30. новембар 2016.
Архитекта Радован Рађеновић добитник је овогодишње награде „Андреја Дамјанов“ коју Асоцијација архитеката Македоније (ААМ) додељује за животно дело и посебна достигнућа у архитектури и грађевинарству.

У образложењу Комисије ААМ за доделу награде, којом је руководио архитекта Мартин Гулески, истактнуто је да се Рађеновић представио са израженим разноврсним и богатим професионалним стваралачким опусом током протеклих пет деценија.

Рађеновић је оставио озбиљан печат у архитектонском грађевинарству својим пројектима реализованим у области станбене архитектуре, туризмс и угоститељства, спорта, администрације, индустрије и културе.
Током свог радног века Рађеновић је радио у пројектантским бироима „Алумине“ у Скопљу, „Пелагонијапројект“, „Мавровопројекту“, као и у „Технометалу“ у Москви, „Римако“ у Бечу, Москви и Скопљу, „Будимекс“ у Лавову, у Украјини и во „Студио Р“ у Скопљу. Аутор је више архитектонских дела, међу којима су и комплекс „Запољарје“ у Сочију, у Русији.

Рађеновић је носилац признања Савеза друштава архитеката Македоније за афирмацију македонске архитектуре у иностранству 1981/82. године и дипломе за рад у области урбанизма, проектовања, ентеријера и дизајна 1985. године.

За меморијални комплекс „Споменика слободе“ у Кочанима, као коавтор са Глигором Чемерским, добио је повељу Почесног грађанина Кочана.

Архитекта Мартин Пановски, председник ААМ, пред присутнима на свечаности у цркви Рођење Пресвете Богородице у Скопљу, рекао је да је овогодишњи лауреат награде „Андреја Дамјанов“, Радован Рађеновић, „архитекта у правом слислу те речи“.

Реч је о човеку који живи од и за архитектуру. Његов богат архитектонски опус се састоји од објеката и урбаних интервенција који су различити по својој функцији и величини, али су јединствени по савременом архитектонском изразу који практикује Рађеновић.

Пола века у архитектури

Радован Рађеновић је рођен 1940. Године у Скопљу. Дипломирао је на Архитектонском факулту у Скопљу 1964. а постдипломске студије је завршио на интернационалној школи „Бауцентрум“ у Ротердаму, 1972. године.
М.С.