25. мај 2011.
Одужени билатерални спор између Скопља и Атине због имена Македонија, после две деценије требало би окончати резолуцијом или потврдом УН о коришћењу назива државе, предложио је први медијатор у овом спору, британски амбасадор Робин О Нил.
После периода од две деценије током којег Македонија није изазвала међународне, или домаће проблеме са суседном Грчком, односно другим земљама, зашто се не би затражило доношење резолуције и потврде УН о коришћењу имена, запитао је О Нил, у разговору за програм „Порта" Македонске телевизије (МТВ).
Он је истакао да су приоритетни циљеви међународне политике Македоније усмерени на добросуседство, укључиво и Грчку, као и потпуно изједначена позиција у заједници европских држава, дакле чланство у ЕУ и НАТО.
- Име државе не треба да игра неку улогу у овоме, али, на жалост, није тако, истакао је О Нил, предложивши да је Скопљу неопходна подршка пријатеља како би се спор окончао. „Важно је да се Македонија покаже како разумна, флексибилна и спремна за дискусије у вези форме решења". Тиме задржава питање пред членицама ЕУ и НАТО.
- Уз поштовање споразума са Грчком, моје мишљење о употреби имена Република Македонија (Скопје), из 1992. било је одбранбено решење. Но, Грчка је то тада одбила и изгледа као да га још увек одбија. Ипак, то не би требало да буде разлог за испољавање неспремности Македоније за поновну дискусију, саветује британски амбасадор, подржавањем идеје власти у Скопљу да се то постигне – референдумом.
- У нади да то може да се постигне обавезујућим споразумом са грчком страном, конечно би се дошло до краја спора. У противном, зашто би народ у Македонији гласао за то, сматра први медијатор у спору Скопља и Атине.
Друга решења
Ако Грчка настави са одбијањем „конструктивне дискује" о решавању одуженог проблема са Македонијом, према оценама Робина О Нила, пласираним усред кампање уочи ванредних избора у Македонији, 5. јуна, званично Скопље би требало да почне са изналажењем, како је прецизирао, решења на другој страни – шире, на пример, са ЕУ, НАТО или - ОН...
