18. јануар 2012.

Промовишући задужбинарство, Универзитет у Београду утиче на формирање свести о значају доброчинства и обнавља једну дугу традицију намењену пре свега добробити образованих људи у Србији.

 Некада су задужбинари Универзитету у Београду остављали шуме, руднике, археолошке, нумизматичке и уметничке збирке, раритетне књиге.

Данас добротвори, како наводи РТС, од којих многи желе да остану анонимни, остављају Универзитету библиотеке, слике, стилски намештај, а најчешће станове.

Како би помогао свом народу, Петар Срнић, који се уз рад школовао и дипломирао на Универзитету у Београду, оставио је управо овом универзитету три стана на Врачару јер сматра да је највећа помоћ друштву улагање у кадрове.

Невенка Жаркић, проректор Универзитета у Београду, каже да задужбинари углавном остављају станове како би се од изнајмиљивања финансијски потпомогли или најбољи студенти, или студенти који су сиромашни, или они са посебним потребама.

Некада је Београдски универзитет био међу три најбогатија у Европи, јер су га даровали богати људи, династије.

Краљица Наталија је, студентима поклонила 9.000 хектара шуме и рудник злата.

И саму зграду Универзитета даривао је Капетан Миша своме отечеству.

Ендру Карнеги помогао је оснивање Универзитетске библиотеке. Имовина завештана на добробит високог школства, уочи другог светског рата вредела је више од милијарде ондашњих долара.

Зато на Универзитету доста очекују од Закона о јавној својини и реституцији, како би се поштовала воља свих задужбинара и повећало улагање у образовање и науку.