27. јун 2015.
Изложба тридесет икона српске задужбине Немањића манастира Жича, рађених у древном византијском стилу отворена је у Москви програмом који је започео молебним каноном Светом Владики Николају жичком, уз појање византијског хора Псалтика– полазника московске школе византијског појања.

Након молебана, који је служио архимандрит Доротеј, духовник братства Синови Свете Горе, који су и учествовали у организацији изложбе, присутнима се најпре обратио Амбасадор Републике Србије у Москви, Славенко Терзић.

Поздравивши публику, истакао је историјски и духовни значај Манастира Жиче кроз векове и изразио своје задовољство одзивом руске публике, као и свима који су учествовали у организацији.

Присутнима се обратио и старешине Подворја српске патријаршије у Москви викарни епископ СПЦ моравички Антоније, а затим и председник братства Синови Свете Горе, Александар Тузенко.
На изложби је приказан и кратак документарни филм о историјском развоју Манастира Жиче.
У музичком делу програма учествовали су уметници из Србије и Русије: уметници Бољшог театра, затим Мерима Његомир и проф. Никола Рацков, који су извели изворне народне песме Косова и Метохије, Црне Горе, Македоније, Србије и Русије, Христина Аглинц и руска група Ихтис која је, уз пратњу древних музичких инструмената, певала песме Владике Николаја.

Међу званицама био је и некадашњи Амбасадор Руске Федерације у Србији, Александар Конузин, који је поздравио напоре српске Амбасаде у Москви на јачању исконских спона између руског и српског народа.

Манастир Жича захваљује свима који су учествовали у организацији изложбе и програму отварања изложбе која је престоници Русије, вековном центру словенске уметности, духовности и културе, представила део историјског и културног наслеђа Србије и њену ванвремену, христолику лепоту која зрачи са ликова осликаних у древној задужбини Немањића.

Помоћ за рестаурацију храма

У Москви је поводом отварања изложбе икона Жиче одржана и хуманитарна акција на којој су прикупљена средства за рестаурацију тог манастира.

Манастир Жичу је почетком 13. века, као своју задужбину, подигао Стефан Првовенчани. У 20. веку, краљ Александар Карађорђевић је спровео велику рестаурацију манастира у којој су учествовали руски иконописци Иван Мељников и Николај Мајендорф.

„Манастир Жича је вековима повезан са Русијом. О овоме говори и мали храм у оквиру манастирског комплекса, посвећен Светом Сави, у ком се налази фреска руском императору Николају Другом", рекао је епископ Антоније.

Према речима сестре Нектарије, иконе које прави сестринство манастира биле изложене на једној мањој изложби прошле године. Сада је остварена идеја да се ове године организује већа самостална изложба.

„Покушавамо да живимо од својих руку. Оно што народ да као прилог, то се улаже у изградњу цркава, у санацију старих објеката, јер Жича је манастир из 13. века и можете замислити колико треба радити на одржавању", истиче сестра Нектарија.

Она је додала да манастир, осим иконографске радионице, која је најпознатија, има и радионицу за вез и за шивење.

Хуманитарну изложбу икона у Москви, како је наведено на порталу епархије Жичке, организовали су манастир Жича, Амбасада Републике Србије у Русији, подворје Српске православне цркве у Русији, као и братство „Синови Атоса".