Збирка путописа и репортажа под насловом „Записи из Македоније“, аутора Милутина Станчића, једног од оснивача и првог човека Српског културно-информативног центра „Спона“ из Скопља, светлост дана угледала је током септембра 2023. године у издању Службеног гласника Републике Србије.
Милутин Станчић је професор македонске и јужнословенске књижевности и српског језика, а дипломирао је на Универзитету Св. Кирил и Методиј у Скопљу. Уредник је магазина "Слово" и информативног портала srbi.org.mk.
Књижевност је његова преокупација из студентских дана, па се у Центру Спона јавља и као креатор и модератор многих књижевних радионица, где су обрађивани знаменити српски писци, као и дела македонских аутора превођених на српски језик, а организовао је и бројне трибине, песничке сусрете, изложбе, дечје радионице, часове српског језика.
Био је дописник из Македоније за лист Спорт, у издању Компаније Новости. Новинар у Македонској радио телевизији при редакцији на српском – Видик. Објављивао је текстове о знаменитостима и културној баштини Срба у Македонији у часопису Национална ревија Србија, Геополитика.
Задњих једанаест година са изузетним ентузијазмом учествује у раду организације Срби за Србе у организацији помоћи за социјално угрожене породице на територији Македоније.
Станчић је у два мандата био директор Управе за развој и унапређење образовања припадника малобројнијих заједница у Македонији, а током првог мандата 2019, издејствовао је увођење изборног предмета Језик и култура Срба у основним школама.

У недавном интервјуу за Причаоницу, Станчић је, говорећи о својим "Зашписима" истакао:
Књига је на веома специфичан начин настајала, и повремено нестајала. Први записи и нека првична идеја лебди још од 2017., али су се јављале недоумице да ли издати, публиковати, у ком издању, обиму. Касније је живот својим убрзаним током проламао и секао године, засеоке, и нове коте, ређале су се приче, мислим да сами наслови говоре о снажним струнама, симболици и семантици, кроз топонимски смисао, и све то проткано живим реалним људима, учитељима, клисарима, сељацима, академицима, свештеницима, пустињацима…Бакарно гумно, Гостивар, Богомила, Стровија, Тужним стазама Кајмакчалана, Псача, Кучевиште, Возом за Гостивар…То су те путничке слике, занимљиви људи и живописни крајеви Македоније. Осим тога користио сам бројне историографске изворе и сведочења, етнографске и географске студије о овом поднебљу. На тај начин, мислим да сам у доброј мери разоткрио трагичну судбину српског народа на простору данашње Македоније, иако је књига путопис, а не научно дело, изнео сам на видело и неке заборављене или скрајнуте историјске чињенице...
После београдске промоције, очекује се и промоција "Записа из Македоније" у Скопљу, као и у другим градовима Србије и Македоније...