедије Србија.
     На другом панелу - Улога државе и јавних сервиса у инофрмисању Срба у иностранству, носећа тема је била посвећена супротстављености јавних сервиса комерцијалним интересима медија у матици у односу на медије дијаспоре. Модератор је био Душан Радуловић директор Радио Београда из РТС-а, а панелисти Нада Калкан гл. и одг. уредник Телевизије Воjводина, Ненад Ј. Ристић гл. и одг. уредник информативног програма РТС-а, Милена Јокић директор Међународног радија Србије, Мирко Драгишић уредник из Танјуг-а, Зоран Станојевић уредник РТС-а и Бранимир Стојковић професор београдског Факултета политичких наука.
     Информисање у региону – улога државе и јавних сервиса и проблеми српских медија у региону на трећем панелу је водила Виолета Ћорић, саветник у Министарству културе, а панелисти су били Брано Пјетловић гл. и одг. уредник Радио Војводине, Бранка Вуковић директор у Радио Београду, Снежана Миливојевић Српска редакција Мађарске ТВ, Срђан Татић из радио Борова - Хрватска, Татјана Олујић – Бјела Пчела из Ријеке - Хрватска, Србољуб Мишковић Наша реч из Румуније. У дискусији је учествовао велики број представника медија из региона - Македоније, Албаније, Мађарске, Румуније, Словеније, Босне и Херцеговине и Хрватске. Отворене су многе теме и проблеми, као и предлози за њихово превазилажење, бољом сарадњом. Поменути су конкретни пројекти који ће помоћи медијима и нашим људима у региону да буду боље информисани и остваре квалитетнију како међусобну тако и сарадњу са матицом.
     У раду овог, као и свих претходних, активно је учествовао и представник КИЦСМ – „Спона“ Милутин Станчић, који је изнео не само проблеме у раду редакције електронског сервиса Спона и гласника Слово, него и већ хроничне недаће Видика и емисије на срспком при МРТВ. Осим тога он је принципијелно указао и на проблеме информисања из Македоније, драстичним „сужавањем“ дописничке мреже медија из матице – до потпуног гашења и отуђења просторија дописништава.
     Пре закључне сесије скупа, премијерно је приказана телевизијска емисија продукције наше дијаспоре Медиа Понт из Париза. Емисија ће бити емитована на сателитском програму РТС-а 23. децембра у 23,50 часова.Закључне поруке скупа представиле су министар Милица Чубрило, државни секретар Неда Малетић и директор Медија центра Мирјана Милошевић.

14.децембар 2007.
У Београдском Mедија центру 14. децембра, на конференцији за новинаре, Продуцентска кућа Раста Филм, најавила је први Кустендорф филмски фестивал, који ће бити одржан од 14. до 21. јануара 2008. године у Дрвенграду на Мокрој Гори. Учесници прес-конференције били су Емир Кустурица, оснивач и директор фестивала, и Војислав Брајовић, Министар културе у Влади Републике Србије

7. децембар 2007.
У просторијама скопске гимназије „Корчагин“, у петак, 7. децембра 2007. године одржано је врло успешно вече српског сатиричног афоризма. Захваљујући ангажману македонског афористичара Васила Толевског, (који је у Србији освајао неколико награда, укључујући и престижно признање Радоје Домановић), први пут су се пред скопском публиком појавили Александар Баљак, Александар Чотрић и Милутин Млађеновић истакнути представници српског сатиричног афоризма. Поред њих, своје афоризме су читали и Толевски и Ефтим Гашев.
На вечери, коју је организовала Уједињена српска заједница у Македонији, после читања афоризама, Баљак и Чотрић су потписивали књиге изабраних афоризама које су, уз ангажман Толевског, као српски бренд, први пут преведене и на македонски језик и дељене публици.

