28. септембар 2017.

Међународни научни скуп ‘Десничини сусрети 2017.’, одржан у Загребу, био је посвећен 50. годишњици смрти Владана Деснице, једног од најзначајнијих књижевника прошлог вијека.

Приликом отварања скупа у Хрватском друштву писаца (ХДП), супредсједавајући Припремног одбора, професор хисторије на загребачком филозофском факултету Драго Роксандић указао је на велику бројност учесника, пише портал Новости.

“То је за све нас који већ годинама судјелујемо у организацији скупа велика задовољштина”, рекао је Роксандић, подсјетивши да се овогодишњи сусрети одржавају у Загребу, граду у којем је Десница створио највећи дио свог опуса и гдје је умро.

У име породице, скупу се обратио пишчев унук Владан Десница.

О чему заправо говоримо када говоримо о смрти, објаснио је предсједник ХДП-а Никола Петковић.

”Иако постоји консензус да, мислећи и очекујући смрт, говоримо о јединој извјесности коју сви дијелимо, није ли беспредметно упитати се о чему заправо говоримо када говоримо о смрти? О искуству смрти, страху од ње, боли и жаловању, процесу умирања? Смрт је, дакле, прва нерјешива непознаница ових сусрета. Једино извјесно и једино за што мислим да се можемо неупитно ослонити јест опус Влада Деснице – рекао је Петковић, који је говорећи о реакцијама на смрт Славка Голдстеина, коме је минутом шутње одана почаст, рекао да је говор мржње упућен Голдстеину такођер облик смрти.

Супредсједавајући скупа, Бојан Јовић из Београда, такођер је нагласио значење скупа и допринос разоткривању великог Десничиног дјела, док је генерални секретар СКД-а ‘Просвјета’ Срђан Татић изразио задовољство континуираном сурадњом на пројекту.

Подсјетимо, Десничини сусрети дио су дугогодишње сурадње Центра за компаративно-хисторијске и интеркултурне студије и Одсјека за кроатистику Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу те Хрватског друштва писаца и ‘Просвјете’. Сусрети се реализирају и у оквиру двогодишњег међудржавног хрватско-српског пројекта Десничини сусрети и хрватско-српски/српско- хрватски интеркултурализам у сурадњи с Институтом за књижевност и уметност из Београда.

На скупу је учествовала и Маја Радонић, доцентица на Факултету за културу и медије из Београда.

”Веома сам задовољна како је све организовано, нивоом расправе, разменом искустава и продубљеним теоријским сазнањима до којих су колеге дошле. Мислим да Десница није довољно присутан у Београду и тек сад, кроз ове сусрете који се заједнички организују, поново улази на већа врата у српску културну јавност и почиње да добива оно заслужено место које је имао у нашој књижевној традицији” рекла је она за ‘Новости’.