21. септембар 2012.

Српска православна црква прославља данас Рођење Пресвете Богородице - Малу Госпојину, један од највећих заветних празника.

 На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету у дому Јоакима и Ане рођена Света Дева Марија.

Јоаким и Ана су дуго били без деце. Већ стари, они су усрдно молили Богу да им подари дете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару, даровавши им сина Исака.

Јоаким једном оде у пустињу, где је провео четрдесет дана у непрекидном посту и молитви да се Бог и на њега смилује.

Једног дана, молећи се Богу у воћњаку под ловоровим дрветом, Ани се јави анђео Божји и рече јој да је њен вапај допро до Небеса и да ће убрзо постати мајка.

Ана се на те речи заветова да дете, које буде родила, мушко или женско, посвети Господу Богу, да му служи целог века.

И Бог их обрадова, дарова им више него су могли и уснити, не само кћерку него и Богомајку.

Када дође време, старица Ана роди кћерку, којој надену име Марија, што значи висока или господарећа.

Дева Марија, плод молитава својих родитеља, одведена је у храм када је имала три године, како се Богу и заветовала њена мајка Ана.

Са 14 година Дева Марија се вратила у Назарет где јој је, према предању, саопштена благовест архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.

Сцена Рождества Богородице са Светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колевци обавезан је мотив православних икона и средњовјековних манастирских фресака.

Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина са краја 14. века.

Мала Госпојина спада у ред Богородичних празника и непокретан је, што значи да има стално, фиксно место у црквеном календару и означен је црвеним словом.

Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовести, Успење Пресвете Богородице (Велика Госпојина) и они који обележавају успомену на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.