06. јун 2015. У оквиру МНТ фест поводом 70 година постојања ове установе. у Скопљу је гостовало Народно позориште из Београда.Љубитељи позоришне уметности, поново су као што је уосталом то увек када гостују драмци из Београда, имали су изузетну част да проследе драму Александра Поповића „Бела кафа", у режији Милана Нешковића, уз маестрално глумачко умеће: Бранка Видаковића (Момчило Јабучило), Олге Одановић (Мајка Јања), Павла Јеринића (Дели Јова), Вање Ејдус (Црква Ружица), Ненада Стојменовића (Срђа Злопоглеђа), Наде Шаргин (Зора Шишарка).Било је чаробно видети ту глумачку екипу на сцени уз опчињену публику, раздрагане погледе ка сцени, пристојно дотеран свет, различитих узраста који су пажљиво мотрили и ловили делиће себе у ликовима на сцени. Драма је задовољила све укусе. Успела је да продре у суштину данашњице. Све у свему њен сиже као на послужавнику нуди највеће контрадикторности, љубави и мржње, блискост, али и бескрајну раздељину, веру и неверу. Сигурност и несигурност, сачињени од врлина и недостатака данашњих људи. Ликови нас воде стазама страсти и апатичности, дужних и невиних страдалника. Вртлог живота увлачио је ликове безмилосно поигравајући се њиховом издржљивошћу , сналажљивости и истрајности. Нестварно су се преплитали нити прошлости, садашњости и неизвесне будућности.
Сви смо ми јаки на речима не увек на делима. Кад невоља закуца на врата лако се одричемо вере, љубави, поштовања, искрености, пријатеља, породице, одричемо се чак и самих себе. И на крају кад останемо сами са собом, маловерни, малодушни, беспомоћни, безнадежни, уплашени али ипак преживели постављамо суштинско питање „Ко смо заправо ми!?"
А представа је трајала нешто више од два сата, али шта предтавља мера времена када нас порука напросто помути не знајући шта је прошлост, шта садашњост или будућност. Изузетна глума судбине ликова нас је толико дотакла да смо сви дисали у исти дах. Аплауз - громогласан. Сва лица публике озарена. Одушвљење – нескривено. Пљесак на крају комада, враћао је протагонисте неколико пута на сцену. Захвалност помешана честитком Народном Позоришту из Београда, писцу, режисеру, драматургу, глумцима, и установи - МНТ-у што су нам омогућили да будемо део ове незаборавне вечери. Те нове исписане приче.
Јелена Брауновић