КОСТУРИНО ПАМТИ

СНЕГ ЈЕ ПАДАО КАО ВЕО ТИШИНЕ

КО БЕЛО РУХО ШТО ЗАКЛАЊА БОЛ,

А ИСПОД ЊЕГА,НА КАМЕНОЈ КОСИ,

ГОРЕЛА СРЦА ШТО НЕ ПОЗНАЈУ СТРАХ.

КОСТУРИНО ,ТВРДО КО СУДБИНА САМА,

СТЕГНЕ ГРУДИ И ДАХ ОТМЕ ЧОВЕКУ,

АЛ,ИРЦИ СТРАДАШЕ ,КО СВЕТЛОСТ СЕВЕРА,

КО КЕЛТСКИ СТРАЖАРИ НА БАЛКАНСКОМ CHAMROCKU.

ТОПОВИ ГРМЕ ,БРДО СЕ ЛОМИ .

БУГАРСКА СИЛА ДОДОЛАЗИ КО  ВАЛ,

АЛ 10.ДИВИЗИЈА ,СА ЗЕЛЕНИМ СРЦЕМ,

НЕ ПРАВИ КОРАК НИ ЗА ХАЛАЛ.

У ТУЂОЈ ЗЕМЉИ,ЗА ТУЂИ НАРОД,

АЛ ЧАСТ ЈЕ ЧАСТ И ПРЕД БОГОМ И СВЕТОМ,

ДА БРАТ ЗАШТИТИ БРАТА И ОНДА ,

КАД СУ САМО СЕНКЕ У БОЈУ ПРОКЛЕТОМ.

СНЕГ ИМ СЕ ТОПИ НА ВРЕЛИМ РАНАМА.

ЗЕМЉА ИМ КЛИЗИ ПОД НОГОМ КРВАВОМ,

АЛ СТОЈЕ ПОСТОЈАНИ,КАО КЕЛТСКЕ СТЕНЕ,

АЛ СТОЈЕ НЕУМИТНИ,НЕПОКРЕТНИ,СКРОМНИ.

КАД БУГАРИ КРЕНУШЕ КАО ТАМНА РЕКА,

КАО НОЋ ШТО РУШИ СВЕТЛОСТ СА НЕБА,

ИРЦИ СЕ ДИГОШЕ И ПОСЛЕДЊИ ЈУРИШ,

УДАР ЧАСТИ ,КАД ВИШЕ НИШТА ,ДРУГО НЕ ТРЕБА.

КРИКОВИ ВЕТРА И СМРТНА ТИШИНА

СТОПИШЕ СЕ У ЈЕДАН ЧАС,

А НА СНЕГУ ,ИЗМЕЂУ СТЕНА И ДИМА,

ОСТАДЕ СЕНКА ШТО БРАНИ НАС.

ЈЕР КОСТУРИНО ПАМТИ И БРДА ГОВОРЕ,

ДА ИРСКА НИЈЕ БИЛА ДАЛЕКО ТАД,

НА ТОМ ГРЕБЕНУ ГОЛИ У ОЛУЈИ ПРАВДЕ,

ИРСКИ ЈЕ ВОЈНИК ПОСТАО БРАТ.

НЕКА ЈЕ ЗАПИСАНО У ВЕЧНОМ КАМЕНУ,

НА БАЛКАНУ,ГДЕ ИСТОРИЈА ПЕЧЕ,

ЗЕЛЕНИ ПЛАМЕН ЗАСЈА НА СНЕГУ ,

И СВЕТЛОСТ ТА И ДАНАС ТЕЧЕ.