Каквим се утисцима носите у сусрећете овде, како сагледавате положај српског језика и како се вратити србистици?
Кад сам дошла у Скопље и на Филолошки факултет, моја знања о Србима и српском језику и култури на овим подручјима била су више теоријска него искуствена и првих неколико месеци, док нисам развила контакте са нашим људима овде, била сам у контакту само с Македонцима и македонским студентима који изучавају српски језик на факултету. Сад, кад је прошло више од годину и по дана могу и са становишта неког искуства и контакта да говорим о овој теми доста шире него прошле године, кад смо први пут о овоме разговарали.
Захваљујући Вашем Културно-информативном центру ,,Спона”, повезала сам се са многим Србима и на тај начин имала непосредан увид у очување српског језика међу нашим људима који живе ван матичне земље. Утисака је много. Оно што видим међу свима јесте велика жеља да се очува српски језик и наслеђе. Људи с којима сам причала увек носе и неки сентимент, увек чујем неку занимљиву причу о прецима, нарочито су занимљиве и пуне емоција приче аутохтоних Срба, који кажу да су одувек ту где јесу, али границе су се мењале, па је, нужно, и њихов
језик морао да се обликује према томе.

Сматрам да је јако важно ван граница матичне земље очувати свој језик у највећем степену. Такође, свесна сам да је то теже у условима када је језик земље у којој се живи веома сличан нашем матерњем. Учење српског језика овде је институционализовано само преко неких основних школа које имају школовање на српском језику и преко изборних предмета у школама где је настава на македонском. А школа је први корак у враћању српском језику. 

Имала сам прилику прошле године да радим на обукама наставника који предају на српском језику, а и да посетим једну основну школу у којој се српски језик изучава само као изборни, иако се тамо школују деца Срба, па сам директно чула и незадовољства наставног кадра по питању броја деце која се на српском школују. Ако се деца не школују на српском, преостаје им само да српски говоре код куће. У том случају - српски језик дефинитивно јесте у проблему. 

Којим сазнањима сте се носили приликом доласка у Скопље и каква су Ваша искуства после скоро две године боравка овде? 

Кад сам дошла у Скопље, концентрисала сам се на разлог због ког сам дошла - да предајем српски на факултету. Међутим, у моменту доласка нисам ни била свесна тежине коју мој позив носи. Дошла сам на простор где у великој мери живи и мој народ, где је лингвиста србиста и те како потребан, где је било сасвим извесно да се морам укључити и у токове очувања српског језика, културе и традиције и ван свог радног места, а у оквиру српских заједница, од којих сам с Вашом ,,Споном” остварила највећи контакт. За мене је то драгоцено искуство, не само професионално него и животно. Највећи траг су на мене оставили контакти које сам остварила у току ових годину и нешто дана. Обилазила сам неколико македонских градова, била примљена у српске породице, водила разговоре с нашим људима од севера Македоније, па све до југа, учествовала на научном скупу, књижевним вечерима и обукама наставника. Осећај припадности који сам осетила у тим ситуацијама речима се не може описати. 

Како се српски језик изучава на Филолошком факултету ,,Блаже Конески”? Колики је одзив студената и како тече настава?

На Филолошком факултету се српски језик изучава само као изборни предмет. Ове академске године, 2025/26, већи је одзив студената него претходне године, кад сам тек дошла. Изузетно ме радује кад од студената који сад већ уче две године српски чујем да су млађим колегама препоручили да упишу српски, или кад ми овогодишњи студенти кажу да су већ дали препоруку за српски млађима од њих. Значи да је српски језик добио полако неки статус, да су студенти задовољни предавањима, наученим, оцењивањем и другим параметрима који су им важни кад се опредељују за језик који ће слушати. Наставу се трудим да им учиним и занимљивом и приступачном. Најчешће је реализујемо онлајн, што помаже и оним студентима који студирају ванредно, па и не живе у Скопљу. Тако да је посећеност предавања 100%, што изузетно ценим код њих. Такође, тај вид наставе нам помаже да се користимо свиме што онлајн окружење нуди, па тако обилазимо виртуелне музеје, путујемо по Србији, слушамо исечке са снимака из области о којој говоримо (нпр. кустос говори о музеју, ТВ емисија на неку тему, вести, временске прогнозе...), што доприноси и томе да увек слушају различите људе, дикцију, начине изражавања у српском језику. Спајамо језик, културу, традицију, историју. Веома ме радује што од тога да на првим предавањима све разумеју, али ми одговарају на македонском, за један семестар долазимо до тога да целу конверзацију спроводимо на српском. То ми се чини врло важним јер на тај начин институционализовано ширимо српски језик на овом подручју, а ван наше етничке групе и што ће можда баш ти студенти даље ширити наш језик.