27. јануар 2013.

  Српска православна црква данас слави Светог Саву свог утемељивача, првог архиепископа . Од половине 19. века Савиндан се слави као школска слава. Свети Сава је слављен и као заштитник заната. Славу Светог Саве прослављају Срби у матици, али и широм света где живи наш народ. У Македонији, нажалост, због црквеног раскола, готово без верског обележавања, данашњи национални празник славе Срби у Скопљу, Куманову, Тетову, Битољу, Охриду, Старом Нагоричану, Кучевишту,Табановцу, Речици...

У српским православним храмовима на данашњи дан се прославља спомен оснивача Српске православне цркве. Свети Сава је своју отаџбину препородио и просветио, био учитељ побожности и честитости.

Свети Сава је био најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко. Када се замонашио на Светој гори узео је име Сава. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и аутокефална Српска православна црква.

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа.

Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, свети Сава је основао манастир Хиландар и изградио још 14 манастира, због чега је остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој гори. Сава је преминуо 1235. године у бугарском граду Трнову.

Кнез Милош Обреновић је 1823. године наредио да се Дан Светог Саве обележава као школска слава у Србији.

Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу, 2. јануара 1840. године, одлуком Совјета Књажевства Србског и исте године прослављан у Крагујевцу и Београду.

У одлуци Попечитељског пресвјештенија представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада мора свечано прослављати.

Зачетник српске средњовековне књижевности

Свети Сава је написао манастирске типике - Карејски, Хиландарски и Студенички типик. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове, Законоправило, што је превод Јустинијанове Шесте новеле. То важно правно дело одређује односе цркве и државе путем такозване симфоније.

Преводио је Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао Хиландарски медицински кодекс. У Хиландару је 1198. године основао прву болницу.

Издвојио је најважније из српске традиције, оплеменио је и повезао са највећим духовним и цивилизацијским достигнућима свог времена. Веома млад, око 1192. године, отишао је у Свету Гору где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.

Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима. Године 1208, у манастиру Студеници над очевим телом, које је пренео са Свете Горе, измирио је своју завађену браћу Вукана и Стефана.

Преминуо је у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о његовој смрти стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренете и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан-паша 1594. године на Врачару. На том месту сада је спомен-храм посвећен Светом Сави.

Национална слава

Дан Светог Саве, 27. јануар, у Македонији је национални празник Срба. Попут претходних година Савиндан Срби у Македонији обележавају низом свечаности у готово свим срединама где живе у овој земљи, али, нажалост, због црквеног раскола, без литургијских служби у храмовима.

Свечаност поводом славе Светог Саве вечерас биће одржана у салону Македонске опере и балета у Скопљу. Свечане приредбе посвећене Светом Сави, одржане су у Куманову, где је данас на академији веома надахнуто говорио министар правде и државне управе у Влади Србије Никола Селаковић.

Празник је обележен и у Тетову, Битољу, као и у школама где се настава изводи на српском језику - у Табановцу, у Кучевишту на Скопској Црној гори и Старом Нагоричану.

Ђачку приредбу у славу Светог Саве, у месној школи у селу Речица код Куманова, на сверу Македоније, одржали су и полазници допунске факултативне наставе на српском језику у организацији Културно-информативног центра Срба Спона. 

На приредби сви ученици су даривани поклон пакетићима Удружења жена српскиња у Македонији и књигама и часописом Светосавско звонце Центра Спона.

Честитке Иванова, Груевског и Вељановског

Поводом Светог Саве честитке за празник припадницима дела српског народа који живи у Македонији упутили су данас председник државе Ђорђе Иванов премијер Никола Груевски и спикер парламента Трајко Вељановски.

- Српска заједница у Републици Македонији, њене традиције и обичаји, славе и историске личности, неотуђиви су део свеукупног културног и друштвеног живота у нашој држави, наводи се у честитки Иванова и истиче да је животопис Светог Саве редак пример посвећености, вере и истрајности и да су његова просветитељска улога, знање и мудрост духовна снага српског народа и непресушни извор вере, наде и љубови према Богу.

Премијер Груевски честитајући припадницима српске заједнице у Македонији национални празник, указује да је "први српски архиепископ - Свети Сава, од увек био симбол идентификације и поштовања српског народа свуда у свету, и у Републици Македонији",