15. март 2017.

Награда "Меша Селимовић" за књигу године «Вечерњих новости» уручена је данас у београдском Народном позоришту двојици писаца који је равноправно деле, Владиславу Бајцу за роман "Хроника сумње", у издању "Геопоетике" и Мирку Демићу за "Ћутања из Горе", у издању "Агоре".

У овогодишњем Великом жирију "Вечерњих новости" за књигу године учествовало је 55 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара.

Критичари су предложили 112 књига, а награду су добили Бајац и Демић са по 15 гласова.

Професор Филозофског факултета у Нишу др Горан Максимовић, који је требало да говори о Демићевој књизи, како преноси Танјуг, био је спречен да присуствује па је његов говор емитован.

Максимовић је констатовао да је у питању "пета романескна и приповедачка целина, прозна фантазмагорија која представља уводни роман из петокњижја писаног последњих десетак година и у целости посвећеног судбини пишчевог завичаја, Србима из Крајине, додавши да су му претходиле књиге: Молски акорди (2008), Трезвењаци на пијаној лађи (2010), По(в)ратнички реквијем (2012), Атака на Итаку (2015).

"''Ћутања из Горе'' представљају фантазмагорију у којој се кроз разуђену романескну причу, препуну митских и стварносних аналогија, излаже легендарна и историјска судбина Петрове горе на Кордуну, али и бројна пророчанства у којима се слути њена неизвесна будућност", истакао је Максимовић.

Представљајући другу награђену књигу "Хроника сумња" проф. др Владислава Гордић Петковић је нагласила да се "Бајац поиграва се аутобиографијом као моделом писања и фигуром читања и да је варљива лакоћа поистовећивања аутора и наратора тек почетак експериментисања прошлошћу, сећањем и реконструкцијом историје".

Према њеним речима, Бајац из јавног, сценског и политичког конструише сопствену биографију као прорачунати продужетак стваралачке поетике, а лична судбина постаје предмет анализе, о историји се есејизира, а наратор је баштиник неоспоривог сентимента југоносталгије".

Лауреат Бајац је након примања признања открио да је читајући делове књига Меше Селимовића, схватио да су "сви писци овога света повезани".

"Шта ће вам већа награда од тог осећаја заједништва када заправо схватите да је такав човек писао и у ваше име", рекао је Бајац уз констатацију да је то најјачи утисак после поновног читања.

"Писац заиста јесте разголићен пред светом, по задатку а приори зачуђен пред било којом истином универзума. Уосталом, зато и пише: да би увек и изнова постављао нова питања", примећује славодобитник.

Мирко Демић је у свом говору, насловљеном "О рату између сећања и заборава", подвукао да већ у првим реченицама "Тврђаве" Мешин јунак казује да "не вреди причати о страшном убијању, о људском страху, о зверствима и једних и других, не би требало ни памтити, ни жалити, ни славити, да је најбоље заборавити, да умре људско сећање на све што је ружно и да деца не певају песме о освети, али, како се романескна пређа одмотава, ми видимо да је то пусти санак сваког повратника из тог чуда што се зове рат".

"Тако сам и сам годинама над својим умирућим завичајем тражио одгонетку, објашњење, разлог, утеху, не задовољавајући се пуким мирењем и слегањем раменима. И нисам нашао ништа што би ме умирило, а оно што сам ископао у себи, није ми донело другачије сазнање од оног Мешиног, по којем ''живимо у тврђавама, личним, групним, националним, државним и мрзимо се, претимо једни другима и убијамо се с времена на време, преносећи мржњу потомцима", признао је Демић.

Награду, која се састоји од плакете - рељефа са ликом Меше Селимовића (рад вајара Банета Савића), повеље и новчаног износа, лауреатима је уручио Ратко Дмитровић, генерални директор и главни и одговорни уредник "Новости", а одломке из награђених књига читао је драмски уметник Михајло Лађевац.