Нико не зна тачно колико још Срба живи у Северној Македонији, они немају храмове у којима би се молили, а културни идентитет одржавају тек тврдоглави и ентузијастични појединци за које матица не мари.

Милутин Станчић је рођен 1980. године у Скопљу. Дипломирао је јужнословенску књижевност и српски језик на Универзитету "Св. Кирил и Методиј" у Скопљу, на Филолошком факултету "Блаже Конески". Један је од оснивача Културно-информативног центра Срба у Македонији - "Спона". У оквиру центра, уређивао је часопис Слово и радио на платформи информативног портала Спона www.срби.орг.мк. Права је особа за разговор на тему - Срби у Северној Македонији, наводи Мирослав Кос у уводу разговора за Блиц.

Фото: Немања Јовановић

- Донедавно били сте владин чиновник, шеф Управе за унапређење језика мањинских заједница Владе Северне Македоније. Изборили сте се да српски језик, као изборни предмет, после 12 година, поново буде у македонским школама. И онда сте смењени...

- Иницијативу за поновно увођење српског језика у основне школе покренуо сам и могу рећи чудом издејствовао као директор поменуте Управе. Истрајно сам водио борбу и успео после годину и по да се системски врати укинуто стечено право... Значајан је то корак за унапређење српског језика и културе на простору Северне Македоније. Несумњиво, битно је то и као допринос унапређењу и јачању међудржавних односа. Имали смо посебно разумевање од премијера Зорана Заева и министра за образовање и науку Арбена Адемија. Међутим, напоре нису сви дочекали с одобравањем. Председник Српске странке Мирослав Јовановић, посланик у Собрању и члан коалиције коју предводи СДСМ, затражио је да будем смењен, што је и учињено. Упркос чињеници да сам био ангажован као нестраначка личност, склоњен сам формално због "партијског нерада". Успех се и у овом случају не прашта.

- У чему вас је та смена онемогућила?

- Пре свега у спровођењу онога што је започето. Заиста је тешко не само повратити нешто што је олако донето као одлука о укидању, него да се сада изборено право, стечено споведе у дело у школама, општинама, селима, градовима... Али, сведоци смо отужне праксе да смо ми као део српског народа у Македонији заиста осуђени на политичко деловање на своју штету зарад сујете и остварења личних интереса страначких првака, површности, незнања.

- Шта кажу званични подаци: Колико има Срба у СМ? Где данас живе Срби у СМ?

- Званични подаци са последњег пописа из 2002. говоре да их је нешто мање од 36.000 или око 1,78 одсто. Но, пописа од тада није било. Срба има махом на северу, у северозападном делу земље, нешто у долини Вардара на југу. Велики број Срба је нажалост у одуженом вишедеценијском процесу асимилације "нестао", претопљен је, препуштени самима себи без права на слободу вероисповести, без јаке школске установе. У редовном процесу образовања само у три основне школе постоје одељења са наставом на српском језику. У средњим школама, упркос законској могућности, нема ниједног ученика који се образује на српском језику.

- Од 2005. са неколико сарадника водите Културно-информативни центар "Спона", својеврстан српски културни центар у Скопљу. Шта је "Спона" до сада урадила? Колико српских медија уопште има у СМ, како они раде, у којим условима, ко их финансира?

- Тренутно поред "Споне" и њеног портала www.срби.орг.мк, ту је и веб-видео канал Србтел, као и емисија "Видик" у оквиру МРТВ, и радио емисија у оквиру јавног сервиса... Финансирање је на бази пројектних учешћа на конкурсима министарстава у матици и РСМ. Портал Спона, међутим, једини је који практично ажурно функционише без икакве потпоре матице. У протеклих неколико година багателисано је неколико пројеката на конкурсима Министарства културе и информисања, упркос чињеници да је то једини информативни сајт са ажурном понудом на српском језику у Македонији од 2006. до данас. Радимо у доброј мери захваљујући ентузијазму, али и "из ината". А, рецимо, два локална медија из Куманова, ТВ Плус и Радио бум суфинансирани су по конкурсима за медијску подршку гласилима Срба у региону од стране Министарства културе и информисања Србије иако су објективно без програма на српском језику и са изузетно ограниченим дометом. Раде наменске емисије прилагођавајући се како би могли да "оправдају" добијени новац из Србије...

- Какав је однос домаћег становништва према српској култури? Организовали сте неке представе, изложбе... какве су биле реакције?

- Ако понудите квалитетан пројекат, интерес је велики, а конкретан пример је и наша представа "Реалисти". На књижевним радионицама у "Спони", на пример, знатно је већи број учесника који нису Срби.

- Да ли сарађујете са Српском црквом? Каква је генерално ситуација са Србима верницима, коме су они препуштени, где обављају литургије?

- Ово је веома болно и специфично питање. Сви храмови су у владавини неканонске МПЦ, док канонска Охридска архиепископија, при Пећкој патријаршији, своја богослужења изводи у параклисима, по становима и кућама, викендицама, будући да државне власти у Скопљу одбијају да региструју њено деловање. И поред успостављања канонског поретка у таквим околностима, чињеница је да Срби, као својеврсни заложници вишедеценијског нерешеног раскола, објективно, немају могућности за нормалан верски живот. Македонија је потписница Европске повоље о људским правима, али по овом питању Срби у овој земљи у 21. веку остају ускраћени за најосновније људско право, слободу вероисповести.

Делатности "Споне"

- Спона је својим порталом пионирски започела процес квалитетне информативне понуде на услузи читаоцима, дипломатском особљу, нашим људима у иностранству. А без подршке. Као и часопис "Слово" са подлистком "Словце за најмлађе". Спона је тај часопис на српском од 2006. издавала до пре неколико година, и после 48 бројева, због недостатка средстава, замрзла. Упркос свему, виталне активности Центра "Спона" ипак се одржавају, иако под тешким условима. У Центру су библиотека и читаоница са значајним делом фонда, превашодно обогаћеног донацијама Народне библиотеке Србије. Организовали смо у Скопљу и Куманову педесетак књижевних радионица за обраду дела најпознатијих српских аутора. Организовали смо и обуку за 20 наставника српског језика из Северне Македоније на Филолошком факултету у Нишу, организовано је и више десетина ликовних изложби, песничких сусрета, промоција, представљања младих стваралаца... Поводом значајних дазума из српске историје и великих православних празника, организујемо и видео и филмске пројекције - каже Милутин Станчић у разговору за Блиц.