05. октобар 2016.

Поводом обележавања 98. годишњице ослобођења Врања, у Галерији Народног Музеја уприличено је отварање изложбе ''Југ Србије у Великом рату''.

Изложбу је отворио председник Скупштине Дејан Тричковић. Веома надахнуту беседу изговорио је историчар Дејан Антић, асистент на Филозофском факултету у Нишу.

О поставци и страдањима у Великом рату говорио је директор Историјског архива, Боривоје Манасијевић.

Сестринство манастира Св. Пантелејмона на гуслама је отпевало песму Сурдуличким мученицима.

Изложбу садрже фотографије, дирљива писма и експонати, предмети, оставштина из рата. Аутори су Мира Ниношевић и Верољуб Трајковић. 

Изложба хронолошки прати период од 1915. до 1918. године: борбе, повлачење српске војске преко Албаније, долазак на Крф.

затим Солунски фронт, ослобођење земље, а истовремено и другу линију – Бугарску окупацију југа Србије у ове три године, свакодневни живот ставновништва, Јабланичко-топлички устанак, а један део приче коју носи су и бугарски злочини на југу Србије.

Изложба садржи сведочанства, ратне дневнике самих учесника, а исто тако и савременика бугарске окупације.

Ту су предмети учесника Солунског фронта, детаљи свакодневног живота. Живот људи у интернацији у Бугарској. 

Поставка је иначе Народног музеја из Лесковца.

''Становници југа Србије су увек на бранику отаџбине несебично давали себе. Наши војници су чували част и војнички образ, извршавали историјске задатке и војевали за слободу, рекао је Дејан Тричковић, председник Скупштине.

Парастос

У оквиру обележавања 4. октобра, Дана ослобођења Врања у Првом светском рату, крај Спомен костурнице на Шапраначком гробљу у Врању свештенство Епархије врањске служило је парастос.

Након тога су делегације града, полиције, војске, Пчињског управног округа, удружења и политичких партија положиле венце и цвеће.

- Нека сећања на њих и славну прошлост наше земље буду трајна, а места на којима почивају саборишта са којих ћемо у свет слати антиратне поруке стављајући у први план херојство српских ратника који су бранили и одбранили свој народ - рекла је обраћајући се присутнима Весна Ђорић, председница Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године.

Бугарски злочини

О бугарским злочинима међународна комисија је, поред осталог, констатовала следеће:

"Све страхоте најстрашнијих раздобља људске историје, за које се веровало да су престале заувек, поново су ускрсле у делу Србије којим су прокрстарили Бугари. Овде нису само убијани људи и жене, већ су вршени сви видови мучења и спроведени су и облици садизма, као што је набијање на колац, што су измислили Турци, убијање натенане спаљивањем на људождерски начин, силовање мајки у присуству кћери или кћери у присуству мајки, предаја жена на блуд с псима, сакаћење полних органа...

Ова мучења објашњавају се не само великом мржњом Бугара према Србима и њиховим злочиначким нагонима, него још и тиме што су Бугари желели да своју жртву пре убијања опљачкају. Да би се од ње изнудила што већа сума новца, жртва је стављана на муке."

( Rapport de la Commission interable su les violations des convertions dе la Haye et du Droit interational en général, commises de 1915-1918. Par les Bulgares en Serbie occupee, Paris, 1919. стр. 4 и 11.)

У току 1917. године са југа Србије интернирано је 8.000 девојчица од 12 до 14 година, које су Бугари продали Турцима за њихове хареме. Била је то свакодневна борба за голу егзистенцију у непрекидном страху од одмазде и силовања бугарских освајача. На овај начин враћамо цивилизацијски дуг и према славним прецима са овог простора који су обележили историју српског народа у првој половини 20. века - каже Мира Ниношевић.

М.С.