04. април 2015.

Пише: Радош Бајић
Велика исповест Радоша Бајића о томе како је снимио „Равну Гору" у Nedeljniku.

Ко ме је издао. Како су ме преварили политичари. Ко ми је претио смрћу. Зашто сам отишао са РТС-а. Зашто ми је Тома Николић рекао да морам још да се „прочистим".

Сведочанство о томе како се у Србији снимају филмови и серије и како политика има утицаја на све сфере друштвеног живота.

Желим отворено да проговорим о друштвеним и политичким околностима у којима смо уместо планираних 15 епизода првог циклуса једва произвели 10. Као и о егзекуцији и прекиду рада на пројекту. Чије је то дело? Ко стоји иза те одлуке? Коме "Равна Гора" није одговарала и зашто. Утрчао сам у "топлог зеца" где су ме са стиснутим песницама чекали многи. Комунисти, националисти, екстремисти свих боја, експлоататори Равногорског наслеђа, квазиисторичари, лидери српске дежурне елите, невладине организације...

Они, који под обавезно све знају - и у све се разумеју. У земљама са закржљалом демократијом, а снажном аутократијом - нема континуитета ни у чему. Увек све креће од почетка, са позиција политике која је освојила власт. Уговор потписан са једнима - најчешће важи док у фотеље не седну они други. Онда постаје мртво слово на папиру.
Мој ламент над великом темом.

Ни у "Равној Гори" ни у филму "За краља и отаџбину" - нисам се улагивао ни једној ни другој страни. Ни четницима, ни комунистима. Дао сам своје ауторско виђење пролећа драматичне 1941. године - и преживео стојећи. Сам најбоље знам колику сам цену платио.

Тијанићеви оквири – понуда која се не одбија

„Морамо направити серију о Другом светском рату, о братоубилаштву, о српској клетви брат на брата, о трагедији која нас је задесила 1941. чије последице трпимо дан-данас. Да то буде прича из неутралног угла, растерећена идеолошког једноумља. Не навијачка, какве смо имали и гледали више од пола века. И најважније – да не буде реваншистичка какву би многи прижељкивали", рекао ми је Тијанић.

Поставио сам читав пројекат "Драмске трилогије 1941-45" тако да мора имати три целине. Први циклус серијала се мора звати "Равна Гора", чему су се противили моји консултанти Павловић и Марковић. Сматрали су да ће такав наслов одмах изазвати салве оспоравања и сукобљавања. Данас морам да кажем - да су били у праву.

Други циклус трилогије би имао наслов "Ужичка Република" и третирао би ослобађање Горњег Милановца, Ужица и целе Западне Србије - почетак сукоба четника и партизана новембра 1941. године, немачку офанзиву на Равну Гору и Ужице децембра 1941.

Улазак у тамни вилајет – празна обећања о помоћи државе

Уследиле су непроспаване ноћи. Уронио сам у историјске књиге различитих аутора, почео да скупљам документа... Тадић је подржао идеју о пројекту, али је био забринут - које ће реперкусије произвести, хоће ли допринети помирењу или још дубљој подели? Дачић није деловао одушевљено. Наговестио је да ће СУБНОР сигурно да се успротиви, али је обећао помоћ и логистичку подршку МУП-а - што ми је било најважније.

Због чињенице да је пројекат "аминовао" бивши ДС режим, српска држава на челу са СНС започела је тихи бојкот пројекта. Серија, додуше, није транспарентно рушена, али смо на свим вратима на која смо куцали - наилазили на игнорисање и слегање рамена.

После лепог целодневног гостопримства на планини Гледић, крајем августа 2011. у његовом родном селу Бајчетини, тадашњи лидер опозиције Томислав Николић са супругом Драгицом која ме је срдачно угостила као најбоља домаћица - испраћао ме са флашом "томоваче". Две године касније, када је мој домаћин постао председник Србије - игнорисао је све моје позиве. Ни трунке од подршке коју је обећао.

Док је београдска чаршиија ширила „проверене вести" да ће нова власт коју је после избора формирао СНС декретом забранити „Равну Гору", почетком јула моја храбра екипа је завршила све потребне припреме да снимање може да почне. Прву клапу смо заказали за 24. јул 2012. на Мокрој Гори, на чувеној Шарганској осмици.

Након почетка снимања на Мокрој Гори - претње, СМС поруке упозорења, анонимна писма, постала су део моје свакодневице: "Води рачуна шта радиш"! "Има нас још"! "Чувај се", "Много си зинуо - пази да ти не западне у грлу"... "Чувај се четничког ножа који величаш". Али и "комунистичко ђубре".. "Издајице Равне Горе"... Дакле, претили су партизани и четници.

Исповест творца најконтроверзније српске серије. * Ко ме је издао * Како су ме политичари преварили * Ко ми је претио смрћу * Тијанићева идеја * Шта су ми обећавали Дачић, Тадић, Вучић * Председник Николић: "Радоше, мораш још да се прочистиш.

Када је почело снимање „Равне Горе" догодило се чудо. Дачић је нестао из мог живота. Видео сам га само на телевизији. Две пуне године није одговарао ни на моје приватне позиве нити је одговарао на службене дописе наше продукције.