05. децембар 2015.

Велики део Македоније и ове године, у овом периоду захваћен је загађењем ваздуха са високим концентрацијама честица прашине која недељама гуши становништво. Грађани у страху алармирају власти за хитно предузимање заштитних мера на смањењу високих количина прашине у ваздуху по здравље најопаснијих честица ПМ 2,5 и ПМ 10 изнад главног града земље Скопља, затим у Тетову, Битољу, Кавадарцима, Кичеву, Велесу...

Неколико македонских градова последњих неколико година већ држе веома виско место на лествицама најзагађенијих подручја у Европи на и читавом свету. Потврђују то и показатељи светских истраживача квалитета животне средине. Тако је на порталу Нумбео објављено да је после најзагађенијег Каира, са око осам милиона становника, високо на лествици „угушених" и Тетово, па и Скопље. Просечна дневна концентрација веома опасних ПМ 10 честица у густом ваздуху у Тетову редовно премашује 186 микрограма на кубни метар, што је као и великом делу Скопља, за четири пута изнад границе дозвољених вредности.

У серији протеста грађана скопског насеља Аеродром са маскама на лицу, под слоганом „хоћемо да дишемо", захтевају се одлучније мере надлежних за смањење опасног загађења ваздуха и спас од - гушења. На вапаје и аларм грађана који се понављају и ове године, „чекајући ветар, кишу и „спас с неба", надлежни из градских и државних структура власти узвраћају да „чине све што је у њиховој моћи", и то „знатно више него претходна влада". Но, грађани извраћају да се од тога „не дише лакше".

Вицепремијер владе Македоније Владимир Пешевски оценио да је загађење ваздуха у Скопљу и Тетову „резултат комбинације много ефеката", поред индустрије. Сматра да највећи удео у загађењу ваздуха има сагоревање огревног дрвета. Јер, како вели, „тамо је емисија честица прилично велика".

- Зар је потребно велико знање да се схвати да нас трују. Људи су данас у стању да прецизно прате ситуацију и по показатељима мерних станица о загађености. Но, и без тога, довољно је да се изађе на улицу и осети да просто нема даха, нема чистог ваздуха. Проветравање просторија више није препоручљиво, јер отрови долазе споља. Буквално удишемо чађ, гареж, лепњиву прашину. У ваздуху је стални мирис „на изгорело", на неку чудну хемијску мешавину. И тако данима, као и лане, претходних година. Не филтрирају нам ваздух никакве изјаве лажљивих политичара, или апели силних организација. Стање је алармантно, становништво се буквално гуши, каже Споменка Тодоровска Јоксић из групе редовних у протесту против загађивача у скопској општини Аеродром.

Градске власти у Скопљу покушавају да интервенишу прскањем неколико централних улица препаратом за смањење присуства штетних честица у ваздуху „чак до 30 процената". И, из кабинета градоначелника Коцета Трајановског тврде да је ефекат – задовољавајући. Јер, смањење концентрације отровне прашине је смањено за 20 процената. То се међутим ни приближно не уклапа у показатеље мерних станица ресорног Министарства за животну средину, регистровањем загађења вишеструко изнад максимално дозвољене границе. И у Тетову су улице прскане калциум-магнезиумовим ацетатом. Загађеност ваздуха је међутим остала на просечном нивоу чак 13 пута изнад дозвољене границе...

Уз револтиране грађане и активисти невладиних организација истичу опасности крајње аларамантног стања. Медицински стручњаци са Клинике за плућне болести у Скопљу указују на драстичан пораст обољења дисајних органа као директне последице одуженог аерозагађења. Посебно расте број пацијената са опструктивном болешћу и карциномом плућа, међу којима је све већи број младих...

На опасности испуштања отровних честица из индустријских капацитета алармирају грађанске асоцијације у Скопљу, због Железаре, Битољу, због Рударско енергетског комбината и тамошње Термоелектране на угаљ, Кавадарцима, Топиница никла Фени, Тетову, због загађења Југохрома, Кичеву, где ваздух трује оближња Термоелектрана на угаљ Осломеј... Два највећа енергетска капацитета у Македонији термоелектране код Битоља и Кичева, немају обавезу уградње филтера. С друге стране на димњацима Фенија код Кавадараца такви филетри су постављени, али свеједно загађеност – траје, грађани се буквално гуше у отровном смогу.

Надлежни пак, трврде да највећи део индустријских капацитета поседују одговарајуће филтере испусних гасова који задовољавају еколошке стандарде по „интегрисаној А-дозволи".

Посланик странке „зелених" ДОМ у парламентзу Љиљана Поповска као основне загађиваче ваздуха види у саобраћају, великим, али и индустријским капацитетима средњих и малих предузећа са фосилним горивима. А сва досадашња решења су каже - краткорочна. Подсећа да поред инвестиција, недостају свест и добра политичка воља за решењима. Зато је затражила одржавање надзорне расправе у Собрању (скупштини) због опасности од драматичног погоршања ситуације и угрожавања здравља великог дела становништва.

М.С.