18. мај 2016. 

Посланици парламента Македоније вечерас су донели одлуку за отказивање ванредних избора заказаних за 5. јун. Претходно јутрос, једногласном, експресном одлуком о покретању поступка оцене уставности акта о самопраспуштању Собрања (скупштине) Македоније, због "стања у држави и кризе за коју још нема решења", Уставни суд у Скопљу, је прогласио „замарззавање“ и свих изборних активности.

Таква одлука је уследила на иницијативу Талата Џаферија, посланика албанске владајуће Демократске уније интеграција (ДУИ) Алија Ахметија. Иницијатива је покренута после упозорења ЕУ и САД, да нису испуњени ни минимални услови за одржавање „демократских и кредиблиних избора“, чији резултати и евентуално формирана Влада произашла из њих, међународно не би били признати.

Коначна одлука Уставног суда Македоније биће донета у идућу среду. На основу обрта изазваног поменутом одлуком Уставног суда, спикер македонског парламента Трајко Вељановски је за среду после подне сазвао скупштинску седницу, „уверен да даљи развој демократских процеса у Македонији најбоље може бити остбарен у парламенту“.

Из ДУИ је иницирано да се у поново сазваном парламенту отвара и могућност за одлагање избора, као и укидање контроврзне одлуке председника државе Ђорђа Иванова о апштој аболицији политичара умешаних и мега скандал „прислушкивање“ која је од 12. априла изазвала грађански бунт серијом масовних антивладиних протеста „шарене револуције“ широм земље.

Наставак политичких преговора за излазак из одужене двогодишње кризе у земљи, уз посредништво дипломатских представника ЕУ, Немачке и САД, удружена македонска опозиција предвођена СДСМ, Зорана Заева условаљава управо испуњењем та два кључна предуслова.

Преседан поменутом одлуком судије Уставног суда су донеле у „обојеном“ здању јер су у ноћном протесном походу демонстранти „шарене револуције“ маркирањем и ове институције изразили револт због „слуганског односа према владајућој странци“ и „деспотском режиму Груевског“.

Судије Уставног суда Македоније прегласавањем су се у фебруару прогласиле ненадлежним по питању две сличне иницијативе којима је тражено да се одложено самораспуштање парламента прогласи - неуставним. Скупштински сазив је распуштен да би задиовољила закоснска обавеза за одржавање ванредних избора 5. јуна. Изузев коалиционе листе владајуће ВМРО-ДПМНЕ, Државној изборној комисији (ДИК) ни једна друга странка није доставила своје листе.

Истрајавање Груевског да „иде“ на изборе и са само једном листом, па да потом, најесен организује „поправне“ изборе, због бојкиота осталих, „да би грађани могли да бирају“, сада је осујећено. Поред негодовања грађана у протестима у земљи, стручне јавности, опозиције... против „једнопартијских избора“, устале су и ЕУ, САД, уз претњу да исход и таква влада – неће бити признати.

Избори на чекању – годину дана?

У очекиваном наставку политичког догоаварања за излазак из кризе у Македоније, одмрзавањем процеса Пржино, уз пресудну посредничку улогу представника Запада, у Скопљу се из дипломатских кругова, „као најиздржанија опција“ и решење наговештава - одлагање избора „за око годину дана“.

Према тим оквирима превремени парламентарни избори, (који су једном већ били одложени од 24. априла за 5. јуни), могли би бити одржани крајем маја идуће године. Тада би се „поклопило“ и истовремено гласање на редовним локалним изборима.

„Савет“ САД

Паралелно са ангажманом високог функционера Стејт департмента Брајана Хојт Јиа, данас лиферовано и саопштење амбасаде САД у Скопљу, пред почетак скупштинске седнице са поруком и „саветом“ посланицима „повратницима“ да пониште одлуку председника Ђорђа Иванова о помиловању политичара. Упозорено је такође да САД неће подржати одлуке у чијим креирањима неће бити укључени опозиција и представници грађанског друштва.

Прецизирано је у саопштењу да „одлука Уставног суда отвара пут“ за отказивање избора 5. јуна. Истовремено, пак, „представља обновљену могућност за Собрање и за политичке лидере да покажу на делу да су снажно посвећени пржинском договору и неговим начелима – владавини права, одговорности, инклузивности и кредибилним изборима“. Тај оквир, како се сугерише, „и даље представља најбољи начин за земљу да изађе из садашње кризе“.

М.С.