У Дому Армије у Скопљу, 6. и 7. марта ове године одржана је културно-политичка манифестација „Форум Скопље 2 - Европски културен дијалог“ у организацији Европске алијансе у Р.Македонији и асоцијације Јавна Соба.

Циљ манифестације је да подигне свест о култури, успостављањем јаче сарадње између културног, политичког и грађанског сектора у региону. Скуп је био у служби  откривања новог правца културног покрета у Македонији и региону...

Форум је отворио вицепремијер Владе РМ Ивица Боцевски. Потом су скуп поздравиле министарка културе Елизабета Канческа-Милевска и у име града Скопља Тања Балаћ.

На форуму су затим говорили Милена Драгичевић - Шешић, универзитетски професор из Београда и специјални саветник министерства културе Р.Србије, Хелена Дрновшек-Зорко, амбасадор за културу министерства спољних послова Словеније...

Представници грађанског друштва, културе, политике, пословних кругова из региона и европских земаља, првог дана „Европског културног дијалога“ расправљали су на тему јачања регионалне сарадње и питања  - чиме Балкан може допринети Европској унији (ЕУ), затим - како подржати иновиране форме прекограничне сарадње...

Милена Драгићевић Шешић је указала да представници културних институција, најпре кроз регионалну сарадњу, треба да наметну квалитет као препознатљивост у деловању на европском нивоу.
- Изнадила сам се када сам сазнала да људи који воде музеје у Србији активно не сарађују са колегама из Македоније или Босне. Уколико се удруже направиће изложбу таквог квалитета која ће одјекнути у европским оквирима. Да не чекамо да нам у Енглеској праве изложбу о византиском наслеђу већ да је сами направимо па да је извозимо у свет. Регионална сарадња је предуслов заједничког позиционирања у Европи, - изјавлила је Милена Драгићевић – Шешић.

Представник европског парламента Ерик Мајер је пак подсетио на разлике у прихватању и осећању демократије и новоа развијености невладиног сектора између старијих и новијих чланица ЕУ. Као пример је навео неке новопримљене земље у ЕУ, попут Чешке и Пољске, где су, како је истакао, на почетку евроинтеграција, неке битне одлучујуће ствари третиране као државна тајна. Но, то им касније није сметало у брзом развоју.