03. септембар 2014.

Балкан је расадник талената и треба омогућити што већем броју деце приступ тениским игралиштима. Помоћу наших пројектних активности желимо да утичемо на свест о спорту као нечем лепом и забавном а да уз то најталентованијијој и најупорнијој деци олакшамо пут у свет професионалног тениса.

Удружење Дечји свет тениса из Београда је 30. и 31. августа у Скопљу промовисало тенис као спорт за најмлађе. Реч је о пројекту "Tenis 10 s", који обухвата класичне тениске активности намењене деци од четири до 10 година. Промоције су реализоване у општини Карпош у близини Млечног ресторана и у улици Македонија у општини Центар.

„Идеја је да се тенис као игра приближи свој деци. Такмичења су прилагођена узрасту и фаворизују игру и социјализацију, а не победника.

Са друге стране Балкан је расадник талената и треба омогућити што већем броју деце приступ тениским игралиштима. Помоћу наших пројектних активности желимо да утичемо на свест о спорту као нечем лепом и забавном а да уз то најталентованијијој и најупорнијој деци олакшамо пут у свет професионалног тениса, каже Вилма Марковска из Удружења Дечји свет тениса.

Брачни пар Вилма и Милан Марковски оснивачи овог удружења тенисом се баве више од две деценије. Најпре као тенисери, затим као тренери а задњих година, оснивањем овог удружења, и као промотери овог спорта.

„Иза нас је дугогодишње искуство. Супруг је као тениски тренер осамдесетих година радио у Берлину, ја сам радила као координатор за развој тениса у Тениској федерацији Македоније управо на пројектима који се односе на најмлађе. То искуство помогло нам је да отворимо своју тениску школу а после неколико година и прву Тениску академију у Македонији из које је изашло око 20 државних првака међу којима Стефан Мицов и Данил Зеленков који се данас налазе на АТП листи. Касније нам се придружила и српска тенисерка Наталија Костић која је код нас остала три године.

Што се тиче нашег искуства у Србији могу слободно да кажем да тенис можете приближити и деци у мањим срединама. Имали смо јако плодну сарадњу у Белој цркви и Пландишту где је одазив деце био заиста велик. Да се разумемо, професионални тенис је нешто друго, Нолетова и Анина прича су породичне, ми протежирамо игру у којој ће деца уживати и дружити се, а то није немогуће, јер опрема није скупа, мали рекети коштају колико и просечна играчка, каже наша саговорница.

Наш саговорник Дарко Марковски, сопственик Тениске школе Палас однедавно самостално плива у овим водама. Ученик је Милана и Вилме Марковске, касније тренер у њиховој школи а сада, после њиховог пресељења у Београд, и самостални „предузетник", и партнер у овом пројекту.

„Да бисте се озбиљно бавили овим послом треба од малена да будете с рекетом у руци. Треба да пређете тај пут од првих турнира, државних такмичења, до међународних наступа. Уколико се после свега одлучите да га не оставите преостаје вам да се докажете и као учитељ, односно тренер, јер тенис је игра за сва времена.

Наша тениска школа тренутно броји око 60 полазника у три категорије. Највећа пажња посвећујуе се управо деци од четири до десет година када почиње да се рађа љубав према овом спорту. Желимо да деца кроз игру и забаву заволе овај спорт а самим тим и квалитетан начин живота. Тенисом се из љубави могу бавити током целог живота и уживати у игри лоптом и рекетом.

Бављење спортом и даље остаје приоритет у раду са најмлађима. Зато оваквим и сличним пројектима и њиховим покретачима дугујемо заслужену пажњу.