08. новембар 2015.
Православна црква и верници данас славе Дан Светог Димитрија, у народу познатији као Митровдан. Празник је посвећен команданту Солуна из 3. века који је страдао јер је штитио хришћане.
Српска православна црква данашњи дан слави као празник посвећен античком команданту Солуна Светом Димитрију који је страдао због ширења хришћанства. Дан светог Димитрија је у народу познатији као Митровдан.
Свети великомученик Димитрије Солунски, рођен је у Солуну у трећем веку после Христа за време цара Максимилијана. Када је од цара добио наређење да прогони хришћане, он се на то није обазирао већ је јавно проповедао хришћанску веру.
Цара су обавестили о Димитријевој непослушности, који је преобраћао народ у хришћанство.
Када је цар чуо да је солунски командант и сам хришћанин, наредио је да га баце у тамницу где је мучен, а потом погубљен. Солунски хришћани су га тајно сахранили, а на месту његовог гроба касније је подигнута црква. Свети Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.
Црквени списи наводе да се Свети Димитрије много пута јављао и спасавао град од земљотреса и несрећа. И данас се верује да је чудотворна снага његових моштију излечила многобројне болеснике.
Према народном предању и житијима светаца, Димитријев гроб је одисао босиљком и смирном, па је зато тај светац назван Мироточиви.
Култ Светог Димитрија веома је жив и код Срба, а у средњовјековној Србији посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој Патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
Црквени историчари нису сагласни око тога да ли живот овог светитеља треба лоцирати у Солун или Сремску Митровицу, римски Сирмијум, јер најстарији документи који су сачувани потичу тек из 8. века, преноси Верска информативна агенција.
Према једном тумачењу, мученик је погубљен у Сирмијуму, а остаци пренети у Солун, након освајања Срема од варвара. Грци су већ 413. подигли у Солуну базилику у којој су се чувале мошти Светог Димитрија. Град је сачуван, по предању, од земљотреса, болести, опсада.
Свети Сава Српски, како бележи Доментијан "дође у солунски град и поклони се светом великом чудотворцу Димитрију и целива његову часну руку".
Светог Димитрија посебно славе, поред Грка, Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви.
У Српској цркви је њему посвећено преко 120 храмова. Сремска Митровица га нарочито прославља, а на њеном грбу налази се од 1388. године. Многобројне су српске породице које данас славе своју крсну славу.
Срби сматрају да до Митровдана треба завршити све велике послове, пошто почиње зима.