5. децембар 2007.
     У организацији Културно – информативног центра Срба у Македонији „Спона“, уз сарадњу са Професионалном музичком школом „Маестро“, 5. децембра у скопском Дому армије одржан је Први етно фестивал „Хармоника 2007“.
На фестивалу је учествовало 25 такмичара, који су се, извођењем македонских и српских нумера, надметали у пионирској, јуниорској и сениорској категорији.
     Манифестацију „Хармоника 2007“ је отворио Слободан Јовановић представник организације за туризам, културу и спорт Сокобање, где се већ 45 година одржава чувени, сада међунарони фестивал хармонике. Он је пријатељски пожелео организаторима да и фестивал хармонике у Македонији постане – традиционалан, уз неговање сталне, садржајне сарадње двеју манифестација.
     -„Спона“ јесте млада по стажу, али, по резултатима, како нам други признају, већ смо „старији“ од многих „искусних“, али летаргичних. Захваљујући нашој упорности, ентузијазму, напорном раду и активностима, стартујемоса етно фестивалом, још једним мостом и везом култура двају народа, које сматрам – братским. Потпомогнути средствима Министарства културе Македоније, охрабрени смо у надама да ћемо фестивал неговати и да ће прерасти у лепу традицију, по угледу на чувену манифестацију у Сокобањи, рекао је председник ове српске асоцијације Жарко Николић.
     После узбудљивог надметања, једногласним одлукама жирија, (Илчо Јованов – декан Музичке академије у Штипу, Гоце Стојановски професор хармонике у Музичкој школи „Трајко Прокопиев“ у Куманову и Душан Ђукић из Ниша, овогодишњи победник Међународног фестивала хармонике у Сокобањи), за најуспешније на фестивалу су проглашени – Мишел Трајковски (пионири), Александар Тасевски (јуниори) и Дино Муртић (сениори).
     Захваљујући успостављеној сарадњи двају фестивала, поред освојених награда, (хармоника за Трајковског, десетодневни одмор у Сокобањи за Тасевског и његове родитеље и хиљаду евра за Муртића), сва тројица победника, стекли су и право директног учешћа на финалном међународном такмичењу хармоникаша у Сокобањи августа идуће године.

Први етно фестивал „Хармоника 2007“

4. децембар 2007.
    Пригодном свечаношћу, у центру Битоља, на „Широком сокаку“, у уторак, 4. децембра 2007. године, отворен је Конзулат Србије у Македонији.
    Српским конзулатом, којим ће се, одлуком двеју влада, покривати конзуларно подручје општина Битољ, Прилеп, Охрид и Струга, руководиће почасни конзул, познати македонски привредник и бивши битољски градоначелник – Сиљан Мицевски.
После пријема код битољског градоначелника Владмира Талеског, уз учешће предстваника двеју Влада (министарства спољних послова Македоније, као и министарства за дијаспору Србије), амбасадор Србије у Македонији Зоран Поповић је на свечаности истакао да се „на најконкретнији начин отварају нове могућности за развој и унапређење већ традиционално добрих и пријатељских односа Србије и Македоније и њихових грађана“.
    – Како на плану ефикаснијег билатералног економског повезивања пословних људи и привредних потенцијала, тако и у подстицању њихових заједничких активности на ширем регионалном плану. Конзулат у Битољу постаће веома брзо генератор квалитетно новог, ефикаснијег развоја у македонско – српским односима. Једнако важан делокруг рада почасног конзула и Конзулата биће и унапређење културне, спортске, научне и сваке друге сарадње, али и афирмације интереса српске заједнице у Македонији, - истакао је Поповић, пре уручења докумената Мицевском, којим га Владе Србије и Македоније овлашћују да врши ту одговорну дужност.
    Поповић је додао да отварање Конзулата, несумњиво доприноси јачању позитивних веза двеју држава, као историјски симбол сарадње и блискости два народа на њиховом заједничком стремљењу према европском циљу.
    Српски конзулат је 10. по реду отворен у Битољу. Претходно су у том граду конзулате отворили Француска, Турска, Велика Британија, Русија, Словенија, Грчка, Бугарска, Румунија и Хрватска.
    Кроз историју, у архивама је записано да су у време Краљевине Србије, у конзулату у Битољу службовали Димитрије Боди (1888. – 1895.), Миливоје Васиљевић (1895. – 1896.), Милојко Веселиновић (1897. – 1899.), Михаило Ристић (1899. – 1903.), Светислав Станојевић (1903. – 1907.) и Љубомир Михајловић (1907. – 1912.).