30. новембар 2014.
У продуженом обележавању, 28. новембра, Дана албанске заставе у Македонији, на свечаности у организацији владајуће Демократске уније интеграција (ДУИ), промовисана је иницијатива за формирање самосталне Албанске православне цркве у овој земљи.
У склопу низа свечаности посвећених 28. новембру, у Скопљу је организована и промоција књиге Бранислава Синадиновског о Православним Албанцима у овој земљи, уз афирмисање иницијативе за формирање самосталне Албанске православне цркве.
На промоцији и свечаности у скопском хотелу Александар палас, аутор књиге, сада у улози саветника лидера ДУИ, Алија Ахметија, бивши кадар владајуће ВМРО-ДПМНЕ, Синадиновски је открио да у овој земљи у верској обесправљености живи готово од 70.000 до 75.000 православних Албанаца.
Указујући да и сам припада тој обесправљеној, асмилираној етничкој групи, (како је истакнуто, временом претопљеној турској заједници), подржао је одлуку синода некаконске Македонске цркве (МПЦ) за увођење албанског језика у литургијски живот ове организације. Такву одлуку је поздравио и Ахмети.
Синадиновски додатно оцењује да је то - недовољно и да је управо у интерсу и МПЦ, формирање посебне Албанске православне цркве у Македонији. Чак самтра да би „многи проблеми који оптерећују МПЦ, на тај начин били лакше решени".
У скопским медијима су, са испољеном забринутошћу изнета мишљења дела стручњака да би евентуално оживотворење иницијативе за формирање албанске православне цркве у Македонији довело до великих проблема. Био би то, како је оцењено - „прави преседан у православном свету".
Указано је да би то био још један додатни проблем попут оног који траје – деловањем Православне охридске архиепископије (ПОА) Српске православне цркве (СПЦ), поглавара архиепсикопа охридског и митрополита склопског Јована (Вранишковског) који је у затвору. Оцењено је да у позадини иницијативе стоји – политика. Отуда се упозорава да формално верски „пројекат" додатно добија на тежини „будући да се у позадини крије политички циљ", владајуће албанске странке ДУИ.
Синадиновски је открио" да православни Албанаци у Македонији вуку корене из региона Река. Тврди да то говоре и подаци из 15. века. Оценио је да би формирање своје самосталне православни Албанци испунили аманет културног ствараоца Јосипа Багерија, чији ће споменик, како је најавио, ускоро бити откривен у Скопљу.
Аманет
- Ми православни Албанци испунићемо аманет великог ненадмашног Јосипа који је још шре 100 година безуспешно покушавао да формира албанску православну цркву у Бугарској. Уверени смо да ћемо тај аманет врло брзо испунити, рекао је Бранислав Синадиновски.
На прослави Дана албанске заставе у Скопљу неколико албанских историчара је истакло да су православни Албанци у Македонији, седам деценија угњетавани, негирани као народ, упорежујући њихово страдање са „прогоном Јевреја".
„Литургичар"
Лидер ДУИ Али Ахмети није желео да коментарише иницијативу за формирање посбне Албанске православне цркве, али је похвалио спремност и храброст врха МПЦ да у литургијама уведу новину богослужења и на албанском језику.
- Није то ништа скривено и предводник МПЦ је то дозволио и разговараће се са свим иницијаторима за литургију на албанском језику. Честитам на храбрости и разумевању челника МПЦ о овом веома значајном и људском кораку, изјавио је Ахмети.
