Током недавне теренске посете, коју су реализовали доц. др Јасмина С. Ћирић, историчар уметности, Милутин Станчић из Српског културно-информативног центра „Спона”, и Бобан Младеновић из Завичајног удружења „Матејче”, како пише „Политика“, констатовано је значајно присуство влаге, органских наслага и биолошке контаминације у унутрашњости храма.
„На читавој подној површини цркве присутне су органске наслаге и фекални материјал, настали услед дуготрајног боравка голубова и других животиња у храму. Такви услови представљају озбиљну претњу за очување живописа и архитектонске структуре”, упозорава др Јасмина Ћирић.
Историчари уметности подсећају да Матеич није само архитектонски споменик. То је место у којем су вековима сачувани трагови духовног, културног и државног идентитета једног времена. На његовим зидовима налазе се представе владара, светитеља и библијских личности које сведоче о епохи Српског царства и његовим везама са византијским културним кругом.
Фреске Матеича нису само осликани зидови. Оне су хроника једног народа исписана каменом и бојом, сведочанство вере, државности и културе које је преживело ратове, освајања и векове заборава. Зато питање њиховог очувања није само стручно или конзерваторско питање, већ и питање односа према културном памћењу.
Историја, у свом најдубљем смислу, повезује људе, времена и генерације. Чувајући Матеич, не чувамо само прошлост већ и право будућих поколења да разумеју ко су били њихови преци и какво су им наслеђе оставили. Управо зато судбина ове царске задужбине заслужује далеко већу пажњу него што је данас има.
